Promena čelne direktorske strukture Simpa kojom ceo svoj radni vek (pa i duže) komandovao Dragomir Dragan Tomić (77) desila se u vreme najteže krize u kojoj se našao nekada najveći proizvođač nameštaja na prostorima ex Jugoslavije. Oko pet miliona evra, na ime neplaćenih poreza i doprinosa državi, dovelo je do konverzije kojom je većinski vlasnik kapitala po još uvek nezvaničnom akcijskom fondu postala država.
Ekonomski parametri koji su se u prošloj godini zaustavili u Simpu na minusu od skoro 15 miliona evra i čak 186 radnih dana bez proizvodnje, doveli su do ključne tačke raspleta. Najpre je promenjen Nadzorni odbor na čijem je čelu samo kratko bio Bojan Dimitrijević, bivši ministar trgovine, da bi na njegovo mesto došao poprilično anonimni Boban Petrović, direktor Vlasinskih hidroelektrana.
Grad Vranje, koji raspolaže sa 35 procenata akcija Simpa nakon konverzije duga, ostao je bez svog predstavnika u Nazornom odboru pa je pokrenut upravni postupak koji još uvek nije okončan.
– Smatrali smo logičnim da u Nadzornom odboru ostane Dragan Tomić, čovek koji najbolje poznaje sve slabosti, ali i one tačke na kojima može da usledi oporavak jednog sistema kakav je Simpo. To je iz samo političkih razloga ignorisano. Ako neko misli dobro i Simpu, ali i Vranju i jugu Srbije, to nije smeo da uradi, samo zato što je osetio moć koju mu daje partijski aparat – pojašnjava gradonačelnik Vranja Zoran Antić.
Za to vreme sam Dragan Tomić se nije oglašavao. Ni onog trenutka kada je njegova supruga Edit, podnela ostavku na mesto izvršnog direktora kompanije (podaci APR), te što je Nadozrni odbor razrešio još petoricu direktora iz prve garniture Tomićevih ljudi.
– Tomić više nije u fokusu. Prošlo je vreme kada je Simpo mogao da bude nečija prćija, za iskazivanje moći, dok je kompanija gubila proizvodnu snagu i pozicije na tržištu. Dosta je bilo priča o sankcijama, bombardovanju, ekonomskoj krizi, imovini koja je ostala u drugim državama na ex yu prostorima – retorički samouvern bio je u obrazlaganju ovakve odluke Dragan Stevanović (SNS), državni sekretar u Ministarstvu privrede i potpresednik Izvršnog odbora naprednjaka, rodom sa juga Srbije.
Poziciju generalnog direktora kompanije preuzeo je Slađan Disić, takođe jedan Tomićev kadar, sa latentnim simpatijama prema naprednjacima, mada se nikada nije direktno izjasnio da li pripada ovoj stranci. U međuvremenu, Simpovi kadrovi, Goran Nikolić i Slaviša Bulatović, po partijskom ključu napuštaju kompaniju i imenovani su na funkcije direktora orgranka Elektrodistribucije i Pčinjskog okruga.
U okviru projekta konsolidacije, za Simpo je iz državne kase izdvojeno oko pet miliona evra. Radnici su dobili dve umanjene zaostale zarade. Ostatak državnih para trebalo bi da posluži za pokretanje proizvodnje. I tu je možda ključ za rasplet priče kada je u pitanju änova vlastô u kompaniji i uloga Dragana Tomića, kome je Nadzorni odbor u nedefinisanom stavu osporio dosadašnju ulogu predsednika. Samo ukoliko Simpo u kratkom vremenskom roku uspe da se povrati iz ekonomske i tržišne smrti, Tomićeva smena, ili šta već, imaće kod radnika i javnosti opravdanje. U protivnom, vreme će i dalje raditi u korist harizmatičnog Tomića. To je pokazao i period posle Osme sednice, petookotobarskih promena, ali i Đinđića, Koštunice i Tadića, koji su preko svojih saradnika imali ekonomski zanos da Simpo može bez Tomića, ali su brzo uspevali da reteriraju ostavljajući tvorca koncepta äo Švacarskoj na juguô da radi uz obilatu pomoć države.
Ma koliko kontroverzi sa sobom vuče ekonomsko – politička karijera Dragana Tomića, od Stambolića,do Miloševića i svih vlasti koje su prethodile dolasku Nikolića i Vučića, i uz otežavajuću okolnost da vremena za gubljenje nema, jer je ono potrošeno, sasvim je sigurno da vremešni član Kluba Privrednik još uvek nije rekao svoju poslednju reč kada je u pitanju Simpo.
To je neminovnost prošlih vremena, sa sadašnjim usloženjenim i mnogo bolnijim posledicama kako po Simpo, ali i siromašni jug Srbije, pa i deo drvnoprerađivačke industrije Srbije koji je potpuno urušen. Ukoliko se oduzme skepticizam, u namere SNS, da stvarno želi da reši problem Simpa, onda je neophodno da se ceo problem postavi na nivo Vlade Srbije kao u slučaju Železare Smederevo ili JAT-a. U tom slučaju mnogo manje pažnje bilo bi usmereno na eliminaciju iz äigre za opstanakô Dragana Tomića. U protivnom i u ovom slučaju moglo bi da bude realno uočljivo da je politika pobedila na štetu ekonomije, te da je personalizacija jednog ozbiljnog privrednog problema samo delo demagogije i nemoći a na štetu samih radnika. Otuda i pitanje da li je ovo za Simpo odbrana, ili poslednji dani u vremenu vlasti.
af
Ima šansi za oporavak
U nedavno predstavljenom programu oporavka Simpa, koji je objavljen u Danasu, Dragan Tomić je procenio da vranjska kompanija ima šansu za opstanak ukoliko ne bude prodat većinski paket akcija, te da strateški partner treba da bude onaj koji bi dao zamajac perspektivi kompanije u njenom povratku na tržište. Prilagođavanje proizvodnje programu kompanije Ikea je najbliže idejama koje je izneo sam Tomić. Od toga ne odustaju ni u novom menedžmentu kompanije, ali je pitanje da li je poverenje potencijalnog strateškog partnera na onom nivou da je u sve to na bilo koji način angažovan Tomić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
