Zaboravljeni Košutnjak

Sve bi to za nekog ko u Beogradu nije skoro boravio, stvorilo sliku o nekakvom boljem i lepšem ruhu našeg glavnog grada. Međutim, utisak nas, žitelja grada, je malo drugačiji. Fasade uništene besmislenim grafitima, iskrivljeni ili polomljeni saobraćajni znaci, klimavi ili polomljeni pločnici po trotoarima, rupe po ulicama, i dalje nedopustivo velika količina rasutog otpada, posebno na obodima grada, polomljene klupe i kante za otpatke po parkovima, izmet kućnih ljubimaca na svakom koraku.

Dakle, grad se gradi, ali se grad ne održava. Razlog je svima dobro poznat. Kod velikih investicija, odnosno velikog protoka novca, ima toliko prilika za njegovo skretanje.

Pravci i smerovi su različiti. I to se odlično uklapa u stil vladanja naših vlastodržaca. Kod aktivnosti koje podrazumevaju redovno održavanje grada takvih prilika ima neuporedivo manje. Samim tim i interes za njih je neuporedivo manji. Nekako se opet dolazi do te puste korupcije.

Cenu takvom načinu gazdovanja Beogradom plaća i Košutnjak. Zajedno sa Velikim ratnim ostrvom to je najveći i istinski ekološki biser glavnog grada. U periodu od 2000. godine pa sve do 2008. godine kada je gradski sekretar za zaštitu životne sredine bio gospodin Branislav Božović, Košutnjak je doveden do nivoa najvćeg gradskog ponosa.

Pre svega, besprekorno i svakodnevno čišćenje, uredne, sveže asfaltirane i obeležene kolovozne trake, klupe sa nadstrešnicama, staze za pešake, uredna parkirališta pored restorana. Njegova prirodna lepota i veličina, zajedno sa svim nabrojanim, činilo je Košutnjak oazom lepote, mira i spokoja.

U svemu tome gospodinu Božoviću i njegovim saradnicima nije pomagao samo budžet i gradska kasa. Njihovo glavno oružje je bio jako izražen osećaj za zdravu i lepu životnu sredinu, iz koga je proistekla želja da i najveći beogradski park ima izgled kakav priliči evropskoj metropoli.

Poslednjih godina, pa sve do današnjih dana, sjaj Košutnjaka polako se gasi. U ovim postprazničnim danima gotovo da izgleda sablasno. Ogromna količina polomljenog granja, ispisane i polomljene table sa obaveštenjima, kolovozi prepuni rupa, neobeleženi i sa polomljenim bankinama, neočišćena parkirališta restorana, nedozvoljeno velika količina papirnog i najlonskog otpada. Prolazak kroz Košutnjak više ne predstavlja zadovoljstvo kakvo je predstavljalo do pre nekoliko godina.

A samo par kilometara dalje niče Beograd na vodi koji guta milijarde. Za tu paradu kiča kao da ima novca koji se meri kubnim metrima, a za istinsku prirodnu lepoticu u neposrednoj blizini ne ostaje ni za bakšiš.

I tako će biti sve dok Beogradom budu gazdovali političari sa kupljenim diplomama i njihovi odabrani lojalni „stručnjaci“ i poslušnici. Možda i nije toliko važno da li Beograd sa Košutnjakom danas izgleda tako zapušteno zbog njihove nestručnosti, neznanja ili pohlepe za lakim novcem. Nadajmo se da će to će jednog dana procenjivati sudovi jedne nove, demokratske i slobodne Srbije. Poželimo da to vreme dođe što pre. Jer, to je preduslov da i naš Košutnjak povrati svoj pređašnji sjaj.

Autor je profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, potpredsednik Demokratske stranke

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.