Foto: VikipedijaI danas se u Elemiru, mnogoljudnom selu nadomak Zrenjanina koje bi bez problema moglo biti i opština za sebe, rado sećaju Stevana Sremca.
Ovom književniku, koji je za života boravio u Elemiru posvetili su književni konkurs i manifestaciju nazvanu po njegovom istoimenom delu „Bal u Elemiru“.
Među fotografijama koje se nalaze u zbirci Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin može se pronaći i nekoliko na kojima je poznati srpski pisac Stevan Sremac, kao dete.
Na njima se vidi Stevan Sremac sa tetkama, kao i majka, Katarina Sremac, sa sinovima Stevanom, Jovanom i Andrejem.
Prema biografskim podacima, Stevan Sremac (1855-1906) je često dolazio u posetu svojim tetkama koje su živele u Elemiru.
Tu je, veruje se, dobio inspiraciju za svoj prvi šaljivi spev „Bal u Elemiru“, o čemu svedoče i njegove reči “što da izmišljam teme kada ih sam život u izobilju nudi i ljude kad ih posve dnevno promatram po ulicama i kafanama”.
„Postoji pretpostavka da je selo u kome se odvija radnja romana “Pop Ćira i pop Spira” upravo Elemir. Naime, u piščevo vreme Elemir je bilo mesto u Banatu nadomak Velikog Bečkereka, na obali Tise, u kome su živeli i Srbi, Slovaci, Mađari i Nemci, i u kojem su bila dva sveštenika“, objašnjavaju u Zrenjaninskom muzeju.
U svom prvom delu, humorističnom spevu „Bal u Elemiru“, po kome je nazvana elemirska manifestacija, Stevan Sremac bavi se izobiljem prozaičnog seoskog života, trivijalnim banatskim nadmudrivanjem i špekulacijama.
Ovo delo smatra se značajnim jer je u njemu nagoveštena velika književnikova tema, kojom će se kasnije Sremac baviti u svojim ostalim delima.
Pisao o životu srpskog naroda
Pisac je kroz humor i satiru u svojim delima prikazivao lokalni mentalitet, ali se nije samo na tome zadržao, pisao je i o južnjačkim običajima i prikazao raznovrstan srpski mentalitet.
Delo “Ivkova slava” iz 1895. godine donelo mu je književnu slavu, potom je objavio “Limuncija na selu” iz 1896. i “Pop Ćira i pop Spira” iz 1898.godine koji je uvršten u najbolje humorističke romane srpske književnosti.
Nema koga nije nasmejao prikaz dva popa i njihovih žena, popadija, seoskih ogovaranja a posebno svađe koja je izrodila problemima pred vladikom temišvarskim.
Petar Kočić o Stevanu Sremcu zabeležio je da niko kao on nije znao veličati te, negde mračne, negde sjajne dane prohujalog istorijskog života srpskog naroda.
„To nije bilo literarno, oprostite za izraz, izmotavanje kao kod ogromne većine naših pisaca koji su crpili građu iz prošlosti, nego jedna unutarnja duševna potreba“, pisao je Kočić o Sremcu.
Književnik Radovan Beli Marković, nosilac Sremčeve nagrade za književnost, koju dodeljuje Kulturni centar Niš, autorki ovog teksta 2007. godine baš u Elemiru rekao je da Sremca smatra najboljim srpskim pesnikom.
„O Sremcu sada mislim da je kao pisac pretrajao kroz tri veka, a da je u ovom 21. stoleću, posredstvom filma prišao najmlađim generacijama, koje baš ne ljube knjigu. On je svoje delo ostvario u nekoliko govornih idioma – idiom Banata, govorni idiom dorćolskih trgovaca, idiom užičkog kraja u romanu „Vukadin“ i nezaboravni idiom niškog kraja u „Zoni Zamfirovoj“ i „Ivkovoj slavi“. Sremac je sigurno najveći srpski pisac“, izjavio je Radovan Beli Marković.
Književnik Radivoj Šajtinac od početka je podržavao ideju da Elemir organizuje memorijalnu manifestaciju sa književnim konkursom „Bal u Elemiru“.
„U književnom i fenomenološko-jezičkom smislu, Sremčevo delo je ostalo kao vrsni primer kako i na koji način se može pisati o mentalitetu a da mu se ne podilazi. U tom smislu ne može se zaobići zavičajnost, a da se nema na umu ono što je Sremac postigao u svom delu baveći se podjednako kvalitetno običajima na jugu i severu Srbije“, stav je Radivoja Šajtinca.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
