foto EPA-EFE/SEBASTIEN NOGIERU drugoj polovini 2025. godine prosečne cene električne energije za domaćinstva u Evropskoj uniji ostale su uglavnom stabilne, uz blagi rast sa 28,79 evra na 28,96 evra za 100 kWh u odnosu na prvu polovinu godine.
Ipak, ove cene su i dalje znatno više nego pre energetske krize iz 2022. godine, pokazuju novi podaci Eurostata.
Do manjeg poskupljenja u 2025. došlo je prvenstveno zbog povećanja poreza i drugih dažbina, koje su porasle i nominalno (na 0,0837 evra po kWh u odnosu na 0,0804 evra u prvoj polovini 2025), ali i kao udeo u ukupnom računu za struju — sa 27,9 odsto na 28,9 odsto.
Zbog toga je blagi pad cena električne energije pre oporezivanja bio više nego poništen većim porezima, pa su potrošači na kraju ipak plaćali nešto više račune.
Velike razlike u cenama struje širom EU
Između država članica EU zabeležene su velike razlike u cenama električne energije za domaćinstva.
Najskuplju struju imala je Irska sa cenom od 40,42 evra za 100 kWh, a slede Nemačka (38,69 evra) i Belgija (34,99 evra).
Sa druge strane, najniže cene zabeležene su u Mađarskoj (10,82 evra), Malti (12,82 evra) i Bugarskoj (13,55 evra).
Iako je prosečan nivo cena u EU ostao stabilan, pojedine zemlje su zabeležile značajne promene kada se posmatraju nacionalne valute.
Najveći rast cena električne energije za domaćinstva u drugoj polovini 2025. godine, u poređenju sa istim periodom 2024, zabeležen je u Rumuniji (+58,6 odsto), Austriji (+34,3 odsto) i Irskoj (+32,7 odsto).
Istovremeno, značajan pad cena zabeležen je na Kipru (-14,7 odsto), u Francuskoj (-12,5 odsto) i Danskoj (-11,9 odsto).
Kada se cene izraze prema standardu kupovne moći (PPS), najviše cene električne energije za domaćinstva imale su Rumunija (49,52 evra za 100 kWh), Češka (38,65) i Poljska (37,15).
Najniže PPS cene zabeležene su na Malti (14,09 evra), u Mađarskoj (15,10 evra) i u Finskoj (18,77 evra).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
