Zašto političari u Srbiji jedni druge često optužuju za fašizam 1Foto: EPA-EFE/ ANDREJ ČUKIĆ

Da su predstavnici opozicionih stranaka fašisti, baš kao i građani koji se protive režimu Aleksandra Vučića, godinama unazad možemo da čujemo od samog predsednika Srbije, kao i njegovih saboraca u vlasti.

Posle subotnjih protesta, Vučić je rekao da su oni koji su blokirali saobraćaj fašisti, a isto je govorio i tokom protesta iz 2019. godine, kada je naglašavao da neće da razgovara sa fašistima i predstavnicima vanparlamentarnih stranaka.

Sagovornici Danasa – Mirko Medenica i Ratko Božović smatraju da vlast propagira fašističke narative, odnosno da se u Srbiji ispoljavaju elementi večitog fašizma.

Osim Vučića, najglasnija u lepljenju etikete onima koji ih ne podržavaju da su fašisti svakako je premijerka Ana Brnabić. Nije ostala „dužna“ neistomišljenicima ni posle subotnje blokade puteva.

Brnabić je izjavila da subotnji protesti nisu demokratija, već fašizam.

„Policajac ih moli da to ne urade i vraćam se na jednu stvar – a to jeste fašisoidno ponašanje, jer oni ograničavaju slobodu kretanja“, navela je premijerka.

I gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je da je „to što se dogodilo u Beogradu i drugim gradovima čist fašizam, iako se oni samonazivaju antifašistima“.

„Oni su znali da imamo skupštinu stranke i oni tog dana, klasičnim fašističkim metodama, pokušavaju da nas zaustave da dođemo, mnogostruko malobrojniji i vapeći za nekim incidentom“, rekao je Vučević.

Na udaru vlasti i njihovih tabloida da su fašisti najviše su, čini se, izloženi Dragan Đilas i Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde.

Setimo se izjave narodne poslanice iz redova SNS Sandre Božić, koja je svojevremeno negirala napad na Tepić u Pančevu rekavši da je „niko nije napao, sem sopstvene fašističke politike“. Ili najnovije izjave Dragoslava Bokana da je Tepić „nacionalni neprijatelj“.

Ipak, ni opozicija se ne libi da režimu uzvrati da je fašistički. Tako je lider stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović prokomentarisao izjavu Vučića da su oni koji su blokirali saobraćaj u subotu fašisti, rečima da je to u stvari „lepljenje sopstvene etikete drugima“.

– Moj odgovor predsedniku Vučiću je da su batinaši, koji su u subotu bagerom, motkama i čekićima nasrnuli na goloruke ljude u Šapcu, replika odreda iz tridesetih godina prošlog veka u Nemačkoj – istakao je Zelenović.

Kada je nedavno kafić u centru Užica zatvoren po nalogu inspekcije samo dan nakon što je u njemu sa svojim saradnicima boravio Đilas, lider Stranke slobode i pravde rekao je da je to primer fašizma u kojem svi živimo.

Mirko Medenica iz Centra za primenjenu istoriju ističe za Danas da u delovanju političkih subjekata u Srbiji ima elemenata fašizma.

– Ekstremni nacionalizam kao jedan od ključnih elemenata fašizma je odlika velikog broja partija, uključujući i one na vlasti. Nažalost, ovakvo delovanje je umnogome normalizovano u Srbiji, što se jasno vidi na primeru murala ratnom zločincu Ratku Mladiću u Beogradu koji uz podršku vlasti i dalje stoji. Ovoj normalizaciji doprinose i svi oni politički subjekti koji nemaju fašističke stavove, ali koji iz oportunističkih razloga odbijaju da javno osude ovakve stvari – ukazuje Medenica.

Kako dodaje, kada su masovna ubistva i zločini normalizovani na ovaj način, onda ne treba da čudi ono što se dešavalo u subotu u Šapcu.

– U takvom društvu nasilje postaje legitimno, a batinaške falange su samo sredstvo. Svakako da postoji tendencija desničara da se termin fašizam obesmisli, zato će ga i oni često koristiti, uključujući i najviše predstavnike vlasti, optužujući drugu stranu za fašizam. Uzimajući u obzir razmere propagande kojom truju javnost svakako da im ta taktika donekle uspeva, bez obzira na svu apsurdnost i nedostatak argumenata – objašnjava Medenica.

Po njegovom mišljenju, najbolji primer toga je nedavni napad na prostorije Žena u crnom, kada su sprejem ispisane poruke da su one ustaše (fašisti), a odmah pored i „j….. antifašiste“.

– Uprkos svemu, nije teško identifikovati fašističke subjekte, fetišizacija države i nacije, mržnja prema drugim narodima, homofobija, mizoginija, mržnja prema migrantima, mržnja prema ljudskim pravima i onima koji se zalažu za ljudska prava, sve su to jasni signali da se radi o fašističkoj ideologiji. Oni koji nemaju jasan otklon od ovakvih stavova, samo doprinose učvršćivanju fašističkih praksi i apsurdno je njihovo zgražavanje nad otvorenim nasiljem kome vlast pribegava – ukazuje Medenica.

Kako naglašava, da bi se protiv ovog nasilja borilo, potrebno je, pre svega, zauzeti jasan stav i otklon od fašističkih narativa, bez obzira koliko oni bili normalizovani u društvu kroz propagandu vlasti.

Kulturolog Ratko Božović kaže za naš list da se u Srbiji ispoljava jedna forme neofašizma ili elementi večitog fašizma.

– On je prisutan u jednoumlju i nasilju nad neistomišljenicima, u radikalnom populizmu, u osporavanju pluralizma, u suspenziji političkog građanstva, u kultu ličnosti, u nacionalističkoj homogenizaciji, u glorifikaciji tradicionalnih vrednosti, u antiintelektualizmu, u ostrašćenoj mržnji i netoleranciji prema drugosti i razlici – ukazuje Božović.

Antić: Postalo popularno koristiti reč fašizam

Istoričar Čedomir Antić ističe za Danas da je sada postalo popularno da ljudi koriste reč fašizam.

– U principu, mi bi danas u demokratiji trebalo da imamo veliku osetljivost za fašizam, jer su nacistički i fašistički režimi u 20. veku bili oličenje zla. Sadašnji predsednik Aleksandar Vučić je kao ministar informisanja i generalni sekretar Srpske radikalne stranke stalno tvrdio da ih vođe opozicije napadaju da su fašisti, a da ne znaju da definišu fašizam – navodi Antić.

Naš sagovornik podseća da je Vojislav Šešelj svojevremeno mahao hrvatskim pasošem deteta i govorio da to dete ne može da ide u vrtić i objašnjava da je to postupanje Šešelja imalo elemente fašizma, iako SRS nikada nije bila fašistička.

– Uveo bih u javni diskurs pogrdu za one koji olako govore da je neko fašista. Ispada da svi koji ne misle kao grupa koja pokriva nekoliko procenata stanovništva u nekoj zemlji da su fašisti. Teško da je većina italijanskog i nemačkog stanovništva bila fašistička – ističe Antić.

Komentarišući poslednja dešavanja u Srbiji u vezi sa blokadom puteva, Danasov sagovornik kaže da je „malo neobično“ da se neka politička stranka, makar imala i većinu, ne oslanja na svoje pristalice nego dovodi „neke maskirane ljude“.

– To malo podseća na fašizam, ali na one daleke uniformisane vojske. Ne treba zaboraviti da nisu nacisti jedini imali uniformisanu vojsku u Nemačkoj, svi su imali, čak i socijal-demokrate, samo što su nacisti imali najuspešniju, pa samo nju pamtimo, ukazuje Antić.

On podseća da je u Švajcarskoj najpopularnija stranaka oštampala plakate na kojoj crna i žuta ruka pokušavaju da uzmu švajcarski pasoš, a bela ih udara po prstima.

– To bi u Srbiji bilo nazvano fašizmom, međutim u Švajcarskoj je ta partija dobila većinu – ukazuje Antić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.