Stojiljković: Svaki treći zaposleni sa knjižicom onih na vlasti

Život u svetu vladavine korporativnog kapitala i prema njegovim interesima servilnih država i vlada vratio nas je u režim u kome tri osmice – sindikalni zahtev iz 19 veka za osam sati rada, odmora i slobodnog vremena, deluje gotovo romantično i bajkoliko, kaže u razgovoru za Danas Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ i dodaje da smo danas jednako daleko i od dostojanstvenog rada – ugovorenog, bezbednog i na vreme i pristojno plaćenog.

Prema njegovim rečima živimo u sve nejednakijem svetu, pri čemu je Srbija neslavni rekorder po stepenu nejednakosti u Evropi, u kojoj četvrtina građana živi u zoni siromaštva, a dve trećine sastavlja kraj sa krajem. U svetu se traži ekonomija znanja i informacija, celoživotnog učenja, a ovde sužavamo krug onih kojima je dostupno kvalitetno obrazovanje. U vreme digitalizacije rada i društva, održavamo širok krug funkcionalno nepismenih – budućih digitalnih robova.

– Svet i Srbija u kojoj želimo da živimo trebalo bi da imaju oblik ravnostranog trougla u kome tri strane čine ekonomski razvoj, socijalna pravičnost i solidarnost i socijalna i ekološka održivost. Čini se, međutim, da su vlasti zainteresovane prvenstveno za kontrolu inflacije, stabilizaciju finansija i tek za lošu, ranjivu zaposlenost. Imamo prosečnu zaradu od 400 evra od koje se da tek preživljavati, pri čemu 70 odsto zaposlenih primi manje od tog proseka – ukoliko uopšte primi. Povoljni poslovni ambijent se pogrešno shvata kao stavljanje u posed jeftine i obespravljene radne snage. Ili pružanje uslova i subvencija nedostupnih domaćim privrednicima. Primeri Goše i Fijat Krajslera, ali i Air Srbije, jasno govore da brojni strani ulagači praktično žive u zoni eksteritorijalnosti, u kojoj za njih ne važe domaća pravila igre, ističe Stojiljković.

Kada je reč o tome da uprkos lošim uslovima rada i lošim primanjima u Srbiji danas ima vrlo malo štrajkova, po njemu štrajkova i širih protesta zapravo nema bitno manje, ali su njihov domet, efekti i publicitet daleko skromniji nego ranije.

– Pred disciplinujućim delovanjem krize i raširenim strahom od gubitka posla bitno je smanjena i spremnost na solidarnu podršku kolegama u štrajku. Obeshrabruje i činjenica da vlasti gotovo bez izuzetka staju na stranu (stranih) vlasnika i nastoje da pacifikuju protest i time što njihove učesnike, kada pokažu upornost, optuže za skrivenu političku pozadinu štrajka a ne pružaju nikakve dokaze za to. Štrajk u Fijat Krajsleru i njegov tok i preskromni efekti su više nego rečit primer. Posledično, zaposleni i kada štrajkuju ne očekuju bog zna kakve efekte i po pravilu zadovoljavaju se mrvicama – povremenim isplatama zaostalih zarada i dugovanja i odbranom minimalnih radnih standarda i prava. I to bez razlike, u širokom luku od građevinskih radnika, do zaposlenih u medijima, kaže predsednik UGS „Nezavisnost i dodaje da ovaj sindikat želi i sve čini da živimo u zemlji demokratije, vladavine prava i razvijenog socijalnog dijaloga, u kojoj se većina zakona ne donose po hitnoj proceduri. U kojoj se zakoni ne šalju na javnu raspravu, a da tripartitne radne grupe nisu završile posao. U kojoj parlament, ali i pravosudne institucije nisu tek maska za ogoljenu vladavinu partijskih oligarhija. U kojoj mediji jesu sredstvo informisanja i negovanja duha polemike i kulture dijaloga, a ne tek propagandna toljaga i sredstvo širenja postistina i lažnih vesti.

– Želimo da živimo u zemlji u kojoj nismo uniženi sistemskom političkom korupcijom i u kojoj je sve na prodaju – zvanja, pozicije časti… U kojoj borba protiv korupcije i kontrola imovine nisu tek isplativo političko obećanje koje služi kao izborni mamac. U kojoj nisu u toj meri razvijeni partijsko zapošljavanje i klijentelizam. Razmere koje je zadobilo partijsko zapošljavanje ilustruje podatak da svaki treći zaposleni ima partijsku knjižicu vladajuće stranke ili njenih koalicionih satelita. Istovremeno, da li je naša sudbina da nam deca odlaze a mediokriteti sa kupljenim diplomama odlučuju o našim sudbinama, zaključuje ovim pitanjem Zoran Stojiljković.

Partnerstvom do promena

Pre skoro 20 godina u želji da promenimo režim u kome se nije moglo ni preživljavati, mi iz Nezavisnosti okupili smo se, zajedno sa brojnim NVO i udruženjima, u Partnerstvo za demokratske promene. Stvorimo opet takvo partnerstvo. Sreća i bolji život očito ne dolaze sa izbornim promenama – za njih se treba izboriti stalnom borbom na radnom mestu i sopstvenoj životnoj sredini. Učešćem u prvomajskoj protestnoj šetnji činimo jedan od prvih koraka u pravom smeru. Dobrodošli su sve sindikalne, studentske ili organizacije penzionera, profesionalna udruženja i brojne organizacije i pokreti unutar civilnog društva, uključiv i nezavisne medije, koji nastoje da neguju demokratske i evropske vrednosti. Sa nekima od njih već imamo potpisane ugovore o saradnji. Svi su oni dobrodošli u prvomajskoj protestnoj šetnji.