Posle Agrobanke na redu Univerzal?

Prema podacima s kraja juna, koje je Univerzal banka zbog zakonskih odredbi morala da objavi, njena adekvatnost kapitala bila je samo 6,91 odsto. To znači da ta banka mora skoro da duplira svoj kapital da bi pokrila rizik koji za njeno poslovanje i opstanak predstavljaju krediti koje je odobravala. Prevedeno u brojke, to znači da je na kraju juna Univerzalu nedostajalo oko 10 miliona evra da bi mogla da nastavi da radi u skladu sa zakonom.

NBS je od Univerzal banke zahtevala da obezbedi minimalni kapital od 2,6 milijarde dinara, dok je banka raspolagala sa samo 1,5 milijardi kapitala. Dodatni problem je to što se sa kapitalom od samo 13 miliona evra Univerzal banka približava granici od 10 miliona evra, koja predstavlja apsolutni zakonski minimum kapitala kojim banke u Srbiji moraju da raspolažu u svakom trenutku. Ako bi kapital Univerzala pao ispod ove granice, banka bi morala da ili hitno nađe nedostajuća sredstva ili bi NBS morala da joj oduzme dozvolu za rad.

Srbija se ove godine suočila sa nizom banaka koje su bile u sličnoj situaciji sa kojom se sada susreće Univerzal i koje je od formalnog bankrota na kraju spasila država, utapajući ih sve redom u Poštansku štedionicu. Ovo se poslednji put dogodilo Privrednoj banci Beograd, a pre nje Agrobanci i Razvojnoj banci Vojvodine. Zajedničko za ove tri banke je dominantno učešće državnog kapitala u njima, kakvog u Univerzalu nema. Spašavanje ovih banaka, odnosno novca njihovih štediša državu će do kraja 2014. koštati čak 800 miliona evra, kako je nedavno obelodanio Fiskalni savet, što je račun koji plaćaju građani Srbije svaki put kad u prodavnici nešto kupe i plate PDV.

Ako Univerzal banka ne uspe da drastično popravi svoje finansije vrlo brzo, građani bi uskoro mogli da očekuju još jedan takav račun. Fiskalni savet je već proračunao da će naredne godine država morati da obezbedi 360 miliona evra za Agenciju za osiguranje depozita, jer je ta institucija za isplatu depozita u bankama koje su do sada propale potrošila sav novac koji je imala.

Iako je veoma ozbiljna potkapitalizovanost Univerzal banke konstatovana još krajem juna, NBS do sada nije preduzela nikakve oštrije mere prema toj banci. Ovakvo strpljenje centralne banke je prilično neočekivano ako se imaju u vidu kritike koje je trpela zbog toga što nije na vreme uočila probleme u Agrobanci i što je čekala da ta banka izgubi praktično sav kapital pa da tek onda uvede prinudnu upravu. Tada se postavljalo pitanje političkih motiva zbog kojih je NBS oklevala da vidi i reši problem u Agrobanci, a nema sumnje da bi se slična pitanja postavila i sada, ako bi situacija u Univerzalu eskalirala.

Trenutno stanje u Univerzalu se krije od javnosti. Upitani o aktuelnoj kapitalnoj adekvatnosti ove banke, u NBS se pozivaju na zakon koji taj podatak tretira kao službenu tajnu, dok u Univerzalu odbijaju da odgovore.

NBS je, međutim, očigledno svesna ozbiljnosti situacije i nedelotvornosti mera koje preduzima rukovodstvo Univerzala.

„Skrećemo vam pažnju na javno dostupni podatak… prema kojem je pokazatelj adekvatnosti kapitala banke zaključno sa 30. 6. 2013. godine na nivou od 6,91 odsto. Pomenuti pokazatelj govori o znatnoj potkapitalizovanosti… Svaka banka koja naruši neke od propisanih prudencijalnih pokazatelja poslovanja u obavezi je da ih uskladi u što kraćem roku. Sve mere koje NBS u postupku kontrole izriče imaju taj zajednički cilj podrazumevajući razumnu dinamiku realizacije. S obzirom na navedenu činjenicu i efekte dosadašnjih preduzetih mera, kontrolne aktivnosti NBS nad pomenutom bankom su intenzivirane imajući u vidu trenutno finansijsko stanje banke“, navodi se u odgovoru centralne banke Danasu.

U Univerzal banci nisu odgovorili ni na jedno Danasovo pitanje, iako smo na njihov komentar čekali još od prošlog ponedeljka, pošto je prema usmenom objašnjenju predsednik Izvršnog odbora te banke Dragan Tomić bio vrlo zauzet. Tako se ne zna kolika je sada kapitalna adekvatnost Univerzala, do kada im je NBS dala rok da adekvatnost podignu na zakonom određenih 12 odsto i da li će u tome uspeti, koliki je iznos depozita u Univerzalu i da li će Agencija za osiguranje depozita, odnosno građani Srbije morati da plate depozite te neuspešne banke.

Mišković izašao iz Univerzala

Univerzal banka, u kojoj je donedavno dominantan vlasnik bio Miroslav Mišković, proteklih meseci je videla izmenu vlasničke strukture. Mišković se povukao iz ove banke, a na njegovo mesto došla je Atlas grupa, zatim Blumark investments Nebojše Divljana, bivšeg generalnog direktora Delta đenerali osiguranja, koji je i zamenik predsednika UO Univerzala i firma Namrok park trejding. Ova tri vlasnika plus firma Globos imaju po 4,99 odsto akcija, što je maksimum koji neko može imati bez da traži dozvolu Narodne banke. Među vlasnicima Univerzala su i Farmakom, Alfaplam, Basemi i Beohemija. Miškovićevo povlačenje iz Univerzala u bankarskim krugovima se tumači političkim razlozima, odnosno prodajom kapitala trenutno „pogodnijim“ vlasnicima.