Mihajlović: Poskupljenje struje nije zbog gubitka EPS-a već zbog skupljih stavki za proizvodnju

„EPS može da se oporavi samo investicijama u postojeća i nova polja i ono što je ključno – u nove kapacitete, pre svega one koji za proizvodnju energije koriste OIE. To jeste prioritet naše energetske politike, kao i povezivanje sa državama u regionu“, rekla je ona za TV Juronjuz (Euronews), saopštilo je ministarstvo.

Mihajlović izjavila da je srpskoj energetici potreban zaokret i da od toga koliko se bude ulagalo u nove kapacitete i regionalno povezivanje zavisi razvoj privrede i čitavog društva.

Ona je ponovila da EPS treba da bude najjače preduzeće u zemlji i da su investicije jedini put ka održivoj energetici.

„Svakodnevno radimo na tome da obezbedimo dovoljno energije i energenata za privredu i domaćinstva i da se spremimo za predstojeću zimu. Sve što je moglo uradili smo i radimo i dalje i prilično smo spremni u odnosu na sve faktore koji zavise od nas“, rekla je ministarka.

Mihajlović je kazala da Srbija i dalje odvaja ogroman novac za uvoz električne energije, iako država u toj oblasti može da bude potpuno nezavisna i samoodrživa i da izvozi struju, kao što bi bio slučaj da se drugačije upravljalo EPS-om.

„Zbog lošeg rukovođenja, zbog toga što nije bilo investiranja, država je dala stotine miliona evra za uvoz struje. Zbog toga nam je potreban zaokret u energetici, jer to nije pitanje jednog ministra ili ministarstva, već čitavog društva. Nema više razgovora o tome da su nam potrebne nove TE, već moramo da ulažemo u OIE, RHE i da imamo dovoljno energije iz zelenih izvora“, rekla je ona.

Podsetila je i da se intenzivno radi na završetku gasne interkonekcije sa Bugarskom.

„Kada bude sve završeno u septembru naredne godine, dobićemo mogućnost nabavke gasa iz Aleksandropolisa, odnosno LNG terminala, kao i iz Azerbejdžana“, kazala je Mihajlović.

Dodala je da Srbije želi da se povezuje ne samo u gasnom sektoru, već i u visokonaponskoj mreži, i sa Hrvatskom, Severnom Makedonijom, BiH, Rumunijom, jer želi da bude tranzitna ruta i u energetici, kao što je u saobraćaju.

„Investicije u visokonaponskoj mreži bile su spore i nedovoljne, po 10 godina smo gradili dalekovode, što je velika šteta, ali i to je oblast koju želimo da menjamo i jedan od prioriteta energetske politike“, rekla je Mihajlović.