Ako poskupi nafta, gorivo može i do 250 dinara 1foto (BETAPHOTO/MILAN TIMOTIĆ)

Posle energetske krize 1970-ih godina koja je za posledicu imala seriju bankrotstava zemalja u razvoju početkom 1980-ih, pa i dužničku krizu SFRJ 1982. godine, svet se suočava sa novom energetskom krizom.

Cena barela nafte tipa brent ovih dana prodaje se za 123 do 124 dolara, ali neki stručnjaci smatraju da će ovog leta barel skočiti i do 160 dolara, čime će probiti limit od 147 dolara dostignut u krizi 2008. godine.

Jedna od najvećih investicionih banaka na svetu Goldman Saks procenjuje prosečnu cenu nafte u trećem tromesečju na 140 dolara po barelu, ali uz skokove do 160 dolara tokom leta.

Prema oceni Džeremija Vira, šefa Trafigure, globalne kompanije koja trguje sirovinama, sirova nafta će uskoro stići do 150 dolara za barel, što bi bilo za 10 dolara iznad cene od 139 dolara u martu kada je tržište reagovalo na sukob u Ukrajini.

Zabrana uvoza ruske nafte od strane EU, izlazak delova Kine iz izolacije zbog korone i rast tražnje guraju cene na gore.

S druge strane EIA – američko telo za informisanje o energetici u svom izveštaju procenjuje cenu barela u trećem kvartalu na 113 dolara, očekujući smanjivanje proizvodnje sirove nafte u Rusiji usled sankcija EU, ali i problema sa osiguranjem tankera za izvoz u druge delove sveta, a pre svega Aziju.

Dok Amerikanci strahuju da bi galon mogli da plaćaju čak pet dolara, što je 145 dinara po litru, kod nas su cene već odavno otišle u stratosferu.

Još danas će litar evrodizela koštati 206, a benzina 193 dinara, a od 15 sati će država doneti nove cene.

Ukoliko bi se crne slutnje američkih biznismena ostvarile i nafta skočila na 150 dolara, litar evrodizela u Srbiji bi prema sadašnjem obračunu cena mogao „odleteti“ na čak 250 dinara.

Šta će biti nemoguće je proceniti, smatra Tomislav Mićović, gensek Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).

„Ni kratkoročne projekcije nisu pouzdane. Pogledajte samo unazad nekoliko meseci šta je procenjivano, a gde su cene. Situacija je turbulentna i nepredvidiva. Ekonomski parametri kao što su potrošnja, tražnja i ponuda imaju manje uticaja od geopolitičkih faktora“, ističe Mićović.

On objašnjava da je u Srbiji tržište naftnih derivata u ovom trenutku regulisano, gde država odre|uje i deo cene koji se odnosi na dažbine, ali i deo cene koji zavisi od naftnog sektora.

„Od marta je država usvojila pravilnik o odre|ivanju prosečnih maloprodajnih cena kao i uredbu o ograničavanju cena naftnih derivata. To je možda funkcionisalo u početku da se ublaži udar, ali to već nije više udar nego stanje na tržištu. Sa ograničenjem cena koje tako dugo traje moguće je da snabdevanje tržišta bude ugroženo“, upozorava Mićović.

Na tako nešto već dugo upozorava i Milan Rakić, predsednik Udruženja privatnih benzinskih stanica, koji tvrdi da je sa fiksiranom maržom od sedam dinara, odnosno 3,5 odsto, nemoguće organizovati transport goriva, pretakanje, poslovne rashode i na kraju platiti PDV.

„Sa bruto maržom od 3,5 odsto ne može da se radi. Benzinske stanice ne mogu da posluju i ne bi čudilo da počnu da otpuštaju radnike i zatvaraju pumpe. Mrežu benzinskih pumpi u Srbiji od oko 1.250 stanica polovinom čine privatne benzinske pumpe, a oko polovine velike me|unarodne naftne kompanije. Ako bismo se mi ugasili, oni ne bi mogli da opsluže naše tržište“, napominje Rakić.

On ističe i da pored toga što pumpadžije rade sa minimalnom maržom, cene goriva jesu visoke i to zbog visokih veleprodajnih cena goriva.

Prema aktuelnom pravilniku, maloprodajna cena goriva se utvr|uje tako što se na veleprodajnu dodaje sedam dinara.

„U februaru je donet pravilnik o određivanju veleprodajnih cena i u njemu je veleprodajna cena naftnih derivata vezana ne za cenu sirove nafte, već za veleprodajnu cenu evrodizela ili benzina FOB Đenova-Lavera. To znači da se u obračun veleprodajne cene našeg evrodizela uzima cena evrodizela koji se isporučuje u luci Lavera u Đenovi. Kao da NIS uvozi evrodizel iz Đenove, a ne sirovu naftu koju prera|uje u Pančevu. Veletrgovci takođe kupuju derivate u Ma|arskoj odakle ih niz Dunav baržama dopremaju mnogo jeftinije od derivata koji se koristi u pravilniku. Gorivo na pumpama je skupo zbog naduvane veleprodajne cene“, tvrdi Rakić.

Prema pravilniku, na cenu derivata nafte utiču sedmodnevna prosečna cena derivata prema podacima „Platts Mediterranean product cargo assesments“ sa isporukom u Đenovi, zatim troškovi nabavke koji su za benzin 45 dolara po toni, a za evrodizel 64 dolara po toni, zatim korektivni faktor koji odre|uje država i na kraju kurs dolara prema dinaru.

„Ljudi to ne znaju, ali kod nas obračun cene goriva nema direktne veze sa cenom sirove nafte. Ako bi se cena nafte koristila za obračun cena, pri nafti od 150 dolara za barel, litar evrodizela kod nas bi na pumpama maksimalno bio do 230 dinara. Pri sadašnjem obračunu cena bi bila oko 250 dinara za litar“, zaključuje Rakić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.