Šta studenti mogu da urade za obrazovanje i prosvetne radnike?

U ključnim porukama koje se tiču obrazovanja i položaja prosvetnih radnika studenti najavljuju zaokret, a neki od sagovornika Danasa su suzdržani u ocenama dok, kako napominju, ne vide kompletan program sa kojim će studenti izaći na izbore.

Tokom skupa na Slaviji, koji je održan 23. maja, studenti su delili flajere sa porukama šta će da urade za radnike, za zdravstvo, za prosvetne radnike, za obrazovanje. Za Danas pojašnjavaju da to nisu isečci iz programa već sažetak napravljen za protest.

Da studenti nemaju u svakom trenu sve odgovore, ali da imaju tim ljudi koji poseduje plan za ozdravljenje i oporavka Srbije sprovede u delu, poručio je Andrej Tanko, jedan od govornika na protestu na Slaviji.

„Imamo timove stručnjaka za ekonomiju, za zdravstvo, za poljoprivredu, za energetiku, za obrazovanje, za ekologiju i za sva druga pitanja. Ali da bismo pobedili, potreban nam je svako od vas. Kao što vi verujete nama, tako i mi verujemo u vas. Lekari i poljoprivrednici, radnici i studenti, ti i ja, ujedinjeni za pobedu“, rekao je Tanko.

Šta će studenti da urade za obrazovanje i prosvetne radnike?

Na letku koji se tiče obrazovanja, oni su konstatovali da se znanje obezvređuje, a na rukovodeća mesta dolaze politički podobni umesto stručnih kadrova. Ukazuju da se u obrazovanje u Srbiji ulaže ispod evropskog proseka, čime se urušava dostojanstvo i integritet zaposlenih i samog obrazovnog rada.

Navode i da se novac za obrazovanje ne ulaže tamo gde je najpotrebniji već se rasipa na skupe, netransparentne i često besmislene nabavke koje služe privatnom, a ne javnom interesu.
Studenti kažu i da su škole danas često nesigurna i zatvorena mesta, u kojima dominiraju pritisak, strah i pasivnost, da su đaci preopterećeni gradivom i u učenju često ne vide smisao, a da je sistem podrške odavno zakazao od strane resornih ministarstava.

A šta nude kao rešenja?

„Gradićemo obrazovni sistem tako da svi izbori i odluke budu transparentni i da se vrednuju rad i stručnost, a ne politička podobnost. Uspostavićemo pravedno i održivo finansiranje obrazovanja kao državnog prioriteta, uz uslove za kvalitetan i dostojanstven rad. Preispitaćemo i uspostaviti poštovanje i primenjivanje zakona i propisa koje je država donela. Utvrdićemo gde ide novac za obrazovanje i vratiti ga školama i vrtićima, jer obrazovanje mora biti javno dobro, a ne sredstvo privatnog profita“, naveli su studenti.

Kažu i da će škole biti sigurna, otvorena i podržavajuća mesta, zasnovana na zajedništvu i solidarnosti, te da će se zalagati za obrazovanje zasnovano na razumevanju, koje razvija radoznale, slobodne, solidarne i istrajne učenike.

„Preispitaćemo odgovornost svakog od resornih ministarstava za postojeće stanje u prosveti i gradićemo sistem zasnovan na podršci, a ne na kontroli“, poručuju studenti.

Kada je reč o prosvetnim radnicima, studenti ukazuju na političke pritiske i zapošljavanje preko veze i da se od prosvetara očekuje da „trpe i ćute“.

Napominju da plate ne odgovaraju složenosti i odgovornosti posla koji prosvetni radnici obavljaju, a da hiljade zaposlenih u školama rade na određeno vreme bez sigurnosti i zaštite.

„Prekomerne administrativne obaveze i nepravedno radno opterećenje, uz sve manje vremena za kvalitetan rad sa decom i učenicima. Stalne kontrole, usmerene na formalno ispunjavanje zahteva“, istakli su studenti.

Obećavaju da će obezbediti jasne i transparentne procedure zapošljavanja – kroz ukidanje diskrecionog odlučivanja i stavljanje dostupnim javnosti svih podataka koji utiču na ishod konkursa.

„Uskladićemo plate prosvetnih radnika sa složenošću, odgovornošću i društvenim značajem ove profesije. Obezbedićemo automatsku konverziju ugovora na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme za sve koji u prosveti rade duže od zakonom propisanog roka.Smanjićemo administrativno opterećenje prosvetnih radnika kroz ukidanje nepotrebnih, dupliranih i formalnih zahteva koji ne doprinose kvalitetu obrazovanja. Obezbedićemo procedure koje štite profesionalni integritet prosvetnih radnika i sprečavaju proizvoljne pritiske“, piše na flajeru kojim se studneti obraćaju prosvetarima.

Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da su studenti prepoznali neuralgične tačke domaćeg obrazovnog sistema i da su uspeli da izvuku esenciju ključnih problema nakon sastanka koje su u prethodnom periodu imali sa prosvetnim radnicima.

– Prepoznali su da je nedovoljno ulaganje u obrazovanje, kao i rad na određeno vreme koji zaista traje predugo, neki od najvažnijih problema u prosveti. Druga stvar je kako će to biti rešeno kroz izmene propisa. Kada kažete da ćete povećati izdvajanje za obrazovanje to znači uzeti od nekoga drugog. Od koga i kako? Teško je dati procenu dok ne budemo videli program. Ovo što su dali kao polaznu osnovu je dobro, ali treba videti kako će da izgleda realizacija. Mi se kao sindikat zalažemo za transparetniji prijem u radni odnos jer ne postoje jasni kriterijumi. U tom smislu deluje isto, a da bih mogao da komentarišem, morao bih da vidim program – ističe Kokot.

On napominje da je sindikatu kojim rukovodi veoma važno da li će da bude donet zakon o sindikatima, koji će da uredi odnose i da definiše ono čime se sindikati bave.

– Toga ovde nema, što ne znači da u nekoj dugoj preporuci ne piše menjaćemo Zakon o radu i donećemo zakon o sindikatima. Očigledno je da ćemo morati da sačekamo raspisivanje izbora da bismo videli ceo program studenata i kadrovska rešenja, koji su to ljudi koji treba da iznesu izmene i kojih tačno propisa. To što detektuješ problem ne znači da imaš i dobro rešenje – kaže Kokot.

Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija, ima utisak da su studenti spremniji nego što se to misli u javnosti i nego što to vlast percipira.

– Sve poruke koje su poslali i delovi programa na kome očigledno predano rade, obećavaju, jer u prvi plan stavljaju probleme o kojima godinama razgovramo i koji se godinama ne rešavaju. Mislim da je jedan kvalitetan program u nastajanju i najvažnije je da se sprovede u delo. Ove poruke na flajerima su dobra polazna osnova za promene koje očigledno želi veliki broj ljudi u zemlji – smatra Dimitrijević.

O tome zašto studenti nisu ponudili konkretna rešenja ona kaže da vlast sve vreme prepisuje i pita zašto joj pomagati da pomoću tuđih ideja i dalje laže ljude.

– Ja to tako vidim. S druge strane, kod nas je stalni problem nerealizovanje onoga što se najavi da će se uraditi. Džabe nam REM kad ne radi. Dobili smo od Ministarstva prosvete dopis da je 28 učenika u odeljenju maksimalan broj, eventualno plus dva u izuzetnim slučajevima, a sva odeljenja u beogradskim gimnazijama imaju preko 32 đaka. Možemo da obećavamo i da stavljamo na papir šta hoćemo i da dobijamo pečatirane dopise, kad se to ne poštuje – primećuje Dimitrijević.

Njen utisak je da bi veliki broj građana dao glas studentskoj listi na izborima „i sa nula programa“ samo da bi se nešto promenilo.

– Ali studenti ne žele da se oslanjaju na svoju popularnost i ono što su do sada uradili za društvo, što su pokrenuli ljude iz letargije i da samo na osnovu toga kažu idemo na izbore. Mislim da im je jasno da su mladi i neiskuskusni i da im je potrebna pomoć stručnih ljudi koje su okupili. Bez obzira na to što još ne govore o rešenjima, verujem da ne treba da se plašimo da će ona izostati. Na kraju krajeva, opozicija je godinama nudila rešenja, ali problemi nisu rešeni – ukazuje Dimitrijević.

Aleksandar Markov, profesor istorije i predsednik udruženja Edu forum, slaže se da su studenti uspeli da mapiraju najveći deo problema sa kojima se suočavaju prosvetni radnici, ali i svi oni koji su na različite načine uključeni u obrazovni sistem poput učenika i roditelja.

To, kako kaže, govori u prilog tome da, s jedne strane, imaju kvalitetan tim savetnika koji se bavi obrazovanjem, ali i da su do brojnih zaključaka došli na osnovu sopstvenog iskustva, budući da su i sami deo obrazovnog sistema.

– Ipak, mislim da bi bilo korisno da, umesto široko postavljenog spiska problema, fokus stave na nekoliko ključnih pitanja koja su rešiva u kratkom roku i čiji bi rezultati mogli jasno da se mere. Takođe, važno je vremenski definisati rešavanje ostalih problema, odnosno jasno razgraničiti šta je moguće ostvariti kratkoročno, a šta zahteva dugoročan i sistemski pristup – ističe Markov.

On ukazuje da je veliki broj problema koje su studenti naveli prisutan u prosveti decenijama, a da su se neki od njih nalazili i u ekspozeima predstavnika vlasti i bili predstavljani kao prioriteti za rešavanje.

– Međutim, kako je reč o pitanjima koja zahtevaju kompleksan i multidisciplinaran pristup, njihovo rešavanje traži vreme, kontinuitet i političku volju, zbog čega se u praksi često odustajalo ili se ostajalo samo na deklarativnim najavama. Zato je za njih važno da, kako ne bi upali u zamku sopstvenih obećanja, realno sagledaju vremenski okvir potreban za sprovođenje pojedinih mera, ali i da kroz politički i društveni kontekst budu svesni mogućih ograničenja, pre svega političkih, administrativnih i finansijskih. Upravo zbog toga bi možda najvažniji korak bio da izdvoje i stave akcenat na nekoliko konkretnih i ostvarivih ciljeva, jer bi njihovo uspešno sprovođenje predstavljalo dokaz da promene u obrazovanju nisu samo pitanje dobrih ideja već i sposobnosti da se one dosledno i održivo sprovedu u praksi – kaže Markov.