Foto: J. Patarčić/DanasDa se dobro dobrim vraća, ovih dana pokazuju bivši učenici nekadašnje Osnovne škole “25. maj”, a današnje “Sveti Sava” u Subotici. Umesto svečanog okupljanja na kojem bi evocirali đačke uspomene, zasukali su rukave i organizovali radnu akciju kako bi pomogli školskom domaru u penziji Dmitru Marinko, da obnovi trošnu kuću u kojoj živi sa bolesnim i nepokretnim sinom.
Na kapiji nas dočekuje upravo Dmitar, vedar i nasmejan. Iako je duboko zašao u devetu deceniju, na ovom čoveku koji s obe noge čvrsto stoji na zemlji, to nije moguće videti.
Dobrog vida i sluha, a još boljeg pamćenja, Dmitar započinje priču o tome kako je od 1965. godine, pa sve do penzije radio kao domar u Osnovnoj školi “25. maj”, te ispratio više od 30 generacija đaka, od kojih i danas svakoga pamti po imenu i prezimenu.
“Sve sam radio. Mešter, tako su me zvali. Šta god je trebalo, pošto nije bilo servisa, to je bio sve moj ručni rad”, priča Dmitar.
“Pre ove škole sam radio u Bikovu u ‘Moše Pijade’ kod crkve. Bilo je šest razreda i onda smo se spojili sa njima. Imao sam i pet terenskih škola i popravljao sam podove i stakla da deci preko zime ne bi bilo hladno. Kada padne kiša, išao sam po blatu biciklom, zato što nije bilo puteva u to vreme”, seća se ovaj vremešni domar.
Pamti Dmitar i brojne dogodovštine i nestašluke učenika, kojima je uvek pružao pomoć u nevolji.
Tako je jednom, dok je radio u svojoj radionici, čuo učenike da se na spratu niže dovikuju preko prozora.
“Onaj koji je ostao u učionici je drugu dao da se popne na prozor, a kako je ovaj kvrcao, prozor mu je pao na glavu sa sve duplim staklom. Sve mu je oko vrata stajalo duplo staklo kao noževi, a ja poviknem: ‘Ne miči se, sad će to majstor da reši’. To je bila velika obaveza, skinuti staklo, ali se nigde nije ogrebao. Taj se učenik zove Stipe Sineš i išao je u peti razred tada, a sad živi u Bikovu”, predočava Dmitar.
A kako on nije zaboravio svoje učenike, tako ni oni nisu zaboravili njega.
Kada su od Dmitrovog komšije Jovice Marcikića, koji je takođe išao u ovu školu, saznali za tešku situaciju u kojoj se školski domar nalazi, bivši učenici su se ujedinili kako bi mu pomogli.
“Jedna od bivših učenica, Goca, pre dva meseca je napravila grupu na Fejsbuku za sve učenike Osnovne škole ‘25. maj’ s ciljem da okupi sve generacije i napravi jedno veliko druženje da bismo se setili škole i svih drugova. Međutim, čika Jovica je saznao za Dmitra i predložio u grupi da mu se pomogne i za mesec dana se okupila ekipa”, priča Branko Prćić, bivši učenik Osnovne škole “25. maj”.
Kako objašnjava, mnogi su se odazvali pozivu i pružili podršku kako u novcu, tako i u materijalu koji je potreban za obnovu kuće, a oni koji su bili slobodni i umeju da rade ovakve poslove, došli su u subotu na veliku radnu akciju.
Najpre su očistili i prekrečili unutrašnje prostorije u kojima borave Dmitar i njegov sin, da bi potom osposobili kuhinju i zamenili dotrajali nameštaj novim.
“Pošto su se grejali na trajnožareću peć, dobijena je crepana peć koja je sastavljena, tako da će im biti bolje zimi kada se budu grejali”, kaže Branko, dodajući da su učenici prikupili sredstva i kupili pet kubika drva, koje su iscepali i uredno poslagali u šupu.
“Prioritet nam je da sredimo ovo unutra, pa ćemo dvorište lako kasnije srediti. Ima ko se već ponudio da pokosi travu, pa da dođe trimerom i sve pređe, ali ćemo prvo da odnesemo smeće”, dodaje bivši učenik.
Branko kaže da je njih oko desetak učestvovalo u prvoj akciji i da se svi sećaju svog domara, kojeg pamte samo po dobrom.
“Mnogi koji ga se sećaju, znaju ga kao strogog, ali ako je neko polomio prozor, čika Dmitar nije nikad vikao, nego je samo govorio: ‘Biće rešeno’. Rešićemo, jel tako čika Dmitre”, upitao je voljenog domara Branko.
“Pa morao sam biti strog, da oni trče za mnom”, odgovara Dmitar britko i sa 85 godina, što je nasmejalo sve prisutne.
“Držao je neku strogoću koju je morao, ali ga svi pamte po dobrom i svi su se drage volje odazvali da mu pomognu”, ističe Branko.
Dmitar punog srca i duše, kaže da nema reči kojima bi se zahvalio na nesebičnom zalaganju i pomoći svojih učenika.
“Kao da me je sunce obasjalo”, opisuje Dmitar sa suzama u očima trenutak kada je svoje učenike ugledao na kapiji.
“Meni nikada majstori nisu bili u kući, jer sam ja bio majstor i sve sam popravljao, a sada su mi majstori prvi put u kući”, kaže ovaj vredan i zahvalni čovek.
“Jako mi puno znači i puno su mi pomogli, jer imam veliku brigu pošto negujem sina koji je bolestan, koji je pao u krevet. Noću ustajem kad treba, tu sam i danju i to je velika briga, ali još sam toliko hrabar zašto što je to moje dete”, ponosno će Dmitar.
A Dmitar je zaista hrabar, jer se uprkos svim poteškoćama ne žali, već je nasmejan, recituje, peva i uči da svira gitaru koju je dobio na poklon, ne bi li na taj način oraspoložio i sina.
Bivši učenik Branko kaže da je ova akcija samo jedna u nizu, jer posla u i oko kuće ima na pretek, pa će naredne organizovati i preko svog humanitarnog udruženja “Za Suboticu svim srcem”, u koju će moći da se uključe i ostali građani koji žele da pomognu Dmitru i njegovom sinu da imaju bolje uslove za život.
“Mogu da se jave meni ili ako neko želi da uplati novčana sredstva, to mogu da uplate udruženju. Nećemo pomagati čoveka u novcu, nego ćemo kupiti ono što mu je najpotrebnije. Da li je to materijal, da li to nameštaj, šta god da je u tom trenutku najpotrebnije, na to će otići novac”, poručuje Branko Prćić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
