Zvanična statistika daleko od stvarnog stanja: U vrtićkim grupama i po pedesetoro dece

Prema podacima tog zavoda za školsku 2021/22 godinu, u državne vrtiće preko zakonom propisanih normativa upisano je 9.100 dece, a u privatne 103.

Ovaj trend podjednako je prisutan u svim regionima Srbije. Najviše „prekobrojnih“ mališana boravi u predškolskim ustanovana na području Vojvodine – 3.002, na području prestonice ih je 2.174, u regionu južne i istočne Srbije 2.161, a u regionu Šumadije i zapadne Srbije ih je 1.846.

Zvanična statistika svedoči da je u poređenju sa prethodnim godinama broj dece upisane preko normativa smanjen. U školskoj 2018/19 ih je bilo 12.296, godinu dana kasnije 11.680, a u 2020/21. 9.562.

S druge strane, iz Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja pozivaju se na podatke iz 2019. koji su izneti na sastancima Radne grupe za predškolsko vaspitanje, formirane pri Vladi Srbije sa idejom da se reše nagomilani problemi u toj oblasti.

Na te podatke sindikat je nedavno podsetio i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, povodom njegove najave da bi vrtići mogli da budu besplatni od 1. septembra.

„U većem delu državnih predškolskih ustanova postoji manjak kapaciteta u odnosu na već upisanu decu, pa su grupe prekobrojne, uslovi za boravak nepovoljni, a za rad nemogući (grupa i po i dve u jednoj radnoj sobi – oko 30.000 upisane dece preko normativa po podacima u 2019. godini)“, navodi se u dopisu Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja predsedniku Vučiću.

– Podatak o broju dece koja su upisana preko normativa Republički zavod za statistiku dobija od predškolskih ustanova koje vode takvu vrstu evidencije. Prema našim saznanjima sa terena, ovu vrstu evidencije ne vode sve predškolske ustanove pa otuda, verovatno, potiče i razlika u podacima RZS-a i sindikata predškolstva koju pominjete. Normativi se odnose na veličinu vaspitnih grupa dece određenog uzrasta (definisano Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju), prostor potreban za rad sa decom određenog uzrasta i slično. Ustanove koje ove podatke šalju RZS-u ovde prikazuju decu koja su primljena, a da ustanova nema dovoljne kapacitete, na primer povećan je broj dece u grupi u odnosu na standard; jednu sobu koristi više grupa dece; formiraju se međusmene i slično, pojašnjavaju za Danas u RZS.

Bosiljka Jovanović, predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kaže da je još 2019. sindikatu priznato da zvanična statistika ne odgovara realnoj situaciji u vrtićima.

– Zakonski utvrđeni normativi su od sedmoro dece u mlađoj jaslenoj grupi do maksimalno 26 u pripremnom predškolskom programu, ali je zbog nedostatka prostora napravljena veštačka tvorevina koja se zove grupa i po. To u praksi znači da u istom prostoru imate jednu i po grupu dece, pa ako, recimo, u pripremnom predškolskom programu imate 48 dece, ne računa se da su sva preko 26 upisana preko normativa. U predškolskoj ustanovi koji smo uzeli kao oglednu 2019. godine bilo je 85 grupa koje nisu imale svoju radnu sobu, ali se to nije računalo da su deca upisana preko normativa – navodi Jovanović.

Dodaje da su predstavnici sindikata tada insistirali da se, kada se posmatra broj dece preko normativa, vodi računa o građevinskom kapacitetu, odnosno za koliko je dece projektovana određena predškolska ustanova.

– Imamo primer PU Palilula koja je projektovana za oko 3.200 dece, a upisno je preko 5.000. Takav slučaj je bio i sa Novim Beogradom, Voždovcem i sa celim Novim Sadom. Sve su to podacim koje smo pominjali na Radnoj grupi i sindikatu je priznato da se podaci iz statistike se ne mogu uzeti kao relevantni. A sada se Ministarstvo prosvete u odgovoru na dopis koji smo uputili predsedniku Vučiću povodom njegove najave o besplatnim vrtićima, vraća na statistiku RZS kao da nisu bili na Radnoj grupi i kao da nismo o tome pričali – kaže Jovanović.

Za nju dileme nema: svaki upis preko normativa znači da je klima u kojoj deca borave neuslovna, a uslovi za rad zaposlenih nedostojanstveni.

Tvrdnje Bosiljke Jovanović potvrđuju za Danas dva vaspitača sa kojima smo razgovarali. Kažu da se u nekim vrtićima kao normativ računa grupa i po plus dozvoljenih 20 odsto upisane dece preko propisanog broja.

Nije tajna da u obdaništima u gusto naseljenim područjima grupe broje i do pedesetoro dece, a normativi se krše u svim uzrasnim grupama.

I to niko ne kontroliše, jer bi, kažu, lokalne samouprave praktično morale same sebe da kažnjavaju što krše zakon.

“Novčanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj predškolska ustanova, odnosno škola koja ostvaruje pripremni predškolski program ako ne formira vaspitne grupe u skladu sa normativima”, piše u Zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju.

Ranije analize svedoče da su u u nekim regionima kapaciteti ustanova nedovoljno iskorišćeni, dok su u drugim regionima iskorišćeni preko 100 odsto, tj. broj dece u vaspitnim grupama daleko premašuje zakonsku pedagošku normu (u nekim vaspitnim grupama upisano je i do 50 dece sa tri vaspitača u istom vaspitnom prostoru), čime se ozbiljno ugrožava kvalitet nege i vaspitno-obrazovnog rada, smanjuje bezbednost dece i ugrožava njihov lični i socijalni razvoj.

Vaspitači ukazuju i na pojavu da se za jednu grupu vode paralelno dva dnevnika, čime se normativ na papiru ispunjava, a kako im je rečeno, time imaju zakonski osnov da za jednu grupu angažuju tri vaspitača.

– U praksi se retko dešava da su sva tri vaspitača prisutna u isto vreme jer treća koleginica uvek ide na ispomoć. Zbog teških uslova rada zaposleni su često na bolovanju, pa se događa da jedan vaspitač radi sa grupom od četrdesetak dece i svi oni borave u jednoj sobi. Podacima o broju upisane dece se manipuliše, ali o tome svi ćute. U posebno nezavidnoj situaciji su koleginice koje su zaposlene na određeno vreme. Adaptacija traje tokom cele godine, više nema pravila kada se deca primaju, samo dolaze nova i nova deca. To što piše o normativima u propisima niko ne poštuje – kaže za Danas vaspitačica iz jednog vrtića.