Foto: Danas/V. A.Na stotine dece, uglavnom u crnom, sa suzama u očima oprašta se od svojih drugova ispred OŠ „Vladislav Ribnikar“.
Hiljade belih kala, ruža, lala prekrilo je ogradu škole iza koje nepomični stoje policajci u uniformi.
Crtež preminulog radnika obezbedjenja na jednoj, svilenkaste, iznošene baletanke jedne od drugarica na drugoj strani.
Okačene o ogradu vise opkoljene cvećem. Đaci se grle, teše jedni druge, gnjuraju glave jedni drugima u kose, da sakriju suze.
Dolaze u grupama, sa roditeljima, slivaju se ispred ulaza u školu u Ulici kralja Milutina.
Vrata škole su otvorena, ali niko ne ulazi i ne izlazi iz nje. Tik uz ulaz naređane su igračke, plišani jednorozi, delfini, mede. Slike, knjige i još belih kala.
Deca pričaju o tome gde će dečak koji ih je ubio, i šta će dalje.
“Nemamo psihologe, može li jedan psiholog u školi nešto”, pričaju među sobom.
“Nema država para za to”, odgovara jedan od dečaka.
Tu su i drugari iz „Alasa“, Treće, Šeste gimnazije, dolaze sa svih strana. Sede na betonu, pored sveća koje dogorevaju na asfaltu i jecaju.
“Razgovarajte sa decom”, jedini je transparent, uz poruku “čika Draganu” u kojoj mu se đaci zahvaljuju za sve.
Čuju se i novinari, kamere su parkirane, baš kao i automobili koji tom ulicom od juče ne prolaze. Ne prolaze ni Njegoševom, sve od Beogradske do Cvetnog trga.
Okupljanje je počelo već tokom prepodneva, đaci beogradskih škola su ispred ulaza u OŠ „Vladislav Ribnikar“ ostavljali cveće i palili sveće, a na ogradi pored škole ostavljeno je i nekoliko plišanih igračaka i papiri s porukama.
„Spavajte, anđeli, na planeti je mrak! Probudićemo vas kada pronađemo prekidač za zrak svetlosti!!! Tada ćrmo se radovati zajedno, a ja ću (o) držati čas!!! Vaša baka Gordana“; „Hvala našem Draganu što je bio tu za nas“, „Našoj Ani hvala za sve lepe uspomene“ .
Sa đacima su i njihovi nastavnici, roditelji, ali tek poneko je spreman da nešto izjavi novinarima.
Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija i profesor istorije u Osmoj gimnaziji, koji je sa đacima i kolegama došao da oda počast stradalima, rekao je za Danas da je ova tragedija nezabeležena u svetu, bar što se tiče uzrasta dece koja su izgubila živote.
– Svi smo zakazali i svi smo krivi. Ćutali smo kada je prvi put uneto oružje u školu, kada su deca zlostavljana, kada smo bili nezadovoljni položajem i sada mi najava štrajka deluju kao pranje savesti. Štrajkački zahtevi koje su sindikati postavili su potpuno van teme. Imam utisak da smo u tim zahtevima zaboravili decu koja su stradala. Možemo da obustavimo nastavu u znak pijeteta prema žrtvama u znak poštovanja, ali obustavljati nastavu zbog najave nekog štrajka je potpuno van pameti – smatra Markov.
Na pitanje šta uraditi da se ovakva tragedija ne ponovi, on odgovara da rešenje nije da se ispred škola postave odredi policije jer bi škole onda više ličile na zatvor, a deca u takvim uslovima ne mogu da rade.
Problem se, dodaje, neće rešiti ni ako spustimo krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina, kako se sada najavljuje.
– Mi znamo da sastavimo fudbalsku reprezentaciju, znamo kako da rešimo pitanje Kosova, ko je kriv za rat u Ukrajini, a ne znamo šta nam rade deca i kako su nam deca. Ako ovo bude signal da se malo više pozabavimo decom i da se vratimo porodici, onda ima šanse da se iščupamo iz svega ovoga. Današnje vesti govore o potpunom odsustvu svesti mladih, jer ako je neko posle ovakvog događaja bio u stanju da izvadi plastični pištolj i da se na ovaj način šali, onda je to zabrinjavajuće za sve nas – poručio je Markov.
Sve vesti u vezi sa tragedijom na Vračaru pratite u Danasovom BLOGU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
