Istraživanje: Plate programera i do tri puta više od prosečne plate u drugim sektorima

Istraživanje je realizovano u periodu od jula do septembra. U istraživanju ispitano je 2.238 IT stručnjaka.

Starosna struktura ispitanika pokazuje da najviše IT-evaca ima između 27 i 35 godina i to skoro 40 odsto, nakon toga slede gotovo ujednačene kategorije od 36 do 44 godine, odnosno od 22 do 26 godina.

Najmalobrojnija kategorija jesu ispitanici starosti od više od 55 godina.

U pogledu radnog iskustva, najveći broj njih se nalazi u kategoriji više od 5 godina (47 odsto), gotovo upola manje njih u kategoriji između 2 i 5 godine (23 odsto), dok su preostali ili u kategoriji ispod 2 godine radnog staža (17 odsto) ili su bez radnog iskustva (13 odsto).

Beograd i Novi Sad najveći IT centri u Srbiji

U pogledu mesta prebivališta i rada, 50 odsto ispitanika je stacionirano u Beogradu, dok je 17 odsto njih stacionirano u Novom Sadu, 8 odsto u Nišu i 6 odsto u Subotici, što pokazuje da su i dalje najveći IT centri Beograd i Novi Sad.

„Ono što hrabri jeste da se gradovi poput Niša i Subotice pojavljuju na mapi IT tržišta i da se očekuje još veći broj programera u ovim gradovima“, navodi se u istraživanju.

Da je više stranih kompanija na tržištu pokazuju i podaci da najveći broj programera radi za strane IT kompanije, čak 55 odsto, dok je 45 odsto programera zaposleno u domaćim kompanijama.

Programeri uglavnom zadovoljni svojim poslom – plata osnovni faktor za promenu posla

Kada govorimo o IT stručnjacima uglavnom očekujemo da je velika većina njih zadovoljna svojim poslom i radnim okruženjem.

U pogledu zadovoljstva čak 82 odsto programera je zadovoljno svojim poslom dok je ostatak ispitanika nezadovoljno.

„Ove podatke treba uporediti sa podacima koji se tiču želje za promenom radnog mesta koji pokazuju da 58 odsto njih ne traži aktivno posao, ali je zainteresovano za ponude“, navodi se u istraživanju.

Svaki četvrti kandidat je u potrazi za novim zaposlenjem, a ostatali ispitanici nemaju želju za promenom.

Sa druge strane, do promene posla dolazi zbog određenih faktora koji utiču na ovu odluku.

Stunjacima iz IT oblasti je najbitnija plata prilikom donošenja odluke da li žele da promene radno okruženje, nakon toga sledi rad u novim tehnologijama, izazovniji projekti, kao i bolji work/life balans.

Najmanje uticajan faktor za promenu posla jeste neslaganje u trenutnom timu.

Plate i beneficije programera

Najveći broj programera zarađuje između 500 i 1000e njih 27 odsto, dok se 22 odsto ispitanika izjasnilo da ima platu između 1001 i 1500 eura.

Nadalje, njih 14 odsto se izjasnilo da zarađuje između 1501 i 2000 eura, odnosno njih 10 odsto se izjasnilo da je u platežnom rangu između 2001 i 2500 eura.

Najmanje frekventan rang, jeste platni rang od 3501 do 4000 eura, za koji se samo 2 odsto ispitanika.

Pored visokih plata, programeri očekuju i dobar sistem beneficija, te poslodavci sve više moraju raditi upravo na benefitima koji će privući nove kadrove, odnosno – zadržati postojeće.

U tom pogledu odgovori IT-evaca pokazuju da im je omiljena beneficija fleksibilno radno vreme, a odmah nakon toga sledi i rad od kuće.

Zatim, na listi se nalaze i edukacije/obuke/konferencije, dodatni slobodni dani i privatno/dobrovoljno zdravstveno osiguranje.

Beneficije poput velnes paketa, sporta i rekreacije, hrane i pića nalaze sa na dnu same liste.

U pogledu faktora koji utiču na promenu posla, interesantno je primetiti da je kod muškaraca rad u novim tehnologijama na drugom mestu, dok je kod žena tek na četvrtom mestu.

„Work/life balans“ je kod žena na trećem mestu, dok je kod muškaraca na četvrtom mestu.

Znanje i obrazovanje – biti programer ne znači imati fakultet

U prethodnoj godini jedna od najaktuelnijih tema bila je prekvalifikacija u IT oblast.

Veliki broj kandidata imao je potrebu da promeni svoj posao i zbog uslova upravo potraži svoje zaposlenje u najrazvijenijoj industriji.

Da programeri ne moraju biti samo kandidati koji su završili fakultet pokazuje da je skoro četvrtina ispitanika završila srednju školu.

Velika većina, 35 odsto njih je fakultetski obrazovano (samo osnovne studije), 22 odsto njih ima diplomu s master studija, dok diplomu više škole ima 17 odsto ispitanika.

Zanimljivo je da samo 1 odsto njih završilo doktorske studije.

Za sticanje novih znanja i veština najviše se koriste online kursevi, zvanična dokumentacija i blogovi/forumi.