Startap skener 2026: Najveći izazov i dalje pristup kapitalu, za većinu osnivača startap sporedni posao

Njih 60,5 odsto navodi pristup finansiranju kao najveći izazov, dok 37,4 odsto smatra da je to akvizicija korisnika i kupaca. Kada je reč o zapošljavanju, najpotrebnija pozicija ostaje prodaja i to za 48,3 odsto startapa.

Podaci prikupljeni u 2025. godini beleže značajan rast investicionih ambicija, pošto čak 72,1 odsto startapa planira da prikupi eksternu investiciju u 2026. godini, a 25,4 odsto cilja runde iznad milion evra, što je trostruko više nego godinu ranije (7,6 odsto), navodi se u saopštenju IDS.

Beleži se sve veće učešće pametnog kapitala u finansiranju startapa, pošto su poslovni anđeli finansirali 23,1 odsto startapa, a inkubatori i akceleratori 23,8 odsto.

„Istovremeno, podaci ukazuju na izazove u komercijalnoj trakciji koji prate ove ambicije. Do sada je eksternu investiciju prikupilo 29,9 odsto startapa, a njih 9,5 odsto beleži mesečni rast prihoda veći od 10 odsto. Više od trećine startapa (36,7%) još uvek ne ostvaruje prihode, dok 77,6 odsto generiše manje od 150.000 evra godišnje. Prag od milion evra prešlo je svega 3,4 odsto startapa“, navodi se u Startap skeneru.

Grantove i bespovratna sredstva koristilo je 59,2 odsto startapa, a 61,9 odsto oslanjalo se isključivo na sopstvena sredstva i/ili grantove, bez uključivanja pametnog kapitala.

Među startapima bez mesečnih prihoda, 77,4 odsto planira da se i u 2026. godini finansira primarno iz bespovratnih sredstava. Prema rezultatima istraživanja, startapi koji kombinuju grantove sa investitorskim kapitalom i tržišnom trakcijom pokazuju značajno bolji komercijalni učinak.

Osnivači u domaćem ekosistemu imaju u proseku 38 godina, a visoko obrazovanje ima 88,9 odsto njih. Udeo žena osnivača porastao je sa 17,8 na 21,5 odsto. Zabeležen je i rast povratnika iz inostranstva, koji sada čine 18,5 odsto osnivača, kao i povećanje broja onih sa iskustvom u menadžmentu, marketingu i prodaji – 68 odsto startapa ima bar jednog netehničkog osnivača, u odnosu na 62 odsto prethodne godine.

U pogledu tehnološkog fokusa, veštačka inteligencija i mašinsko učenje ugrađeni su u proizvode 51 odsto startapa, što je porast od 10 procenata u jednoj godini. Dodatno, samo 44,4 odsto osnivača radi isključivo na svom startapu, u poređenju sa 60,1 odsto godinu ranije, što je delimično odraz finansijske realnosti u kojoj se većina startapa još nalazi.

Srbija ostaje najčešće aktivno tržište za 40,8 odsto startapa i primarna destinacija za 25,9 odsto, dok 69,4 odsto startapa planira širenje na nova tržišta u 2026. godini.

Evropa je cilj za 98 odsto onih koji planiraju internacionalizaciju, a SAD za 59,8 odsto startapa. Podaci pokazuju da startapi koji od samog početka grade proizvod za globalno tržište imaju znatno veće šanse za privlačenje investicija i brzi rast.

„Nakon šest godina, Startap skener jasno pokazuje ekosistem koji se razvija u dva pravca istovremeno – ekosistem koji raste u kontekstu ambicija, ali se i dalje suočava sa izazovom da te ambicije pretvori u konkretne rezultate. Osnivači su obrazovaniji, međunarodno orijentisaniji i spremniji da privuku kapital više nego ikada – 72,1 odsto planira da traži investiciju ove godine, a veštačka inteligencija je osnova proizvoda kod 51 odsto startapa. Istovremeno, 36,7 odsto startapa i dalje ne ostvaruje nikakav prihod, samo 9,5 odsto beleži značajan mesečni rast, a većina osnivača vodi svoje startape kao sporednu aktivnost. Ključni izazov srpskog startap ekosistema ostaje isti – premostiti jaz između onoga čemu osnivači teže i onoga što operativna stvarnost trenutno pokazuje. Za to nam je potrebno još veće prisustvo pametnog kapitala, snažniji komercijalni fokus i sistem podrške koji startape usmerava ka tržištu, umesto ka zavisnosti od grantova“, ocenjuje Tanja Kuzman, direktorka Inicijative „Digitalna Srbija“.