Polovina taksista ne plaća porez

 Imajući u vidu da je prosečno mesečno zaduženje taksista oko 10.000 dinara, neplaćanjem dažbina polovine njih, država na mesečnom nivou ostane „kratka“ za oko 80 miliona dinara, a godišnje čak za oko milijardu dinara.

Aleksandar Bjelić, član Radne grupe za taksi Skupštine grada Beograda, kaže za Danas da je nemogućnost taksista da plate porez posledica sive ekonomije koja smanjuje njihove legalne prihode. Obrazlažući činjenicu da neko može da ne plaća porez, on podseća da se državi ne isplati da pokreće postupak protiv taksistva jer često povlači veće gubitke nego što se prinudnom naplatom može namiriti dugovanje.

– Svaki drugi beogradski taksista ne plaća porez, a petina ne plaća porez duže od deset godina, pa su im dugovanja premašila milion dinara. Oko 30 odsto taksista dažbine ne plaća proteklih nekoliko godina pa su za sobom ostavili dug između 30.000 i 150.000 dinara. Država, čak i da pokrene postupak prinudne naplate, taksisti jedino može da oduzme automobil, što sigurno ne podmiruje dug. Oni kao opravdanje navode lošu zakonsku regulativu koja ne sankcioniše sivu ekonomiju, a koja u vidu „divljih“ taksista odnosi i do 30 odsto profita. Zato smatramo da bi usvajanje izmena Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju za posledicu imalo uklanjanje nelojalne konkurencije, a samim tim bi se povećao obim posla legalnih taksista. Oni bi na taj način mogli više da zarade, a onda plate zaostala dugovanja – navodi Bjelić.

Naš sagovornik dodaje da bi izmirenje zaostalih i novih dažbina najlakše podneli taksisti koji odskoro ne plaćaju porez, dok bi u dogovoru sa državom trebalo naći rešenje i za velike dužnike.

Milivoj Armuš, predsednik izvršnog odbora Beotaksija, naglašava da je neplaćanje dažbina posledica ekonomske iscrpljenosti taksista, te da zato nisu u stanju da servisiraju obaveze ni prema državi, ni prema klijentima, a ni prema porodici. On uzrok problema vidi u nedovoljnom poznavanju stručne problematike, nedoslednoj primeni propisa i nekonsekventnosti svih činilaca u toj delatnosti koji prebacuju krivicu na druge.

– Izlaz se može naći samo kroz striktnu primenu propisa. U suprotnom, slobodan sam da ocenim da sve ide u pravcu samouništenja taksista kao preduzetnika i stvaranju monopolističkih asocijacija, koje koristeći druge izvore prihoda za pokrivanje troškova, stvaraju osnovu za ubiranje ekstra rente – kaže Armuš za Danas.

Mesečne dažbine 12.000 dinara

Taksisti u Beogradu mesečno paušalno treba da plaćaju oko 12.000 dinara na ime poreza, socijalnih i penzionih davanja. S druge strane, oni su izuzeti iz sistema plaćanja poreza na dodatu vrednost, što je u proteklom periodu izazvalo brojne nesuglasice u stručnoj javnosti koja navodi da je država zbog toga u velikom gubitku.