„Taš je naš“ – ili je ipak njihov?

Prema rečima tadašnjeg zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića to je najtemeljitija rekonstrukcija bazena na Tašmajdanu i istoriji.

Brzo premotavanje dve godine unapred.

Grad Beograd, pod upravom proslavljenog vaterpoliste Aleksandra Šapića, izdvojio je 240 miliona dinara (dva miliona evra), 120 miliona u ovoj i 120 miliona u narednoj godini, za javnu nabavku rekonstrukcije otvoreni bazen na Tašmajdanu.

Izgleda da je u najtemeljitijoj rekonstrukciji u istoriji Taša smanjena dubina bazena na dva metra, što navodno nije u skladu sa standardima Međuanrodne plivačke federacije – FINA, pa na njemu ne mogu da se organizuju međunarodna takmičenja.

Osim što u standardima FINA-e za svetska i olimpijska takmičenja je dva metra minimum, a tri metra preporučena dubina bazena.

Doduše za takmičenje u skokovima u vodu minimalna dubina za skokove sa 10-metarskih skakaonica je 4,5 metra.

Pored produbljivanja bazena planira se i rekonstrukcija bazenske tehnike, što podrazumeva nabavku i ugradnju elektrolizera, čime će se omogućiti sopstvena proizvodnja hlora.

Biće i kompletno rekonstruisana sala za filtriranje bazenske vode, zamenjeno šest filtera za filtriranje bazenske vode, dozirne pumpe, cevovodi, automatski ventili, filtracione pumpe, elektrorazvodni ormani

Dakle, u dve godine imaćemo dve dvomilionske rekonstrukcije jednog istog bazena i sada treba utvrditi da li je Vesićeva rekonstrukcija napravila štetu ili je Šapićeva rekonstrukcija bespotrebna. Možda bi se neko i bavio tim utvrđivanjem kada bismo imali neku kontrolnu insituciju u državi koja još radi svoj posao.

Ali kad su mogle kocke na Trgu Republike onoliko da se preslaguju, onoliko dugo i za onolike pare, ili da se rekonstrukcija Ruzveltove uradi onako traljavo i skupo ili da rekonstrukcija Slavije traje k’o gladna godina, pa što se i na Tašu ne bi okrenula četiri miliona evra za dve godine.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.