Zagreb načinio značajan pomak

Predstoji im teži korak, da konkretnim delima te poruke pretvore u stvarnost, navodi se u zaključcima publikacije „Pomirenje i zvanične politike sećanja: Obeležavanje pobede i komemoracija žrtava vojno-policijske akcije „Oluja“ u Hrvatskoj i Srbiji“, koje je juče objavio REKOM, mreža pomirenja.

Autori izveštaja: dr Jelena Đureinović, Nataša Kandić, Sven Milekić, dr Vjeran Pavlaković, primećuju da Srbija nije napravila sličan pomak. Komemoracija „Oluje“, koju su organizovali Srbija i Republika Srpska, bila je posvećena srpskim žrtvama, bez kritičkog tona prema sopstvenoj odgovornosti za uskraćivanje zaštite srpskim izbeglicama iz Hrvatske i njihovu prisilnu mobilizaciju, zaključak je publikacije, čiji autori imaju preporuke za obe države.

U cilju sprečavanja diskriminacije žrtava, Hrvatska i Srbija bi trebalo što pre da usvoje zakone o civilnim žrtvama rata koji bi obuhvatili žrtve „Oluje“ i da zajednički pristupe istraživanju sudbina nestalih.

Obe države treba da učestvuju u regionalnom popisu žrtava ratova na području nekadašnje Jugoslavije. Potrebno je i procesuirati ratne zločine počinjene tokom i nakon akcije „Oluja“, kao i zločine koje su počinili pripadnici JNA i oružanih formacija pobunjenih Srba, s podrškom Srbije, navodi se u publikaciji.

„Za napredak u procesu pomirenja neophodno je što pre započeti dijalog o prošlosti i prihvatiti i negovati pluralizam u interpretacijama prošlosti koje se temelje na činjenicama i poštovanju ličnih iskustava žrtava. Kada je u pitanju „Oluja“, čitanje imena svih stradalih i nestalih prilikom budućih obeležavanja u Kninu potvrdilo bi novu politiku sećanja, koju su svojim ovogodišnjim gestovima rečima najavili najviši predstavnici Republike Hrvatske“, zaključuju autori publikacije.

Nataša Kandić u svojoj analizi ističe da, s obzirom na političku isključivost lokalne vlasti u Vukovaru, ekstremizam dela braniteljskih udruženja i podršku birača ekstremnim desničarima na nedavnim parlamentarnim izborima, ima osnova za oprez da li će dobre poruke koje su se čule na obeležavanju u Kninu od najviših hrvatskih zvaničnika, biti pretočene u stvarnost.

Slično smatra i Sven Milekić, koji ističe da hrvatska Vlada mora da pokaže spremnost na pomirenje koje neće stati na simbolizmu.

„Hrvatska bi trebala napustiti ostatke šovinističkih politika sjećanja i odbaciti podilaženje ekstremnim strujama među veteranima“, piše Milekić.

Dr Vjeran Pavlaković navodi da je bitno da posle 25 godina izađemo iz ratnog stanja i radimo na izgradnji države koja je pravna za sve građane.

„Uz simbolički dio se mogu poticati konkretne akcije, kao da se vrati voda i struja selima. To je pravi način da se ovakva sjećanja pretvore u stvarne akcije, a ne samo procesuiranje ratnih zločina, što je isto važno, ali nije jedini korak naprijed“, smatra dr Pavlaković.

Podsećajući da državna obeležavanja događaja iz ratova 1990-ih nisu duga tradicija u Srbiji, dr Jelena Đureinović dodaje da se „Oluja“ obeležava tek od 2015.

„Jedna od glavnih odlika državnih obeležavanja „Oluje“ u Srbiji je prednost emocija nad činjenicama. Viktimizacijski narativ gradi se na izostavljanju svega što je prethodilo „Oluji“ u Hrvatskoj, ali i činjenice da izbeglice iz Krajine nisu bile dobrodošle u Srbiji, kao i da su hiljade izbeglih muškaraca prisilno mobilisane po dolasku u Srbiju i poslate na ratišta“, zaključuje Đureinović.