Sećate li se Mobtela: Od prvog operatera mobilne telefonije, do čekanja stranih kupaca 1Foto: Radenko Topalović

„U Srbiju napokon stiže novi operater mobilne telefonije: Mobtel čeka strane kupce“ naslov je teksta dnevnog lista „Danas“ od pre dvadeset godina.

„Kompanija Mobtel, prvi srpski operater mobilne telefonije i uzdanica ovdašnjeg dela imperije Braća Karić, biće prodata do kraja godine“, piše u tekstu.

Marija Rašeta Vukosavljević, tadašnja ministarka saobraćaja i telekomunikacija u Vladi Srbije, najavila je tender, a prema tada raspoloživim informacijama, Vlada je na tender planirala da stavi celu kompaniju, a ne samo deo u vlasništvu PTT Srbije, premda je bilo sporno koliki je udeo Karića, a koliki države.

U Mobtel je šest meseci ranije uvedena prinudna uprava.

„Nijedna ozbiljna tekomunikaciona kuća ne bi na tenderu kupila samo deo takve kompanije, pa se Vlada odlučila da proda ceo Mobtel“, rekla je tada Rašeta Vukosavljević.

Kako je pojašnjeno tada, gubitkom Mobtela, pošto je u oktobru 2001. godine ugašena Astra banka, Braća Karić su poslovno u zemlji, praktično, bili svedeni na BK Televiziju.

„Nije tajna da je britanski Vodafon odavno zainteresovan za ulazak na jugoslovensko tržište, i instaliranje svoje mreže u Srbiji. Takođe, poznatoje i da italijanski i grčki partneri PTT-a u Telekom-u Srbija, vazda potežu za arbitražom kad god neko kod nas pomene trećeg operatera“, pisao je list „Danas“ pre dvadeset godina.

Sećate li se Mobtela: Od prvog operatera mobilne telefonije, do čekanja stranih kupaca 2
Foto: Arhiva Danasa/Printscreen

Gubitak sa kojim je Mobtel radio 2000. godine prava je misterija, s obzirom na to da su svi ostali operatori mobilne telefonije bili ultraprofitabilni.

Prema Mobtelovim podacima za 2001. godinu, neto imovina preduzeća je iznosila oko 12,5 milijardi dinara, ukupan prihod u trećem kvartalu 2001. godine bio je oko deset milijardi dinara, a dobit ostvarena u istom kvartalu je 1,4 milijarde dinara.

Prema podacima Zavoda za obračun i plaćanje o najuspešnijim preduzećima u Srbiji, koje je redovno objavljivao magazin Ekonomist, 1999. godine Mobtel je bio jedno od najuspešnijih preduzeća.

Sledeće godine, pak, Mobtel je volšebno počeo da radi sa gubitkom, dok je najuspešnije srpsko preduzeće postalo Astra-simit d.o.o. koga prethodne godine nije ni bilo na listi.

Ne treba posebno isticati da su Mobtel i Astra-simit povezani vlasničkim odnosima, pišu autori teksta u Danasu.

Na pitanje o povezanosti i eventualnom prelivanju dobiti iz jednog u drugo preduzeće, predstavnik za štampu Mobtela je odgovorio da je Kompanija do 1999. godine imala takvu organizaciju koja je podrazumevala da kao operator bude i pružalac i prodavac usluga, menadžer postprodajnih procesa i još mnogo toga, zbog čega je naplata bila 64 odsto.

„Zato je izmenjena organizacija u smislu fokusiranja Operatora samo na delatnosti koje su mu uža specijalnost; razvoj mreže, unapređenje usluga i kontinuirana implementacija novih tehnologija. Time je značajno unapređen rad kompanije, a naplata usluga dovedena čak na 96 odsto što je na nivou zapadnoevropskih operatora i što je omogućilo dalji razvoj sistema i praćenje svetskih trendova. Druge vrste usluga i aktivnosti, obavljaju se kroz specijalizovane kompanije koje se bave prodajom i distribucijom usluga“, izjavio je ranije PR menadžer Mobtela.

Prema njegovim rečima, tako je nastala i Astra-simit koja je imala zadatak da brendira pripejd uslugu i da je što više približi korisniku, a sa obzirom na to da je registrovana tek 1999. godine „nije ni mogla da se tako brzo prikaže na spisku najuspešnijih“.

Što se tiče gubitka Mobtela, portparol kompanije kaže da je on revalorizacioni, nastao zbog primene Zakona o računovodstvu, odnosno usled knjigovodstvene promene kursa sa šest na 30 dinara.

Nakon što je preko Bel padžeta (firme koja je pre više od trideset godina u Srbiju uvela pejdžing sistem) ušla u oblast telekomunikacija, Kompanija Karić počela je da osvaja i mobilnu telefoniju.

Međutim, na samom startu, 1991. godine sapleli su se o Ugovor potpisan između Vlade Srbije i američke kompanije Komunikejšn Grup Internacional kojim je precizirano da za ulazak mobilne telefonije na naše tržište treba platiti 66,3 miliona dolara.

Ugovor su u američkom Senatu ispred srpske strane potpisali Jovan Zebić, tadašnji potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija i direktor JP РTT Milorad Jakšić.

Uskoro je usledilo uvođenje sankcija Jugoslaviji i bez ikakvog zvaničnog saopštenja i raspisane licitacije, Ugovor sa Amekancima je raskinut, a potpisan je novi sa BK trejdom iz Moskve.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Kiparski ugovor

Ugovor o osnivanju Mobtela vredan 130 miliona dolara na Kipru su potpisali Milorad Jakšić i Bogoljub Karić.

Karići su se obavezali da u novonastalo preduzeće, u kojem je planirano da imaju 51 odsto akcija, unesu milion dolara u gotovini i 65,35 miliona dolara u opremi.

Prema odredbama tog ugovora, domaći ulagač ustupa pravo korišćenja priključne mreže za instaliranje uređaja na period od 20 godina i ima obavezu da preko nadležnih organa izdejstvuje korišćenje radio-frekvencija.

U izjavama iz tog perioda Bogoljub Karić je isticao da su iskoristili sreću u nesreći i zahvaljujući sankcijama kao i odustajanju američke kompanije od ulaska u Jugoslaviju, dobili „posao veka“.

Odmah po osnivanju Mobtela oglasio se Fond za razvoj demokratije koji je 1993. godine pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti člana 13. Zakona o unutrašnjim poslovima i člana 24. Zakona o osnovama bezbednosti.

Glavnu zamerku prilikom osnivanja ovog preduzeća Fond je video u tome što većinski deo nema BK korporacija, kako je predstavljano, već BK trejd iz Moskve.

Razlika je ogromna jer prema Zakonu. stranom licu je zabranjeno da ima odlučujuću reč u oblasti telekomunikacija zato što bi u tom slučaju mogao svoja prava da prenese na bilo koje strano lice, političku stranku…

Milenko Radić, predsednik Fonda je tada ukazivao da JP PTT ne može da garantuje građanima da njihovi razgovori neće biti prisluškivani.

Idila Mobtela i PTT trajala je sve do 1996-97. godine kada je Bogoljub Karić osudio nepriznavanje izbornih rezultata od strane SPS i sve češće sebe isticao kao mogućeg protivkandidata Slobodanu Miloševiću na predsedničkim izborima.

U tom periodu Vlada Srbije je sve češće pominjala preispitivanje osnivačkog uloga BK trejda u Mobtelu, kao i mogućnost da proda deo svojih akcija, ističući da inostrani partner nije ispunio sve svoje obaveze.

Kao mogući kupci akcija PTT spominjali su se EPS, koji ipak nije imao sredstava za to, ali i jedna crnogorska kompanija koja je ispala iz igre zbog sukoba na relaciji Milosević – Đukanović.

Aleksej Birjukov, generalni direktor BK trejda, isticao je tada da država hoće da ih iskoristi.

„Kada smo im donosili opremu bili smo im dobri, sada im više nismo potrebni“, komentarisao je tada Birjukov, najavljujući da će BK trejd zatražiti pravdu na međunarodnom sudu i odštetu od 300 miliona dolara.

Oštećen PTT

Nakon ulaska finansijske policije u Mobtel, postalo je mnogo jasnije šta je zapravo značilo neispunjenje obaveza koje je svojevremeno Vlada Srbije zahtevala od svog inostranog partnera.

Prema podacima koji su izašli u javnost tokom 2002. godine, BK trejd jeste u Mobtel uneo opremu, ali ne vrednu 65, već samo šest miliona dolara.

Do ove brojke su došli radnici Republičke uprave javnih prihoda kada su od Eriksona, koji je prodao BK trejdu opremu, zatražili račune.

Prema izveštajima Mobtel je dosad prijavio čistu dobit od 191 milion dolara, a mesečna zarada se procenjuje na 20 miliona maraka.

Za sedam godina PTT je kao vlasnik 49 odsto akcija dobio samo tri odsto ukupnog prihoda i to, zakonom obaveznih, koji ide za razvoj telekomunikacija u Srbiji.

Milorad Jakšić, nekadašnji direktor PTT i potpisnik ugovora o osnivanju Mobtela, istakao je da su ovi nalazi tačni i da se on nije slagao sa takvim stanjem, ali je istragu o učešću BK trejda stopirao Vlajko Stoiljković, tadašnji ministar unutrašnjih poslova.

Na sve ove optužbe u BK korporaciji rekli su da su oni bili žrtve režima i da im nije omogućeno da ulažu u mobilnu tehnologiju.

Kako je sam Bogoljub Karić jednom prilikom rekao, nekadašnji čelnik JUL-a Ivan Marković, od njega je tražio da se umesto Eriksonove mreže uveze kineska.

Što se tiče vlasničke strukture Mobtela PR menadžer kompanije je rekao da je, nakon konstituisanja Upravnog odbora Mobtela, u kome su predstavnici oba osnivača, on zasedao 36 puta.

„Apsolutno sve odluke o poslovanju Mobtela donete su uz saglasnost predstavnika, oba osnivača“, rekao je on i dodao da su oba osnivača ispunila obaveze iz Ugovora o formiranju zajedničkog mešovitog preduzeća Mobtel o čemu je ekspeitska grupa JP PTT uradila izveštaj koji je januara 1997. godine usvojio UO PTT-а kao i UO Mobtela.

„To se odnosi i na visinu unetog kapitala koja je potvrđena i sudski – upisom kapitala preduzeća Mobtel u Privrednom sudu februara 1997. godine, u momentu kada je prema Ugovoru o osnivanju zajedničkog preduzeća trebalo da se završi trogodišnji rok, da oba osnivača izvrše svoje obaveze iz Ugovora“, istakao je portparol kompanije.

„I dok se Vlada merači da Karićima pored poreskih, uruči i krivične prijave, već se nazire gde će se nastaviti ‘lov na veštice’. Prošle nedelje su bivši radnici Zavoda za ekonomske ekspertize najavili tužbu protiv Karića, koji su im, prema njihovim rečima, prisilno oduzeli zgradu i imovinu 1990. godine“, zaključna je rečenica teksta novinara lista „Danas“.

Šta se kasnije desilo sa Mobtelom?

Dana 29. decembra 2005. Vlada Srbije je Mobtelu oduzela licencu za obavljanje telekomunikacionih delatnosti zbog neisplaćenih dividendi državi tokom devedesetih godina.

Ona je tada postala većinski vlasnik kompanije (sa 70 odsto udela), dok je deo kompanije kupio austrijski konzorcijum (30 odsto akcija), nakon čega kompanija menja ime u Mobi 63.

„Norveški Telenor kupio Mobi 63 za 1,513 milijardi evra, pobedivši u nadmetanju austrijski Mobilkom“, glavna je vest od 31. jula 2006.

Većinski paket akcija Mobi 63, koji je pripadao državi, prodajom norveškom Telenoru za 1,513 milijardi evra, omogućio je da pomenuta firma preuzme i ostalih 30 odsto akcija od austrijskog konzorcijuma.

Uslov za preuzimanje ostalih 30 odsto akcija je bila ponuda viša od milijardu i 100 miliona evra.

Dana 31. avgusta 2006. Mobi 63 zvanično prelazi u vlasništvo Telenora i menja ime u Telenor d. o. o.

Marta 2018. godine, češki investicioni fond PPF je kupio kompaniju od norveškog Telenora.

PPF je najveća investiciona grupa u centralno – istočnoj Evropi koja ulaže u različite sektore, poput bankarstva i potrošačkih finansijskih usluga, telekomunikacija, nekretnina i biotehnologije.

Kompletna tranzicija iz Telenora u danas aktivni Yettel, završena je 31. marta 2022. godine, čime se još jedna era u poslovanju prvog operatera mobilne telefonije u našoj zemlji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.