Studija izvodljivosti prvi uslov za obnovu

Realizacijom ovog projekta uređene su i opremljene prostorije u Kamenici u kojima će biti izloženi brojni eksponati, koji će podsećati na jedan privredni objekat sagrađen daleke 1916. godine, a koji je demontiran 1959.

Reč je o pruzi uskog koloseka, od 60 centimetara, dužine 24 kilometra, koju su, za potrebe eksploatacije šumskog bogatstva Goča sagradili Austrijanci posle okupacije Kraljeva u I svetskom ratu. Ova pruga je i posle rata nastavila da funkcioniše pod upravom ondašnjeg kraljevačkog industrijalca Miljka Petrovića Riže, koji je je nadogradio i proširio sisteme za suvi i vodeni transport balvana do trase pruge, a koje je narod, tada, po njemu nazvao „Riže“ iako se radi o koloseku i postrojenju čije su osnove postavili Austrijanci.

Posle II svetskog rata pruga je služila i za transport žitelja sela podno Goča, a i za odlaske Kraljevčana na izlete na ovu lepu planinu, do Dobrih voda. Tek 2008. godine, posle višedecenijske borbe Žike Milašinovića, meštanina Kamenice i nekadašnjeg radnika na pruzi, formiran je Inicijativni odbor koji je 2012. transformisan u udruženje građana „Gočka pruga“. Zahvaljujući njihovom radu mnogi dokumenti i predmeti vezani za izgradnju i rad Gočke pruge su otrgnuti od zaborava. Deo toga je dr Milan Matijević 2015. godine pretočio u istoimenu knjigu, a Rade Živković u jednočasovni dokumentarni film. Sve ovo je doprinelo da se revitalizacija Gočke pruge nađe i u dokumentu Strategija razvoja grada Kraljeva, koji je usvojen prošle godine.

Konačni ishod prve faze revitalizacije dela ovog infrastrukturnog objekta i drugih sadržaja koji su ga pratili trebalo bi da bude izrada Studije izvodljivosti revitalizacije „Gočke pruge“, zaključak je sa pomenutog skupa na kome su učestvovali predstavnici grada Kraljeva, opštine Vrnjačke Banje i njihovih turističkih organizacija.

Mišela Nikolić, savetnica u ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, obećala je podršku za nastavak aktivnosti, uz napomenu da se radi o vrlo zahtevnom projektu koji može uspeti samo ako ga, posle početnih inicijativa pojedinaca i udruženja, prihvate organi lokalnih samouprava Kraljeva i Vrnjačke Banje.

Svi učesnici skupa u Kamenici su jednoglasni da revitalizacija Gočke pruge nije obnova infrastrukturnog objekta već primarno uspostavljanje novog turističkog sadržaja koji će dati impuls održivom razvoju turizma ove regije koja će, uskoro, postati sastavni deo šire turističke regije „Centralna Srbija“.

Dragoceno iskustvo iz Austrije

Studija izvodljivosti, koju bi trebalo da urade multidisciplinarni timovi stručnjaka iz zemlje koristeći i iskustva iz inostranstva, pre svega iz Austrije, pokazaće i dokazati, eventualnu, opravdanost revitalizacije pruge u celini ili, pak, pojedinih delova kao i ostalih sadržaja koji su nekada korišćeni u privredne svrhe, a danas bi bili svojevrsna turistička atrakcija.