Profesor Rudarskog fakulteta: Pojeftinjenje litijuma za 80 odsto ne znači da neće ponovo poskupeti

„Cene metala variraju, to su berzanski materijali i određuju ih ponuda i tražnja. Veliki industrijski proizvođači baterija, kao što je Kina, utiču na cene. To je sastavni deo rada industrije metala, cena bakra je posle 2002. u kratkom periodu skočila pet-deset puta“, rekao je Beljić za Betu, komentarišući pojeftinjenje litijuma.

Cena tog metala je u protekloj godini, zbog zastoja u tražnji električnih vozila, koja se kreću na baterije od litijuma, pala za više od 80 odsto, na 13.200 dolara po toni, što je najniži nivo od 2020. godine, a 2019. je bila i 6.000 dolara po toni.

Evropska komisija svrstala je, kako je naveo Beljić, litijum na listu kritičnih materijala, jer je potreba za njim evidentna, pa se inteziviraju geološka istraživanja i potraga i izdvojeno je šest projekta istraživanja rezervi tog metala koji su značajni, u Finskoj, Nemačkoj, Češkoj, Austriji, Francuskoj, Portugaliji i u Velikoj Britaniji.

Beljić, koji je učestvovao u izradi elaborata o rezervama litijuma u Srbiji kod Loznice, gde je istražno pravo kupila australisko-američka kompanija Rio tinto i planira da realizuje projekat „Jadar“ o eksploataciji tog metala iz rude jadarit, rekao je da ako je litijum kurentan, logika rudarskih inženjera je da se eksploatiše, a „ako se kaže da nije potreban i ekonomičan niko ga neće ni pominjati“.

Ležište kod Loznice je, prema njegovim rečima, značajno jer postoji velika količina rude koju je moguće eksploatisati „efikasno, racionalno i rentabilno, a na duži rok može da obezbedi egzistenciju radnika, a postoji mogućnost i da se razviju prerađivački kapaciteti“.

„U Srbji je predviđena podzemna eksploatacija, nema značajnog uticaja na površinu terena, a u prostore koji su iskopani ubacivala bi se inertna masa, odnosno jalovina ili kamen, pa bi možda bilo potrebno otvoriti kamenolom, ne znam detalje projekta“, rekao je Beljić.

Istakao je da, kada bi bio realizovan, projekat „Jadar ne bi u velikoj meri oštetio površinu i zemljište na površini bi moglo da se koristi za poljoprivredu, a „projektovani nivo sleganja zemljišta, za 60 godina nije veći od pola metra“.

„Priče koje se raspredaju oko projekta su posledica nepoznavalja procesa eksploatacije. Rudarstvo jeste delatnost koja utiče na životnu sredinu, svako rudarstvo menja životnu sredinu u manjoj ili većoj meri, ali ovo što je predviđeno za „Jadar“ je jedan od najpovoljnijih načina jer je eksploatacija podzemna“, rekao je Beljić.

Na pitanje da li je isplativo eksploatisati litijum ako se naplaćuje samo rudna renta, Beljić je rekao da nije reč o rudnoj renti, nego naknadi za korišćenje.

„Renta je zakup, a zakup se ne plaća u rudarstvu, već naknada za korišćenje, što ne razlikuju ni ministri. Naknada nikada nije bila motiv za rudarenje, već neposredno angažovanje radnika, mogućnost prerade i razvoj industrije na bazi proizvoda koji se dobijaju od rudarstva“, rekao je Beljić.

Dodao je da „ako nema sirovine nema ni drugih karika u tehnološom lancu“.

„Srbija ima sirovinu, nema prerađivačke kapacitete, ali i Australija skoro ništa ne prerađuje u zemlji, već celokupnu količinu litijuma, odnosno sirovine, izvozi, pa se ne može reći da je ekonomski neuspešna zemlja“, naveo je Beljić.

Istakao je da ne zna da li će se litijum prerađivati u Srbiji jer „nije ni investitor, ni prerađivač“.

„Sirovina u Srbiji postoji, a šta će biti sa njom nadležni političari, ekonomisti, investitori, zainteresovani građani, neka raspravljaju“, rekao je Beljić.

Na pitanje kome se isplati eksploatacija, kompaniji ili državi, Beljić je rekao da su komapnije saradnici države jer povećavaju zaposlenost, utiču na ekonomiju, plaćaju poreze.

„Rudarstvo je stavljeno na stub srama, a niko neće da kaže šta rudarstvo ovoj zemlji znači. Šta Srbija izvozi, maline od 200 dinara. RTB Bor (Zijin), smederevski Hestil (Hesteel), Naftna industrija, EPS, svi zavise od rudarstva“, rekao je Beljić.

Istakao je da ako država donese odluku da ne otvara rudnik litijuma „neće nijedan rudar uzeti ašov i lupati po Terazijama sa zahtevom da rudnik radi“.

„Ako nam dozvole radićemo, ako ne dozvole nećemo, nijedan rudarski inženjer neće da tvrdi da rudarstvo ne utiče na životnu sredinu. Naš zadatak je da damo najbolji mogući projekat da zaštitimo životnu sredinu, ako ga država ne želi, šta je alternativa, bavićemo se samo malinama, svinjama, orasima… a hoće li dete pustiti ili možda ostaviti mobilni telefon sa litijumskom batrijom, pa neće“, kaže Beljić.

Dodao je da „uvek postoji mogućnost da se desi incident, ali da će sve biti urađeno da se ne to dogodi“.