Istorijska zaplena urednih papira

Deset meseci kasnije, akcija je pred debaklom. Od „nelegalnog“ duvana nema ni traga, a nadležni, koji su gromoglasno objavljivali svoj obračun sa „švercerima“, sada se brane ćutanjem. Ispostavilo se da fabrika čak nema ni mašine za rezanje duvana, jer ga i ne proizvodi.

Uz to, postoje indicije o tolikim nepravilnostima u istrazi, da bi uskoro na odgovornost umesto „duvandžija“ mogli da budu pozvani nadležni u Poreskoj upravi. U središtu priče nalazi se smenjeni direktor Poreske uprave Marko Marinković.

Prema tvrdnjama portparola ASNS-a u fabrici „Duvan“ Slobodana Smiljanića, geneza slučaja je tekla na sledeći način. Prvo je 23. decembra prošle godine Poreska policija upala u magacin obrađenog duvana u fabrici u Ljuboviji, gde se uveče pojavio i Marinković zajedno sa pripadnicima BIA. Njegov odgovor na pitanje šta radi BIA u fabrici duvana, bio je da su imali informaciju da se u fabrici nalazi oružje, što se pokazalo potpuno netačnim, pa se postavlja pitanje da li je BIA loše odradila svoj posao ili je prekoračila ovlašćenja praveći društvo bivšem kolegi. On je na čelu PU opstao tek nekoliko meseci, a posle manje od godinu dana Vlada ga je razrešila svih funkcija u toj instituciji i poslala van Beograda, u Preševo.

Poreska policija se u „Duvanu“ zadržala do 31. decembra, kada je popis, urađen u samo jednom primerku, završen, a fabrika zapečaćena bez ikakvog zvaničnog obrazloženja i radnicima onemogućen ulaz. Prvog radnog dana nove godine, 5. januara u Poreskoj upravi je na sastanku sa javnim tužilaštvom i policijom dogovoreno ko će sve biti optužen i uhapšen 8. januara, uz dogovor da se svi potrebni dokazi obezbede naknadno, u roku od sedam dana.

Sutradan su poreznici vratili svu uzetu dokumentaciju fabrici, kao i sve zapisnike o popisu napravljene 31. decembra, da bi odmah odlučili da formiraju novu komisiju i da 8. januara započnu novi popis duvana. Tog 8. januara direktor „Duvana“ biva uhapšen, navodno po direktnom usmenom nalogu Marinkovića javnom tužiocu, a informacija o „velikoj zapleni“ dospeva u medije. Ispostaviće se da nikakve zaplene nije ni bilo.

Budući da je fabrika zatvorena još od 23. decembra, neobrađeni duvan počinje da propada, pa radnici kreću u proteste, a inspekcija rada konstatuje da im policija onemogućava ulazak na radno mesto. Fabrika pokreće postupak pred sudom koji angažuje veštaka sa Poljoprivrednog fakulteta da utvrdi nastalu štetu i sud 24. marta naređuje da se fabrika otpečati. Tada kreće novi popis svog duvana, sa novom ekipom poreskih inspektora, i tek kada je to završeno, oko 20. aprila, fabrika počinje ponovo da radi.

Epilog četvoromesečnog zatvaranja fabrike je direktna šteta samo na supstanci duvana od 108.000 evra, kako je konstatovao sudski veštak.

– Štetu od neugovorenih poslova i propadanja duvana po klasama još nismo izračunali – kaže Smiljanić i dodaje da ih u tom trenutku Poreska uprava obaveštava da neobrađeni duvan uopšte nije ni bio predmet njihove istrage, iako su ga četiri meseca držali blokiranog da propada.

Umesto neobrađenog, poreznike je zanimao obrađeni duvan koji je fabrika prerađivala za firmu Kopeks. Taj duvan je Poreska uprava takođe zapečatila još 31. decembra. Pre mesec dana, međutim, priča dobija najnoviji obrt kada PU šalje fabrici „Duvan“ zapisnik o izvršenoj terenskoj kontroli, kojim, kako objašnjava Smiljanić, potvrđuje da nije pronašla nikakve nelegalne radnje u vezi duvana, to jest da se pronađena roba u svemu slaže sa dokumentacijom uz zakonom dozvoljena odstupanja usled kaliranja duvana. Pronađene su jedino nepravilnosti u vezi sa uplatom doprinosa za radnike angažovane iz Bosne, što nema nikakve veze sa celom akcijom.

Ali, magacin sa Kopeksovim duvanom ostaje zapečaćen i propada jer ga je zbog dugog skladištenja napao duvanski moljac i žižak, što je nova šteta koju će na kraju neko morati da plati.

Prema Smiljanićevim rečima, magacin je zatvoren, jer nema nikog da ga otvori. Naime, ispostavilo se da u Poreskoj upravi nikada nije ni izdat nalog da se taj magacin zapečati, pa poreski inspektori sada ne mogu ni da izdaju nalog da se otpečati. Kako kaže Smiljanić, sve je bilo urađeno po usmenom naređenju Marinkovića, a bez ikakvih dokumenata. Zato sada Poreska uprava lopticu prebacuje Tužilaštvu, tvrdeći da ono treba da otpečati magacin, a Tužilaštvo nazad Poreskoj upravi jer je pečat njihov pa neka ga oni i skidaju, pa je čak nezvanično radnicima sugerisano da pečat sami skinu, što ovi neće da urade da ne bi prekršili zakon i skinuli odgovornost sa poreznika.

Postupajući javni tužilac Milan Milutinović nije mogao da za Danas komentariše „istragu i dokaze“, rekavši samo da je istraga pri kraju i da će uskoro doneti odluku o tome da li će krivičnu prijavu odbaciti ili će podići optužnicu ili prekvalifikovati delo za koje se osumnjičeni terete. On je dodao da on postupa po krivičnoj prijavi koju je podnela Poreska uprava, a da je „zapisnik o izvršenoj terenskoj kontroli sačinjen posle te prijave“. Milutinović je dodao da je, koliko mu je poznato, fabrika pokrenula postupak pred Osnovnim sudom u Loznici zbog pečaćenja magacina, ali da „nije tužilac dao nalog da se te prostorije zapečate“.

– Ja mogu da govorim samo o svojim odlukama, a neka druge institucije govore o svojim – zaključuje Milutinović.

Službena tajna

Poreska uprava nije odgovorila ni na jedno od 13 pitanja Danasa u vezi ovog slučaja, tvrdeći da „shodno članu 7. Zakona o poreskom postupku, informacije o konkretnom poreskom obvezniku predstavljaju službenu tajnu“. Tako je službena tajna i to da li su protivzakonito zapečatili magacin fabrike, da li će kazniti odgovorne, da li će platiti naknadu za propali duvan, koja je uloga BIA u celoj stvari, da li PU ima pravo da učestvuje u odlučivanju o tome ko će biti uhapšen i kako je moguće da se neko prvo hapsi, a da se dokazi tek kasnije pribavljaju.