Kako izgleda prosečan strani turista u Srbiji? 1Foto: Beta/Dragan Gojić

Prosečan strani turista u Srbiji ima 41 godinu, zaposlen je ili je preduzetnik, putuje sam ili u pratnji partnera, našu zemlju je posetio više od tri puta ili prvi put, prenoćio je ukupno pet noći i potrošio 90 evra dnevno, pokazuju rezultati projekta koji je sproveo Republički zavod za statistiku.

Ovo je prvo istraživanje koje je u prethodnih 15 godina rađeno kako bi se prikupili podaci o stranim turistima u Srbiji, a na osnovu kojih će se razvijati strategija turizma.

Istraživanje je realizovano tokom 2021. godine na 5.000 ispitanika i deo je projekta „Razvijanje efikasnog i održivog statističkog sistema u skladu sa Evropskim statističkim sistemom“.

Projekat je vredan 1,2 miliona evra i u celosti je finansiran od strane EU.

Kako pokazuju rezultati, 60 odsto stranih turista koji su posetili Srbiju 2021. godine ima između 25 i 44 godine, čak 64 odsto njih je i ranije bilo u Srbiji dok je 36 odsto onih koji su prvi put bili ovde.

Kako je anketa sprovedena tokom pandemije koronavirusa, važno je bilo utvrditi i da li je COVID-19 uticao na njihovu odluku da posete Srbiju.

Kako izgleda prosečan strani turista u Srbiji? 2
Foto: Promo

Većina ispitanika – 72 odsto, istakla je da to nije imalo nikakav uticaj, dok je samo 15 odsto navelo da inicijalno nisu planirali putovanje u Srbiju.

Ako se pitate šta strani turisti vole da rade dok su u Srbiji, odgovor je: da idu u restorane.

Čak tri četvrtine ispitanika je upravo to označilo kao svoju omiljenu aktivnost dok su u Srbiji, a slede obilasci, šoping i noćni život.

Ključni ekspert na projektu za statistiku turizma Zrinka Marušić kaže da su turisti bili izuzetno zadovoljni svojim boravkom u Srbiji prošle godine.

“Kao direktna posledica visokog nivoa zadovoljstva, iskazali su vrlo veliku spremnost da preporuče Srbiju kao turističku destinaciju za buduća putovanja svojim rođacima, rodbini i poznanicima”.

Pokazalo se da su turisti vrlo visoko ocenili ličnu bezbednost (95 odsto), gostoprimstvo lokalnog stanovništva (94 odsto), atmosferu (92 odsto) i gastronomsku ponudu (91 odsto), odnos cene i kvaliteta (91 odsto), lepote prirode i pejzaža (91 odsto) i smeštajne objekte (90 odsto), kako u pogledu udobnosti tako i kvaliteta usluge.

A među stvarima gde treba raditi na unapređenju, kada se govori o ukupnoj turističkoj ponudi, izdvojili su: organizovane izlete ili ekskurzije ka turističkim destinacijama, usluge lokalnih vodiča, kvalitet medicinskih usluga, ponude prilagođene deci, dostupnost turističkih destinacija – lokalni javni prevoz, nedostatak pešačkih i biciklističkih staza, neprilagođenost osobama sa posebnim potrebama kao i održavanje destinacija (čistoća i ekološka očuvanost mesta).

“Koristi od istraživanja su mnogobrojne. Istraživanje nam daje osnovu za formiranje turističke politike u Republici Srbiji. Ono nam pruža alat za upravljanje razvojem turizma u zemlji. Pruža nam osnovu za kreiranje strateških dokumenata razvoja turizma. Istraživanje nam, s druge strane, daje alat za praćenje turističke aktivnosti u zemlji, i efikasnosti turističke aktivnosti”, kaže Zrinka Marušić.

Pored poboljšanja statistike turizma, u okviru istog projekta “Razvijanje efikasnog i održivog statističkog sistema u skladu sa Evropskim statističkim sistemom“ radilo se i na poboljšanju statistike nacionalnih računa.

Zahvaljujući saradnji sa EU koja se uspešno sprovodi od 2009. godine, statistički sistem Srbije je značajno unapređen i teži ka usaglašenosti sa evropskim.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.