Država talac Fijata 1FoNet, Marko Dragoslavic

U ovom trenutku niko ne zna koliko će para i iz kojih izvora država da izdvoji kako bi ispoštovala dogovor postignut sa radnicima kragujevačkog Fijata. Tehnički detalji između predstavnika zaposlenih i stručnih timova državnih organa biće precizirani danas, ali koliko će teret tog dogovora da ponese Stelantis grupa u okviru koje posluje i kompanija Fijat – ne zna se jer izgleda da razgovori na tu temu nisu ni počeli.

– Čuli smo predsednika, rekao je kako očekuje da Fijat preuzme veći deo, ali to “očekujem” znači da tu još ništa nije dogovoreno. Imajući u vidu kakva je praksa Fijata i njegove relacije sa državom, ne očekujem da će ta kompanija značajnije učestvovati. Verujem da će veći deo dati država Srbija. Fijat je takva firma. Oni jednostavno imaju neku svoju logiku i jak argument za državu: “Ako nećete, mi ćemo otići iz Srbije”. Praktično je država talac Fijata zbog činjenice da je to veliki broj ljudi i da je Kragujevac pre dolaska te kompanije nazivan “dolina gladi”. Nema tu država neki veliki manevarski prostor – kaže za Danas Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.

On dodaje da je predsednik Vučić verovatno insistirao da se dogovor postigne što pre kako bi to ušlo u budžet za narednu godinu, u delu novca koji će tada biti isplaćivan. U tom slučaju isplate o kojima je reč išle bi na teret redovnih rashoda, a ukoliko se to ne postigne, preostaje iz budžetske rezerve.

– Svakako je trebalo razgovarati prvo sa Stelantisom, da se vidi koliko će oni da izdvoje, ali sled događaja nije bio takav. Pošteno bi bilo da država preuzme na sebe trećinu a Stelantis dve, jer je to srazmerno udelima u kragujevačkoj fabrici. Takav je odnos bio i kada je objavljeno da se ulaže u novu planiranu investiciju, država je preuzela trećinu, uplatila 48 miliona evra. Pošteno bi bilo da se tako uradi i sa radnicima, ali se sa Fijatom ništa ne zna. Oni imaju prilično visok ucenjivački kapacitet. Srbija, međutim, u ovom trenutku zbog ekonomske krize u kojoj se nalazi ceo svet i neizvesnosti u kojoj se ne zna u kom će pravcu ići globalna ekonomija, nije baš u prilici da postavlja neke uslove. Zato sumnjam da će Fijat preuzeti veći deo obaveza za otpremnine iako bi to trebalo – kaže Savić.

I ekonomista Ljubomir Madžar smatra da nema drugog izvora do budžeta i da onaj deo dogovora na koji Stelantis ne pristane, ostaje da Srbija pokrije iz svojih sredstava.

– Što bi rekli Latini, tertium non datur, trećeg nema. Posebno je pitanje zašto se država nije uključivala kada su i drugi radnici gubili posao. To je jedan veliki skandal. Ispostaviće se da će neki od “Fijatovaca” biti plaćeni i za nerad, a sa druge strane, u privatnom sektoru imamo radnike koji rmbaju danju i noću za 40.000 dinara. To je jedna velika nepravda, ali izgleda da se nije mogla izbeći jer ono što se grbo rodi, niko ne ispravi, kako bi to rekao Valtazar Bogišić. A grbo se rodilo jer je država, u vreme kada je Mlađan Dinkić bio odgovoran i moćan da takve stvari pokreće, tako proizvoljno pokrenula tu investiciju, bez odgovarajućih garancija i kolateralnih odredbi za slučaj nepredviđenih okolnosti. Ona je tako jedan veliki potez sa mnogo uloženih sredstava uradila naopako i sad zajedno sa čitavim društvom bere gorke plodove. Zaista je grozno da iz svega proistekne tolika razlika u nagrađivanju zaposlenih za rad, odnosno nerad – ističe Madžar.

Dodaje da bi iz ove situacije trebalo izvući pouku da se država ne zaleće u krupne privredne poduhvate jer to niti je njen posao niti je osposobljena za to.

– Još jednom se pokazalo da kada se takve teške stvari zavežu u neku mrtvouzicu, onda samo jedan čovek ima moć da to razveže. To ne znači da je to pravično i mudro, ali je ostvarivo i utoliko gore po društvo, da se sve svodi na jednog jedinog, Kneza Miloša, gospodara Srbije – zaključuje naš sagovornik.

Podsetimo, posle višednevnih protesta i na kraju blokade autoputa kroz Beograd, radnici kragujevačkog Fijata uspeli su da dođu na sastanak sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i da načelno dogovore iznos otpremnine za one koji napuštaju fabriku.

Dobiće 790 evra po godini staža, a radnici koji su radili pre dolaska Fijata u Zastavi, dobiće i po 500 evra za svaku godinu provedenu u tom preduzeću.

Imaće, takođe, pravo na sredstva koja odobrava Nacionalna služba za zapošljavanje, kada se prijave na evidenciju, a primaće ih, zavisno od staža, šest do devet meseci.

Oni koje je poslodavac odredio da ostanu u Stelantisu, njih oko 500, primaće punu zaradu od 1. jula 2022, dok će oni koji se dobrovoljno odluče za drugog poslodavca, dobiti po 220 evra za godinu staža.

Poslednja opcija je ponuda Stelantisa da jednu grupu radnika pošalje na rad u svoje fabrike po Evropi, pre svega u Slovačku. Prema proceni sindikata, za tu varijantu opredelilo se najmanje ljudi, ali kompanija nije saopštila koliko.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.