foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Život u Novom Sadu postaje sve skuplji, a rast troškova ne prati i dovoljno velik rast plata, pa se pojedini građani odlučuju na izmeštanje u manje sredine ili pak povratak u zavičaj.
Milan i Jelena Ristić živeli su u Novom Sadu od početka studija, što je sada nekih više od 20 godina. Rade u prosveti i kako kažu veći deo nastavničkog staža proveli su vozikajući se po Vojvodini, tamo gde bi našli slobodno mesto za rad u školi.
No, kada su poslednjih godina konačno našli poslove u Novom Sadu, preselili su se u Srbobran, pa se opet vozaju na putu do posla, samo u obrnutom smeru.
„Cene stanova u Novom Sadu su takve da ga više ne možete kupiti ni uz pomoć kredita. Iole normalan stan, koji se ne raspada je od 110.000 pa do 150.000 evra. Razgledali smo, računali i jednostavno odlučili da uzmemo manji krediti i u kupimo odmah useljivu kuću u Srbobranu za 38.000 evra, sa dvorištem i našom oazom mira. Do posla mi treba nešto više od pola sata kada idem auto-putem i za sada se ne kajemo što smo se preselili“, kaže Milan.
U Novom Sadu je dodaje sve skuplje za razliku od novog mesta gde žive, pre svega namirnice, koje u većem gradu mora da nabavlja na gradskim pijacama, do računa koji se svake godine polako uvećavaju.
Selidbu iz Novog Sada planira i Dejan Ustić. Kako ističe, vratiće se u rodnu Loznicu privremeno, dobio je posao u školi i ima ono što je najvažnije – smeštaj.
Ovde je kaže svakako radio van struke, u kuhinji, pa vremena za sebe i za pogodnosti koje donosi život u jednom većem gradu, nije ni imao.
„Dolaskom Rusa, cene stanova su podivljale. Meni samo za stan i račune treba minimalno 350 evra i još sam srećan što ’prolazim’ jeftinije. Gde su tu ostali troškovi. Sa realnom prosečnom platom od 550 evra, ovde možes samo da životariš. Odeš na posao, vratiš se kući i spavaš. Kada je već tako, bolje se izmestiti dok se situacija ne promeni. Volim Novi Sad, ali ako nisi programer i nemaš svoj stan, ovde se sve teže živi“, nastavlja on.
Kako smatra, povećanje cena ne prati i povećanje plata. Njegove kolege u Beogradu kao pomoćnici u kuhinji imaju minimalno 200 evra veće prihode.
Kada se prečešljaju oglasi, u Novom Sadu više nema stana ispod 250 evra, a stanodavci i dalje drže najčešće cene od 350 do 400 evra.
Kako su sada ipak svi oprezniji jer u stanove primaju često strane državljane, gotovo svi traže i depozit, što pre nije bio slučaj. Tako od 600 do 800 evra treba podstanaru da samo kroči preko praga svog novog doma.
U prilog Novosađanima ne ide ni odluka Gradskog veća od pre mesec i po dana o povećanju računa za vodu, kanalizaciju, grejanje, toplu vodu i odnošenje smeća, od osam do 17 odsto.
Od septembra tako bi računi četvoročlane porodice koja živi u stanu od 50 kvadratnih metara trebali biti viši za 1.300 dinara.
Cene na pijacama su posebna priča, odnosno odlazak tamo u nabavku je posebna investicija. Nekako se desilo da na Ribljoj pijaci, koja je od Dunava udaljena 200 metara, kilogram šaranovih potkovica košta i 1400 dinara, što je ozbiljna investicija za one koji vole da se počaste ribom.
Ni ljubitelji čvaraka trenutno nisu na svom, kilogram je od 1.200 do 1.400 dinara. Više se isplati jesti „od buta“ ovih dana. Slično je i sa cenama voća i povrća koje su često takve da ih ljudi izbacuju iz dnevnog menija.
Ekonomski novinar Živan Lazić iz Novog Sada kaže da je u osnovi svih problema precenjen kurs dinara, a kada novac kao mera svih stvari nije u redu, onda i sve te druge stvari imaju pogrešnu predstavu.
Kao ilustrativan primer navodi našeg domaćeg proizvođača ulja koji ovde prodaje litar za 1,65 evra, a u Crnoj Gori za 1,07 evra.
„Mi smo postali jako skupi. Nigde više u Evropi ne može tako malo da se kupi za 100 evra kao u Srbiji, tu ne govorim o računima za struju ili grejanju gde država određuje cenu. Ovde su samo cipele 35 odsto skuplje nego u Bosni i Hercegovini. Nerealna je i cena kvadrata od 2500 za koju stručnjaci kažu da je realna, jeste, ali sada kada smo pocenili evro. Ljudima u gradu je teško živeti jer više troše. Prosečna plata u Novom Sadu je oko 770 evra, kada bi kurs bio realan, iznosila bi oko 490 evra“, rekao je Lazić.
Kako ističe, plate u Beogradu su za razliku od Novog Sada prosečno veće za 30 odsto i sve se izdaje po mnogo većoj ceni. Odnosno, najveća prednost Beograđana je što novce mogu da zarade na različitije načine nego što to mogu ljudi u Novom Sadu i ostatku zemlje.
Kako nastavlja, nije samo teško podstanarima, nego i onima koji imaju svoje stanove jer su porezi postali veliki.
Smatra da preživaljvamo sličnu situaciju kao zemlje na istoku Evrope, poput Letonije i Estonije, gde su prosečne plate 1000 evra, a ljudi u najvećim gradovima stanove iznajmljuju za 1200 evra.
„Žive od prihoda iz inostranstva, kao i mi ovde. Nama mnogo znači devizni priliv od rodbine. Da bi podstanarska porodica u Novom Sadu živela dobro treba da zaradi oko 1.500 evra. Sem ljudi iz IT sektora i par javnih preduzeća gde su plate visoke, svi žive relativno teško. Ipak, ne mislim da će doći do većeg pomeranja ljudi iz gradova ka selu, to prosto nije tendencija. Velika je razlika u standardu između srednjeg i manjeg grada ili palanke i sela. Možda će ljudi biti prinuđeni da delomično žive u selima, da se tamo snabdevaju“, dodao je Lazić.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
