Diploma počasnog doktora Univerziteta u Beogradu do danas nije uručena predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, koji je to priznanje dobio još 2011. godine, saznaje Danas.
Na Univerzitet u Beogradu (UB) nije stigla inicijativa da se Putinu počasni doktorat oduzme, što je zatražila grupa univerzitetskih profesora, zbog čega nismo dobili odgovor hoće li se nadležni baviti ovom temom.
Kako je Danas pisao, devet profesora tog univerziteta je u javnoj inicijativi zatražilo da nadležna tela i Senat Univerziteta u Beogradu pokrenu postupak oduzimanja počasnog doktorata Putinu, jer razlozi zbog kojih je ovo priznanje dobio, više ne postoje.
„Vladimir Putin kao predsednik stoji na čelu Ruske Federacije koja je izvršila vojnu intervenciju u Ukrajini, a koju su Ujedinjene nacije i Republika Srbija odlučno i javno osudile. Imajući u vidu neprihvatljive ljudske, političke i moralne aspekte agresije na Ukrajinu užasavajući broj civilnih i vojnih žrtava i milione raseljenih, i besomučno uništavanje suverene zemlje, u navedenim okolnostima “izuzetan doprinos od nacionalnog značaja” kao razlog za dodelu počasnog doktorata Univerziteta u Beogradu Vladimiru Putinu više ne postoji i u direktnoj je suprotnosti sa obrazloženjem sa kojim je počasni doktorat Univerziteta u Beogradu ovom licu dodeljen, posebno imajući u vidu da dodela počasnog doktorata uopšte nije imala nikakvu naučnu, već isključivo političku motivaciju“, navodi se u inicijativi koju su potpisali profesori Dušan Teodorović, Nikola Samardžić, Stevan Lilić, Dubravka Stojanović, Ivan Videnović, Vesna Rakić Vodinelić, Vladimir Vodinelić, Rade Veljanovski i Dragor Hiber.
Oduzimanje nije predviđeno
Profesor Branko Kovačević, koji je bio rektor UB u vreme kada je Putinu, tada premijeru Rusije, dodeljen počasni doktorat, potvrđuje za Danas da mu priznanje nikada nije uručeno. Sada bi, kaže, bilo neumesno to realizovati, a niko više i ne postavlja to pitanje, ali je deset godina situacija u zemlji bila drugačija.
– Nudili su mi da odem u Moskvu i da mu odnesem, ali ja sam rekao da, ako mu je stalo, mora da dođe na Univerzitet, jer je to po Statutu i važi za svakog. Dolazio je i ruski patrijarh Kiril, Franko Fratini…Bilo je predloga i da se Putinu diploma uruči van prostorija Univerziteta, što sam ja takođe odbio. Čak je bio jedan smešan detalj. Kada je Putin dolazio u Beograd prisustvovao je utakmici Crvena Zvezda-Zenit na stadionu „Rajko Mitić“ i mene su pitali da mu tamo predam. Ja sam u šali pitao: „Gde da mu predam? Na centru, pa da zajedno šutnemo loptu? Rekoh, nemojte da ste neozbiljni“. Posle me je zafrkavao Koraks, koji je nacrtao karikaturu u Danasu, na kojoj ruski avion uzleće i Putin gleda kroz prozor, a ja trčim sa štafetom u ruci i nosim počasni doktorat. To je bilo jako simpatično – priseća se uz smeh profesor Kovačević.
On dodaje da sem Putinu, počasni doktorat nije uručen Umbertu Eku (italijanski pisac prim.aut.) što mu je, kako ističe jako žao, jer je Eko bio veliko ime, ali veoma zauzet. U međuvremenu je preminuo.
Kovačević ističe da se počasni doktorat ne daje onome ko nije saglasan da ga primi i da propisima nije predviđeno da se oduzima.
Navodi slučaj američkog filozofa i politikologa Majkla Volzera, profesora Univerziteta Prinston, koga su nakon što je dobio priznanje neki napali da je bio za bombardovanje Srbije 1999. godine.
– Bila je neka neutralna informacija da je imao ambivalentan stav prema agresiji NATO. Posle se ispostavilo da je on zahtevao kopnenu intervenciju, a ne bombardovanje. Nismo mu oduzeli počasni doktorat. Još bi bilo gore da jesmo, to bi bio diplomatski gaf. On jeste veliko ime kada je reč o njegovoj radnoj biografiji i zato je dobio priznanje – kaže Kovačević.
Priznanja nisu za političare
Pravilnik o dodeli priznanja Univerziteta u Beogradu predviđa dodelu dva priznanja – počasni doktorat i povelju.
Počasni doktorat se dodeljuje „domaćem ili stranom državljaninu koji je svojim delima značajno unapredio naučnu misao, odnosno koji je naročito zaslužan za napredak nauke, tehnike, tehnologije, kulture i umetnosti, kao i izuzetno istaknutom pojedincu za doprinose koji su od nacionalnog značaja“.
Univerzitet može u toku jedne školske godine dodeliti najviše pet počasnih doktorata iz različitih oblasti. Priznanja se dodeljuju pojedincu za života.
Inicijativu za dodelu počasnog doktorata može pokrenuti rektor, visokoškolska jedinica u sastavu Univerziteta, kao i druge naučne i kulturne institucije, posredstvom odgovarajućeg fakulteta u sastavu Univerziteta.
Zanimljivo je da je Senat UB letos usvojio izmene Pravilnika o dodeli priznanja, tako da počasni doktorat više ne može da se dodeljuje političarima u vremenu njihovog mandata i tri godine nakon završetka mandata.
Takođe je sada predviđeno da jedna članica Univerziteta može da predloži za počasni doktorat kandidata jednom u tri školske godine, a ne svake godine po više kandidata, što se ranije dešavalo.
Lice kome je dodeljen počasni doktorat svečano se promoviše i dodeljuje mu se diploma počasnog doktora, po pravilu u okviru obeležavanja Dana Univerziteta.
Oko stotinak ličnosti do sada je dobilo počasne doktorate Univerziteta u Beogradu.
Pokretači inicijative
Kako je Danas ranije pisao, inicijativa da se Vladimiru Putinu dodeli počasni doktorat je potekla od Rektorskog saveta Konferencije univerziteta Srbije, tela u kome sede rektori svih državnih i privatnih univerziteta u Srbiji. Pošto KONUS nije mogao da dodeljuje počasni doktorat, dogovoreno je da to učini najveći i najstariji univerzitet, koji je osnivač svih ostalih univerziteta.
Formalnu inicijativu je pokrenuo Pravni fakultet u Beogradu, s obzirom na to da je Putin po obrazovanju pravnik. Preko Ambasade Rusije je potom stigla saglasnost da Putin želi da primi počasni doktorat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
