Slučaj Savamala: I 10 godina nakon rušenja u Hercegovačkoj „fantomi“ nepoznati, oštećeni još po sudovima

Iako je tadašnji Zaštitnik građana Saša Janković još tada utvrdio ozbiljne propuste u radu nadležnih organa, ni policija ni tužilaštvo nisu preduzeli korake koji bi doveli do utvrđivanja odgovornosti ko je i po čijem nalogu rušio objekte u Savamali.

Oštećeni još ne namireni

Prema rečima advokatice Ane Matić, koja zastupa privredna društva TRANSPORTPERONI d.o.o i ISKRA d.o.o. čiji su objekti porušeni u Hercegovačkoj ulici, njeni klijenti za ovih 10 godina ni od koga nisu naplatili nikakvu štetu nastalu bespravnim rušenjem.

“ISKRA d.o.o. je naplatila samo nematerijalnu štetu po presudi iz Strazbura, ali to je vezano za događaje pre fantomskog rušenja u Savamali, i to u iznosu od 3.000 evra na teret budžeta Republike Srbije”, kaže Matić.

Govoreći o pravnim postupcima koje vode, advokatica kaže da pred domaćim sudovima oba privredna društva imaju pravosnažne sudske odluke – međupresude, u kojima je utvrđeno da postoji osnov odgovornosti Republike Srbije – Ministarstva unutrašnjih poslova, za štetu koja je naneta u fantomskom rušenju.

Prema njenim rečima, Republika Srbija je uložila reviziju protiv obe presude koje je doneo Privredni apelacioni sud i oba predmeta se nalaze u Vrhovnom sudu.

“Predmet Transport peroni je u ovoj fazi oko godinu dana, a Iskra nešto manje. Što se tiče međunarodnih sudova, kao pravna posledica već poznate odluke suda u Strazburu, podneti su zahtevi za ponavljanje određenih parničnih postupaka za Iskru o kojima se na određeni način odlučivalo u postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu i ti postupci su pred Privrednim sudom u Beogradu u fazi podnetog zahteva za ponavljanje postupka, ali nikakva odluka još nije doneta. Iskra ima još jedan posupak po predstavci u Strazburu, a o tom postupku nemam nikakvih povratnih informacija”, navodi naša sagovornica.

Što se tiče krivičnih postupaka, kako kaže Matić, nijedno javno tužilaštvo ih nije pozvalo.

“Za ovih 10 godina ni pred jednim javnim tužilaštvom niko ni iz Iskre ni Transport peroni, niti ja kao njihov punomoćnik, nikada nismo bili pozvani radi davanja bilo kakvog iskaza. Koliko se sećam, direktori Iskre i Transport peroni su samo u maju 2016.godine dali iskaz u svojstvu građana u MUP-u i od tada nikakvih drugih poziva vezanih za krivične postupke nije bilo”, navodi ona.

Od „kompletnih idiota“ do „ja sam bio čovek koji je doneo odluku“

Ko je te izborne noći rušio u centru Beograda i pod čijim instrukcijama i dalje se ne zna, mada je tadašnji premijer Aleksandar Vučić u početku tvrdio da je u pitanju vrh gradske vlasti, koju je u to vreme kao gradonačelnik Beograda predvodio sadašnji ministar finasija Siniša Mali. Vučić je svojevremeno govorio i da su po Savamali rušili “kompletni idioti”, da bi sedam godina kasnije priznao da je on doneo odluku o rušenju objekata u Savamali.

“Sa ponosom vam saopštavam ja sam bio čovek koji je doneo odluku da se ruše protivpravne udžerice u kojima su neki pravili ekstraprofit za sebe i da se gradi Beograd na vodi. Ja negativno rođen, otac kriminalaca, brat kriminalaca, zlikovac i zločinac, fašita, radikalski nepomenik, ja. A kompletni idioti su oni koji me nisu poslušali i to sve srušili u sred bela dana i mene pozovu da vozim buldožer da sve srušim i napravimo grad u gradu i ponos nacije”, rekao je Vučić 2023. Međutim, tužilaštvo nikada nije saslušalo Vučića o tome.

Vučić je i juče, prilikom otvaranja vidikovca na 41. spratu Kule Beograd, govoreći o rušenju u Savamali rekao da je bio u prilici “lično bi seo u bager“, navodeći da je, umesto Beograda na vodi, tu nekada bio „zmijarnik“.

„Svu krivicu preuzimam na sebe, trebalo je da to ja uradim a ne neko drugi. Spreman sam da odgovoram za ovo velelepno nasleđe koje ostaje“, naveo je Vučić i dodao da je uvek bilo ljudi protiv progresa ali i hrabrih koji su se za to borili.

Pre par godina i Veljko Belivuk je tvrdio da ima veze sa rušenjem u Savamali i da je deo ljudi za fantomsko rušenje obezbedio on, a deo biznismen sa Kosova Zvonko Veselinović, te da im je Veselin Milić pružao policijsku zaštitu. Ni to takođe nije ispitano.

Sve počelo od Šabića

Prvi koji je ukazao na rušenje u Savamali, na uglu Hercegovačke i Mostarske ulice, bio je advokat Rodoljub Šabić, u to vreme Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. On je je od građana dobio informacije da je tridesetak ljudi, koji su bili sa fantomkama na glavama i naoružani palicama, sa tri bagera rušili objekate. Iako pozivana, policija je te noći odbila da izađe na uviđaj, upućujući građane na Komunalnu policiju koja nije reagovala.

“Onim što sam to jutro video i čuo od građana koji su me prepoznali i prišli, bio sam zaista skandalizovan. A video sam i čuo da je grupa maskiranih batinaša opremljenih teškom građevinskom mehanizacijom ali i batinama, u centru glavnog grada rušila privatnu imovinu, lišavala ljude slobode, vezivala ih, oduzimala im telefone i maltretirala ih a da su nadležni organi odbijali da intervenišu. Spoznaja da je u njegovoj zemlji to moguće je valjda za svakog normalnog čoveka više nego mučna i ne zaboravlja se”, priseća se Šabić, 10 godina kasnije u razgovoru za Danas.

Šabić navodi da je zatražio odmah od gradonačelnika Siniše Malog javno da obavesti građane o svim relevantnim činjenicama i o tome šta će preduzeti. A on je, podsetimo, demantovao da gradske službe imaju veze sa rušenjem i da su te noći bile na terenu u Hercegovačkoj ulici. Međutim, u izveštaju Zaštitnika građana Saše Jankovića o radu organa i službi gradske vlasti je utvrđeno da njihovi propusti odaju “utisak namerne greške”, te da je njihovo postupanje bilo više nego organizovano kako bi što pre otpočeli radovi na toj lokaciji.

“Razgovarao sam i sa državnom tužiteljkom i ministrom unutrašnjih poslova, tražio adekvatne reakcije i od njih dobio uveravanja da će preduzeti sve što mogu. Ali, dobro znamo, što se pravde tiče postupanje organa vlasti u proteklih 10 godina nije ličilo na traganje za njom već na njeno na ismevanje”, kaže Šabić.

Zbog traženja informacija o Savamali i sam je bio na meti mretnji. Javnost je u jednom tvitu tada obavestio da mu je stigla poruka sledeće sadržine: „Nastavi da se interesuješ za akciju ljudi pod „fantomkama“ i bićeš u prilici da se sretneš sa njima”.

“Te pretnje nisam doživljavao previše ozbiljno, već kao providan a nerealan pokušaj da me zastraše da svoj posao ne bih radio kako valja”, dodaje Šabić.

Smatra da su jedina dva državna organa koja su dobro radila svoj posao u vezi rušenja u Savamali bili Zaštitnik građana i Poverenik za informacije.

“Reći za ostale da su „zakazali“ bilo bi zaista preblago. Nisu zakazali već su svesno kršeći zakone zataškavali stvar, prikrivali svoje saučesništvo, opstruirali postupak odgovornosti i režirali tragikomične sudske igrokaze. A sve to ne bi bilo moguće da iza nije bio sam vrh države. Ne treba zaboraviti da je priča o odgovornosti počela Vučićevom izjavom o „kompletnim idiotima iz vrha gradske vlasti koji će odgovarati“ evoluirala do njegove izjave „ja sam naredio akciju“ a formalno se, zbog pritiska međunarodne javnosti, završila pomenutim suđenjem dežurnom u policiji koji je preuzeo odgovornost na sebe u providnoj, očigledno dogovorenoj koruptivnoj kombinaciji”, ističe Šabić.

Na pitanje da li očekuje da Savamala dobije epilog krivične i političke odgovornosti, Šabić naglašava da je te noći u Savamali počinjeno više krivičnih dela ali da je prošlo je mnogo vremena, dovoljno da zastari većina ili čak sva.

“Međutim, građanskopravna odgovornost za štetu neće zastariti. Od nedavno imamo prve presude domaćih i međunarodnih sudova koje jasno najavljuju da će cena za divljačko rušenje privatne imovine morati da se plati. Biće plaćena novcem građana što otvara pitanje regresiranja od stvarno odgovornih od kojih su se neki inače u međuvremenu veoma obogatili. Politička i moralna odgovornost mogla bi konačno biti efektuirana na prvim izborima. Ali važnije od političkih i moralnih „sankcija“ pojedincima je da kao društvo artikulišemo stav da se način upravljanja javnim poslovima koji podrazumeva ovakve sramne operacije kakva je bila u Savamali ne sme nikad ponoviti”, zaključuje Rodoljub Šabić.

Protesti i „Povratak u budućnost“

U to vreme ljudi okupljeni oko Inicijative Ne davimo Beograd tražili su pravdu za Savamalu i na masovnim protestima, pozivajući na odgovornost. Danas, deset godina kasnije kao Zeleno-levi front organizuju skup “Povratak u budućnost – 10 godina od rušenja u Savamali” 25. aprila u prostoru “Fabrika”, na Dorćolu (Poenkareova 32).

“Istini nećemo biti bliži sve dok ne smenimo SNS i SPS. Savamala je bila pokazni primer i test za naše društvo koja će se ogoliti u toj deceniji. Od svakog uništavanja odgovornosti, zakona, sprege kriminala i vlasti s jedne strane ali i sa druge strane jednoj borbi za pravdu i demokratiju koja je danas jača nego ikad. Dok su oni rušili mi smo na ulici i u institucijama izgradili solidarnost i budućnost koju želimo”, ocenjuje za Danas Natalija Stojmenović, šefica odborničke grupe ZLF u Skupštini grada Beograda.

Kako kaže, ova godišnjica je šansa da se vratimo u budućnost koja nam je oduzeta i u Beogradu ali i u celoj Srbiji.

“I za nas taj povratak u budućnost ima jasan plan koji ćemo predstaviti koji pokazuje gde Beograd treba da ide i kako da se nikad ne vrati maskiranim fantomima, policiji koja štiti kriminalce i režimu koji se bori za privatne a ne javne interese”, zaključuje ona.

Policajac jedini kažnjen na pet meseci uslovno

U slučaju Savamala kažnjen je bio samo šef smene Komandno-operativnog centra dežurne službe beogradske policije Goran Stamenković – na pet meseci uslovno i to za nesavestan rad, odnosno nereagovanje, jer policija nije izašla na teren. On je i pred sudom priznao da su ga prisilili da prizna krivicu.

„Svi govore o tome da sam ja napravio dogovor da priznam krivicu za Savamalu u zamenu za legalizaciju objekta. Međutim, najviši policijski funkcioneri su mene prisilili da priznam krivicu za dešavanja u Savamali. Nekadašnja državna sekretarka u MUP-u Dijana Hrkalović mi je doslovno rekla da je Savamala za državu pitanje života i smrti, te da je to i za mene pitanje života i smrti“, kazao je Stamenković u oktobru 2023. godine, iznoseći završne reči u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Dodao je da se ne ponosi time što je pribegao nelegalnoj gradnji.