Photo: M.P./ATAImagesZa krivolov kečige – ribe koju predsednik Srbije godinama javno hvali – zaprećeno je i do šest meseci zatvora. Njen izlov zabranjen je od 2019, ali i pored zabrane, restorani i pijačni trgovci slobodno je nude – pokazuje terensko istraživanje BIRN-a.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sedeo je 5. jula na obali Save, pred tanjirom pržene ribe. Iza njega palma, talasi i radio Lola.
„A ovo je kečiga. Bog zna šta da odlučim. Ovo su neki drugi jeli, a ne ja. Kažu da nije dozvoljeno, a nema ukusnije i bolje ribe od kečige“, rekao je u snimku objavljenom na Instagramu koji je postao viralan.
Nije bio u zabludi. Izlov kečige u Srbiji trajno je zabranjen od 1. januara 2019, na osnovu Naredbe o merama za očuvanje i zaštitu ribljeg fonda koju je Vlada donela decembra 2018. godine.
Ovo nije prvi put da predsednik javno govori o kečigi. U jutarnjem programu televizije Pink, 29. novembra 2019 – jedanaest meseci pošto je zabrana stupila na snagu – izjavio je da je svratio u restoran na izlazu iz Smedereva „da pojede parče kečige“. I tada su stručnjaci upozorili da takve izjave ne pomažu zaštiti vrste.
Sedam godina kasnije, kečiga je i dalje na jelovniku. I dalje je zabranjena. I dalje je niko ne štiti.
Terensko istraživanje BIRN-a, sprovedeno početkom jula 2026. u Novom Sadu i Beogradu, pokazuje da zabrana u praksi ne postoji. Kečiga se nudi na jelovnicima ribljih restorana i na tezgama ribarnica u svim većim gradovima. Na sajtovima nekoliko najpoznatijih ribljih restorana u Beogradu i Novom Sadu kilogram kečige košta između 6.500 i 6.700 dinara. Cena kečige na ribnjacima je između 1000 i 1200 dinara za kilogram dok se na crno kečiga može kupiti i za 500-600 dinara po kilogramu.
Odgovor koji ugostitelji i prodavci imaju spreman uvek je isti: ova kečiga je iz ribnjaka.
Papir iz ribnjaka, riba iz reke
Prodaja kečige iz ribnjaka je legalna. Upravo to je i mehanizam koji zabranu čini bezopasnom.
Veći restorani formalno poštuju zakon tako što nabave određenu količinu ribe sa ribnjaka i pribave prateću dokumentaciju. Te količine su, prema nalazima BIRN-a, znatno manje od količina koje se potom prodaju. Papir sa ribnjaka pokriva ribu iz reke.
Sagovornici BIRN-a – uzgajivači, naučnici i sportski ribolovci – ukazuju na jedan jednostavan marker porekla: primerci kraći od 30 centimetara i lakši od 350 grama gotovo sigurno ne dolaze iz ribnjaka. Razlog je ekonomski. Uzgajivaču se ne isplati da prodaje tako male primerke; on ribu drži dok ne dostigne tržišnu masu.
Sličan nalaz BIRN je dobio i pre šest godina. U istraživanju objavljenom u decembru 2020, dva specijalizovana ribnjaka za uzgoj kečige potvrdila su da im prodaja ribe lakše od 350 do 450 grama i kraće od 40 centimetara nije isplativa.
Male kečige u ponudi, drugim rečima, mahom su rečne.
Kečige na tanjiru pred predsednikom Srbije odgovaraju tom opisu.
Ceo tekst pročitajte na sajtu BIRN-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
