Rezerve vode u akumulacijama za proizvodnju struje u februaru na višegodišnjem minimumu 1Foto: Pixabay/Larisa Koshkina

Ukoliko se problemi u radu termoelektrana ne reše u narednim mesecima, Srbija je u opasnosti da narednu zimu dočeka sa izuzetno niskim rezervama hidroenergije.

Zbog neočekivano velikog oslanjanja energetskog sistema na hidroenergiju u prethodnim mesecima, rezerve vode u veštačkim akumulacionim jezerima dostigle su tokom februara višegodišnji minimum. Nivo akumulacije hidroenergije pao je na 198 GWh što je za 46% manje od četvorogodišnjeg proseka. Glavni razlog za to su problemi u radu domaćih termoelektrana na ugalj zbog kojih Elektroprivreda Srbije (EPS) potrošnju građana i industrije za električnom energijom nadomešćuje iz uvoza, ali i iz hidroelektrana.

Kako problem termoenergetskih postrojenja i dalje nije rešen, a hidroenergetski kapaciteti nisu u stanju da samostalno zadovolje potrošnju, Srbija uvozi ogromne količine struje da bi zadovoljila potražnju korisnika. Ovo je napravilo ogromne ekonomske troškove koji iznose više desetina miliona evra.

Međutim, izazov je mnogo složeniji i izlazi iz okvira energetike i državne privrede.

Zastarele termoelektranane i neorganizovana proizvodnja struje, u kombinaciji sa klimatskim promenama koje izazivaju učestalije i teže suše kod nas, mogle bi da dovedu do velikog smanjenja zalihe vode u veštačkim jezerima, nastalim zarad proizvodnje električne energije u hidroelektranama. Niski nivoi vode ugrožavaju tamošnji biodiverzitet, iako vrlo ograničen, ali otkrivaju i prilično neprivlačne muljevite predele što narušava turizam u ovim područjima.

Prirodne lepote nastale veštačkim putem

Hidroelektrane predstavljaju obnovljiv izvor energije i kao takve doprinose smanjenju gasova sa efektom staklene bašte. One su važan deo srpske energetike, ukupna snaga 16 hidroelektrana u Srbiji iznosi oko 3.000 MW, što čini oko 40% EPS-ovog instalisanog elektroenergetskog potencijala. Naša zemlja je iz hidroelektrana u prethodnim godinama dobijala oko 30% ukupno proizvedene struje.

Konstrukcija hidroelektrana podrazumeva da se tok reka prepreči branama, čime se stvaraju veštačka jezera poput Perućca na Drini. Zaustavljena voda u ovim rezervoarima nalazi se na višem nivou od same reke – ona se kanalima, tunelima ili cevima dovodi do vodenih turbina. Voda pokreće turbine za pretvaranje potencijalne energije u kinetičku, koja se potom u električnom generatoru koristi za proizvodnju električne energije. Akumulacije ne moraju nužno da budu u neposrednoj blizini hidroelektrane, a primer je Zaovinsko jezero na Belom Rzavu koje služi kao akumulacija reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta s kojom je povezano vertikalnim cevovodom.

U novinskim člancima o njihovom presušivanju, mediji često upravo Zaovine, kao i Zavojsko i Zlatarsko jezero, nazivaju draguljima prirode, što nije potpuno tačna formulacija – bez obzira na njihovu nesumnjivu lepotu, reč je o veštačkim tvorevinama koje su napravili ljudi i prvenstveno su namenjeni za generisanje struje. Njihova osnovna namena je istovremeno i jedan od glavnih činilaca u privremenom godišnjem povlačenju veštačkih jezera koje je posebno zabrinjavajuće razmere dostiglo proteklih meseci.

Vodu za rad hidroenergetskih kapaciteta obezbeđuje priroda, potpuno besplatno. Padavine obnavljaju vodu u akumulacijama i vodotokovima tako da je zahvaljujući prirodnoj ravnoteži „gorivo” pretežno raspoloživo na nivou višegodišnjeg proseka. Akumulacije se u zavisnosti od potreba i mogućnosti energetskog sistema prazne ili se u njih upumpava voda.

Kada je potrošnja električne energije niska, hidroelektrane pumpaju vodu u visinska veštačka jezera, stvarajući u njima akumulaciju vode. Kada su, pak, potrebe za strujom povećane, kao što je to bilo prethodnih meseci u Srbiji zbog smanjene proizvodnje iz uglja, voda iz jezera se istače nazad u hidroelektranu i tako se obezbeđuje dodatna energija.

Tokom višedecenijskog postojanja hidroelektrana akumulacije i njihovu okolinu naselile su određene vrste, kako uz pomoć čoveka, poribljavanjem, tako i prirodnim putem. O tome kakav uticaj niski nivoi vode u akumulacijama imaju na živi svet stručan osvrt za portal Klima101 pružio je Nikola Matović iz WWF Adrije.

„Akumulacije predstavljaju veštačke ili antropogene ekosisteme u kojima odsustvuje prirodna rečna dinamika i u kojima su uslovi života u potpunosti izmenjeni u odnosu na ostatak rečnog toka. Takva mesta odlikuju se relativno niskom stopom biološke raznovrsnosti”, istakao je Matović i dodao da su izuzetak akumulacije koje pružaju odgovarajuće uslove za lako mobilne organizme, poput ptica ili vilinskih konjica, koji prostor koriste za ishranu ili odmor tokom migracija.

Nikola je naveo nekoliko razloga za smanjeni biodiverzitet u samim akumulacijama i njihovoj okolini: nepostojanje ili suženost obalskog pojasa, velike oscilacije nivoa vode, dno koje je prekriveno muljem pa nema puno podloga za mrest riba i skrivanje larvi beskičmenjaka, smanjena svetlost i nedostatak kiseonika i snižena reprodukcija usled povećanja predatorstva i kompeticije za malo polu-prirodnih uslova na ovakvim staništima.

Osim što se ispuštanje velikih količina vode iz akumulacije negativno odražava na okolni veštački ekosistem, Matović je izrazio posebnu zabrinutost za prirodne ekosisteme nizvodno od brane. „Prilikom ispuštanja veće količine vode pokreće se i mulj, kao i toksični elementi vezani za ovaj sediment što negativno utiče na životne zajednice nizvodno.”

Uz verovatno najpoznatija veštačka akumulaciona jezera, Đerdapsko i Zvorničko, za proizvodnju struje u srpskim hidroelektranama koriste se i Uvačko, Radoinjsko i Vlasinsko jezero, kao i brojna druga.

Kako smo preopteretili hidroelektrane?

U termoelektranama na ugalj u Srbiji je od decembra prošle godine zabeleženo 58 prinudnih (neplaniranih) isključenja, pokazali su podaci koji su dostupni na sajtu Evropskog udruženja za saradnju operatora prenosnih sistema (ENTSO-E). To je za 57% veći broj prinudnih isključenja u odnosu na period od 1. septembra do 30. novembra 2021.

Prinudna isključenja termoenergetskih postrojenja uslovila su veću proizvodnju iz  hidroelektrana i posledično pražnjenje akumulacija.

Trend pražnjenja kreće od leta prošle godine, a od početka 2022. godine rezervoari su se punili samo tokom nedelje novogodišnjih praznika i Sretenja. Van toga su se praznili.

Već smo prolazili koz slične nedaće

„Normalan režim rada akumulacija uključuje ravnomerno i postepeno ispuštanje i nadopunjavanje voda”, predočio je Matović.

Kada dođe do vanrednih situacija, kao što je remont, te treba da se ispusti velika količina vode iz akumulacije, o tome treba na vreme obavestiti, informisati i uključiti sve zainteresovane strane, odnosno korisnike prostora – prirodnjačka udruženja, ribolovce i njihova udruženja, ornitološka društva i druge, kako bi moglo da se na vreme odreaguje ukoliko dođe do uticaja na ribe, ptice i druge organizme. „U suštini treba sprečiti da se nizvodno napravi šteta i veće negativne posledice po živi svet u neregulisanim delovima rečnog sistema.”

Nizak nivo vodostaja u veštačkim jezerima u nezavidnu poziciju dovodi i lokalno stanovništvo čiji osnovni prihodi dolaze iz turizma. Ljudi iz zemlje i inostranstva posećuju okolna mesta zbog bogatstva prirode. Kada se akumulacije povuku, s njima se privremeno gubi, pored biodiverziteta, i izvor zarade meštana.

Pre 3 godine, zbog rada hidroelektrane Bajina Bašta, iz Zaovinskog jezera na Tari bilo je ispušteno više od polovine vode. Ovo je izazvalo klizišta na obalama i pričinilo materijalnu štetu stanovnicima. Bilo je oštećeno oko dvadesetak kuća. Prema navodima, EPS se tada kretao u okviru dozvoljenog biološkog minimuma. Ipak, stanje je izgledalo nepovoljno, pogotovo za turističku promociju. Ovaj slučaj samo je jedan u nizu.

Trenutni nizak nivo hidrorezervi na terenu takođe priređuje nedaće –  iz Zlatarskog jezera kod Nove Varoši, zbog povlačenja vode, izronili su staro groblje i crkva, u opasnosti su i ploveća ostrva na Vlasinskom jezeru, dok nam čitaoci javljaju da je i Zavojsko jezero 50% ispražnjeno.

Ako se problemi se hidroelektranama ne reše, zimu ćemo opet dočekati nespremni

Oko 70% struje koju koristimo u Srbiji dolazi iz termoelektrana i naša zemlja je po tom neslavnom parametru među vodećim u svetu. Put proizvodnje i potrošnje električne energije počinje u rudnicima lignita, a završava u domovima, kancelarijama i fabrikama sa upaljenim sijalicama, štampačima i pogonima. A događaji ove zime osvetili su brojne slabosti i probleme koji postoje u našem elektroenergetskom sistemu.

Smanjena proizvodnja električne energije iz uglja jeste pozitivan trend iz perspektive aerozagađenja i klimatskih promena, ali samo onda kada elektroprivrede ima zamenske kapacitete u vidu čiste energije. Kada ih nema poput naše, ovo za sobom, između ostalog, ostavlja – ispražnjene akumulacije, ali i ogromne novčane gubitke.

Kao što smo već pomenuli na početku, izazov koji su kreirale termoelektrane je mnogo složeniji i izlazi iz okvira energetike i državne privrede. Na udaru su i ribnjaci, ekosistemi nizvodno od hidroelektrana, mesta za kupanje i izlete, turistička ponuda, kristalno čista voda, domovi, infrastruktura…

Dobre vesti su da u narednim nedeljama kreće pozitivan hidro-period koji traje otprilike do druge polovine juna, međutim ukoliko se problemi u elektroenergetskom sistemu ne reše, u opasnosti smo da narednu zimu dočekamo nespremni, sa veoma niskim rezervama hidroenergije u akumulacijama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.