Međugodišnja inflacija u Srbiji u aprilu je iznosila 2,7 odsto, što je najniži nivo još od 1980. godine, od kad postoje uporedni podaci – izjavio je juče viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković. Prema njegovim rečima, rast cena trenutno je nešto ispod donje granice ciljanog koridora inflacije, ali bi do kraja godine trebalo da se poveća do gornjeg limita od 5,5 odsto. NBS očekuje da cene počnu da rastu već ovog meseca, čemu će u nastavku godine doprineti očekivana poskupljenja voća i povrća, kao i rast regulisanih cena, koje je Vlada Srbije u predizbornom periodu ostavila na prošlogodišnjem nivou.
Nova vlada bi, prema Markoviću, morala brzo da se formira i da počne da štedi, odnosno da smanjuje budžetski deficit i javni dug, za šta je važno i da se nastavi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, kako bi se poboljšala percepcija rizika Srbije u međunarodnoj zajednici.
– Ako brze i snažne mere fiskalne konsolidacije izostanu, to bi moglo da dovede do povećanja inflacije, zbog rasta premije rizika i pojačanih pritisaka na pad dinara – upozorio je Marković.
Podaci centralne banke pokazuju da je bruto domaći proizvod bio u padu od 0,5 odsto u prvom kvartalu 2012. godine u odnosu na prethodni, odnosno za 1,3 odsto u odnosu na isto tromesečje 2011., što je viceguverner pripisao izuzetno hladnom vremenu u februaru i recesiji u Evropskoj uniji, koja je smanjila tražnju i za srpskim proizvodima. Ipak, NBS i dalje očekuje da će Srbija uspeti da ostvari rast BDP-a od 0,5 odsto ove godine, uzdajući se ponajviše u početak izvoza Fijatovih automobila iz Kragujevca. Ova investicija je i kamen temeljac nadanja centralne banke da će država naredne godine uspeti da ostvari značajniji privredni rast od tri odsto.
Govoreći o oštrom padu dinara u poslednjih par meseci, Marković je ocenio da je takav trend rezultat povećanog uvoza energenata zbog hladnog vremena, pada izvoza i povlačenja Ju-Es stila iz smederevske čeličane, odlaganja aranžmana sa MMF-om, povećanog trošenja dinarskih sredstava države i smanjenog priliva kapitala, odnosno investicija.
Hladnoća koja je dovela do problema sa isporukom struje fabrikama i odlazak Ju-Es stila rezultovali su padom proizvodnje u prerađivačkoj industriji od čak 12 procenata u februaru, ali je taj pad nadoknađen u martu, kada je zabeležen rast od 19 procenata.
Izvoz je takođe bio u padu u prva tri meseca ove godine, uz najveći pad u sektoru osnovnih metala i hemijskih proizvoda, dok je rast ostvaren kod poljoprivrednih proizvoda i električne opreme.
U prva tri meseca primećen je i blagi oporavak prometa na malo. Uprkos tome što je pad dinara poskupeo uvozne proizvode, to se prema NBS-u, nije značajnije odrazilo na inflaciju, jer su zbog vrlo niske tražnje građana, prodavci mahom odlučili da ne dižu cene bez obzira na kurs koji je sada nepovoljniji za njih. Izuzetak od ovog pravila bile su cene automobila i zakupa stanova, koje su i inače izražene u evrima, a samo se plaćaju u dinarskoj protivvrednosti. Ipak, u centralnoj banci upozoravaju da bi zbog kursa, eventualni rast uvoznih cena u narednom periodu mogao da dovede do rasta inflacije, mada se očekuje da će trgovci nastaviti da smanjenjem svojih marži pokrivaju razliku nastalu padom dinara, umesto da dižu cene.
– Štaviše, očekivane mere fiskalne konsolidacije nove vlade, ako budu dovoljnog intenziteta, na jesen bi mogle uticati na jačanje dinara i pad uvoznih cena – zaključio je Marković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
