Jorgovanka Tabaković o inflaciji od 15 odsto: Bila bih neozbiljna kad bih rekla da je ovo pik 1foto FoNet Aleksandar Barda

Inflacija u Srbiji u oktobru ove godine bila je 15 odsto međugodišnje i veća je od očekivane, a posledica je poskupljena energenata i hrane na svetskom tržištu, izjavila je danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

Ona je na predstavljanju novembarskog izveštaja o inflaciji istakla da ne može da tvrdi da je dostignut „pik“ inflacije, jer postoje spoljni faktori na koje ne može da se utiče.

„Bila bih neodgovorna i neozbiljna ako bih tvrdila da je ovo pik“, rekla je ona.

Navela je da je „uvezena“ inflacija uticala dvotrećinski na inflaciju u Srbiji i na baznu inflaciju koja je u oktobru bila 9,5 odsto, međugodišnje.

„To je i dalje znatno niže od ukupne inflacije i od inflacije zemalja regiona koje imaju isti režim monetarne politke“, rekla je Tabaković.

Ocenila je da su nepovoljni medjunarodni uslovi i kriza uticali na rast BDP-a Srbije koji će, kako se očekuje, do kraja godine biti dva do tri odsto, možda bliže tri odsto, a naredne godine oko 3,5 odsto, dok bi u 2024. mogao da bude oko četiri odsto.

Tabaković je najavila da će NBS nastaviti da pooštrava uslove na domaćem monetarnom tržištu, ali manjim tempom.

Na reviziju stope rasta odrazila se, kako je rekla, lošija od očekivane poljoprivredna sezona i prekid u snabdevanju Evropske unije gasom iz Rusije.

„U novoj projekciji rasta BDP-a pozitivan doprinos i dalje očekujemo od domaće tražnje, dok će zbog visokog uvoza energenata, doprinos neto izvoza biti negativan“, rekla je Tabaković.

Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija će, prema njenim rečima, ostati na povišenom nivou do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji.

„Znatniji pad inflacije očekujemo u drugoj polovini 2023, a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. godine“, rekla je Tabaković.

Vodeće centralne banke i međunarodne institucije predviđaju da će inflacija, kako je rekla, biti iznad dugoročnog proseka i iznad ciljanog nivoa i tokom 2023., pa i 2024. dok se povratak na uobičajen nivo inflacije širom sveta očekuje u 2025. godini.

„Inflacija u svetu na ovom nivou nije vidjena decenijama u zoni evra je, prema preliminarnim procenama Evrostata, u oktobru na istorijskom maksimumu od 10,7 odsto, pri čemu u Nemačkoj iznosi 11,6 odsto“, rekla je Tabaković.

Viša globalna inflacija je, prema njenim rečima, u velikoj meri posledica većih od očekivanih indirektnih efekata cena energenata, primarnih proizvoda i industrijskih i poljoprivrednih sirovina.

Na rast inflacije, kako je rekla, utiču i dalje izražene neravnoteže između ponude i tražnje, viša inflaciona očekivanja i izražena neizvesnost na robnim i finansijskim tržištima.

Tome, kako je rekla, treba dodati i zategnutu situaciju na tržištima rada u mnogim zemljama, kao i dalje relativno visoke troškove transporta i zastoje u globalnim lancima snabdevanja, koji, iako slabe, i dalje generišu znatne troškovne pritiske.

Nakon relativno visokog rasta BDP-a u prvoj polovini godine u Srbiji, od oko 4,1 odsto međugodišnje, ekonomska aktivnost je, kako je rekla, usporila u trećem tromesečju i prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast BDP-a Srbije iznosio je 1,1 odsto.

Na usporavanje ekonomske aktivnosti odrazili su se, prema rečima Tabaković, ovogodišnja poljoprivredna sezona, koja je, prema prvim procenama, bila znatno lošija od pretpostavljene, smanjenje eksterne tražnje, kao i nastavljen rast troškova privrede, koji se pre svega odražava na nižu aktivnost u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji.

Zbog niskog vodostaja reka nastavljen je, kako je rekla i pad aktivnosti u sektoru energetike.

„Pod pretpostavkom značajnog smanjenja geopolitičkih tenzija i oporavka eksterne tražnje, kao i usled planirane realizacije investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, od 2024. očekuje se ubrzanje privrednog rasta, prvo na oko 3,5 odsto, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto godišnje u srednjem roku“, rekla je Tabaković.

Ona je dodala da NBS očekuje da će učešće deficita tekućeg računa u BDP-u ove godine iznositi oko devet odsto, što su očekivanja i za narednu godinu.

„Viši nivo tekućeg deficita u ovoj godini prvenstveno je posledica visokog uvoza energenata, u većoj meri zbog rasta njihovih cena na svetskom tržištu. Uprkos usporavanju eksterne tražnje, izvoz robe i usluga je ostvario visoke stope rasta od 32,2 odsto međugodišnje u devet meseci, pre svega zahvaljujući investicijama koje su rezultirale pozitivnim doprinosom svih oblasti izvoza prerađivačke industrije i rude metala, kao i usled rasta izvoznih cena“, navela je Tabaković.

U narednoj godini u Srbiji će se, prema njenim rečima, osim uvoza energenata, koji će izvesno ostati visok, prema proceni NBS, na platnobilansna kretanja odraziti smanjenje eksterne tražnje usled očekivanog usporavanja privrednog rasta najznačajnijih trgovinskih partnera.

U srednjem roku, kako je rekla, nastavak rasta izvoznih kapaciteta, uz očekivano smanjenje negativnih efekata eksterne tražnje i nepovoljnih odnosa razmene, treba da doprinese postepenom smanjenju deficita tekućeg računa i očuvanju eksterne održivosti.

Eksternoj održivosti doprineće, prema njenim rečima i nastavak relativno visokog priliva stranih direktnih investicija u Srbiju, koji se u ovoj godini projektuje na oko 3,8 milijardi evra, što je više od prethodnih očekivanja.

Uslovi finansiranja su u ovoj godini, prema rečima Tabaković, pooštreni ne samo za Srbiju, „kako to često žele da prikažu pojedini analitičari i političari“, već za sve zemlje, a posebno zemlje u usponu, uključujući i zemlje srednje Evrope – Mađarsku, Češku, Poljsku, Rumuniju i druge.

Tabaković je rekla da je referentna kamatna stopa od aprila ove godine povećana na 4,5 odsto, a daljim povećanjem NBS će nastojati da ograniči sekundarne efekte rasta svetskih cena hrane i energenata na ostale cene na domaćem tržištu preko inflacionih očekivanja.

Ona je rekla da je od početka godine zaključno s krajem oktobra, dinar prema evru nominalno ojačao za 0,2 odsto, pri čemu je od maja do danas NBS na međubankarskom deviznom tržištu intervenisala neto kupovinom deviza u iznosu od 2,705 milijardi evra i na taj način nadoknadila celokupan iznos prodaje deviza iz prvih nekoliko meseci ove godine, tako da je od početka godine kupovina deviza premašila prodaju za 435 miliona evra.

Devizne rezerve su, kako je rekla, na kraju oktobra iznosile 16,9 milijardi evra, što je, uprkos višedimenzionalnoj globalnoj krizi, najviši nivo deviznih rezervi do sada.

Tabaković je navela da kreditnoj aktivnosti banaka, koja je ostvarila rast od 11,7 odsto međugodišnje u septembru, i dalje u većoj meri doprinose krediti privredi, koji su porasli za 14 odsto, dok je rast kredita stanovništvu usporen na 8,3 odsto.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima u septembru spušteno je, kako je rekla, ispod 3,2 odsto, što je novi najniži nivo do sada i za jedan procentni poen niži nego pre pandemije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.