Foto: J. Patarčić/DanasUspostavljanje reciklažnog centra u okviru Regionalne deponije, te pokrivanje celog grada sistemom dve kante, ono je što Subotičane očekuje do kraja godine. Međutim, nevladine organizacije i udruženja građana upozoravaju da, osim edukacije i podizanja svesti građana o važnosti primarne selekcije otpada, treba obratiti pažnju i na sakupljače sekundarnih sirovina, koji predstavljaju vrlo važnu kariku u ovom sistemu.
U Regionalnoj deponiji u Bikovu, koja obuhvata region grada Subotice i još šest opština sa kapacitetom da pokrije potrebe i do 250.000 građana, trenutno se ubrzano radi na uvođenju dvokantnog sistema, odnosno plave kante za reciklabilni otpad i zelene kante za ostali otpad.
Kako objašnjava Bjanka Čuturilo, stručna saradnica za zaštitu životne sredine i radne okoline u Regionalnoj deponiji, ovaj sistem je već zaživeo u opštinama Mali Iđoš i Čoka, a prvi rezultati pokazuju da su ga građani dobro prihvatili.
“Stanovništvo je zaista steklo neku vrstu navike da može da razdvaja otpad, odnosno šta sve može da ide u plavu kantu, a šta u zelenu kantu. To je bila jedna mala vrsta edukacije i kada nam je dolazio taj otpad, zaista su rezultati bili zadovoljavajući i to se pokazalo kao dobra praksa”, kaže Čuturilo.
Kada je u pitanju Subotica, dvokantni sistem trenutno funkcioniše na Paliću, čiji stanovnici od aprila razdvajaju otpad u plave i zelene kante, a kako najavljuje Žika Reh, šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Gradske uprave, u planu je da do kraja godine i ostali građani dobiju tu mogućnost.
“Ono što grad institucionalno radi, to je i zvanično uvođenje primarne sekcije otpada, odnosno razvrstavanja na mestu nastanka, time što je previđeno da do kraja godine čitav grad bude pokriven sistemom dve kante, plavom kantom za reciklabilni ili suvi otpad, i zelenom kantom za ostali otpad. To je sve u sklopu regionalnog sistema i tako je predviđeno lokalnim planom upravljanja otpadom”, kaže Reh.
Dvokantni sistem neće samo doprineti poboljšanju upravljanja otpadom i zaštiti životne sredine, već i većem stepenu reciklaže, ističe Čuturilo, jer kako naglašava, kada je otpad razdvojen na mestu nastanka, veći su i efekti samog recikliranog materijala, što je gotovo zanemarljivo kada se sav otpad donosi zajedno.
Takođe, dodaje i da će Subotičanima biti na raspolaganju i reciklažni centar, koji će se nalaziti na Regionalnoj deponiji u Bikovu, a koji će biti predviđen za donošenje već selektovanog otpada.
“Kontejnere koje smo obezbedili za taj selektovani otpad imaju svoju namenu i skladištenje samog otpada, tako da će građani već razvrstani otpad moći donositi u sam centar u Bikovu bez ikakve nadoknade”, poručuje Čuturilo.
Ipak, deo građana još uvek nije u potpunosti upućen u to kako postrojenje u Bikovu fukcioniše, zbog čega je Udruženje građana “Centar građanskih vrednosti” iz Subotice, u sklopu projekta “Skupljam, recikliram, spašavam” koji je realizovao u saradnji sa Centrom za demokratski razvoj “Europolis” iz Novog Sada, posetio Regionalnu deponiju.
Prema rečima Mirane Dmitrović, projekt menadžerke “Centra građanskih vrednosti”, edukativni video prilog koji su tamo snimili je bio izuzetno dobro prihvaćen, ne samo u Subotici, nego i šire, jer građane zaista zanima kako Regionalna deponija, kao tako dugo očekivani projekat, funkcioniše.
“S druge strane, nevladine organizacije i predstavnici lokalnih ekoloških udruženja su takođe istakli da je projekat Regionalne deponije izuzetno značajan za budućnost Subotice i rešavanje problema otpada, ali i da otvara mnoga pitanja, među kojima je pitanje sakupljača sekundarnih sirovina, koji taj posao obavljaju već decenijama. Sad se postavlja pitanje, kada se uvede selekcija otpada na nivou domaćinstava, što očekujemo da će se desiti ove godine, kad zažive reciklažni centri, čiji će to otpad da bude”, objašnjava Dmitrović.
Goran Gabrić iz Udruženja građana “Koncept Ekologija, Energija i Ekonomija”, koje ima saradnju sa pripadnicima neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, naglašava da su oni vrlo važan deo karike sakupljanja i reciklaže otpadnog materijala i da nema njih, problem nepravilnog odlaganja smeća bi bio značajno vidljiviji u našem društvu.
“Problem je svakako to što oni ne mogu na pravi i odgovarajući način da se ubace legalno u taj sistem, nego su negde po tim marginama društva. Pošto smo u kontaktu sa njima i imamo lepe odnose i saradnju, znamo da je sada, konkretno situacija u Subotici njima malo problem, odnosno to što taj otpad koji se do sada sakupljao na jednom mestu na Gradskoj deponiji ‘Aleksandrovačka bara’, sada više ne ide tamo. Taj reciklažni materijal, koji je njima činio neku osnovu preživljavanja, sada je teže dostupan, ne mogu da idu u Bikovo, taj prostor je zatvoren i nemaju pristup, tako da je njima to sada otežavajuća okolnost u uobičajenom funkcionisanju”, kaže Gabrić.
Zbog toga je zaključak, kako dodaje Dmitrović, da na ovom problemu ozbiljno treba da rade nevladine organizacije i lokalna samouprava kako građani ne bi dolazili u sukob oko toga ko će iz reciklažnog kontejnera da izvuče plastiku i odnese recikleru za novac, a da to istovremeno radi i Regionalna deponija.
“Udruženje ‘Terras’, koje je jedno od najstarijih udruženja u Subotici i postoji preko tri decenije, konkretno radi sa romskom zajednicom i njihov glavni fokus će ubuduće upravo biti na rešavanju tih pravnih dilema koje nas čekaju sa samom činjenicom da je Regionalna deponija zaživela, a najavljeno je tokom ove godine i reciklažni centri. Sa tim ljudima treba raditi na terenu da ne budu u sukobu sa zakonom kada i dalje nastave da rade ono što godinama i decenijama unazad rade i da treba da im se oda, takođe, i zasluga što bi problem otpada danas bio mnogo veći da pripadnika romske nacionalne zajendice koji sakupljaju sekundarne sirovine nije bilo”, zaključuje Mirana Dmitrović.
Mladima je bitno da naša zemlja bude čista
U sklopu projekta “Skupljam, recikliram, spašavam”, koji je imao za cilj podizanje svesti o potrebi i značaju zaštite životne sredine, sprovedeno je i istraživanje u kojem je učestvovalo preko 400 mladih, a održane su i fokus grupe kako bi se videlo na koji način mladi razmišljaju i percipiraju važnost ove teme.
“Meni je bio najupečatljiviji utisak da smo mi razgovarali sa mladima od 15 do 27 godina i da je njihov zajednički stav tokom tih fokus grupa bio da su oni već generacija sa kojom ne treba da se radi, da oni već imaju formirane navike za koje su svesni da su štetne po životnu sredinu, a da prava adresa zapravo jesu deca u vrtićima”, objašnjava Mirana Dmitrović.
Omladinska radnica Žofija Hulo, koja je realizovala sa mladima društvenu igru na temu kako treba reciklirati, kaže da mladima, kada su shvatili o čemu je igra, nije bilo zabavno.
“Zato što svi oni znaju da ako počnu da recikliraju, to smeće će ići na isto mesto, tako da nisu bili baš zainteresovani, ali su rekli da bi bilo sjajno da država ili grad urade nešto da recikliramo ovde u Subotici, jer oni su generacija kojoj je bitno da naša zemlja bude čista i da to lepo održavamo”, poručuje Žofija Hulo.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
