Sve stare članice Evropske unije imaju minimalnu akcizu na sve energente, uključujući i električnu energiju, dok se to za sve države koje su u EU nedavno ušle ili joj teže ne bi moglo reći. Tako akcizu na struju nemaju Rumunija, Bugarska, Hrvatska, a ni Srbija. „Ali akciza na struju je zgodan i efikasan način da se proširi poreska osnovica i, verujem, lep i izdašan izvor prihoda“, rekla je juče Milica Bisić na okruglom stolu „Akcizna politika u Srbiji – značaj i ključna pitanja“
U Evropskoj uniji se akciza naplaćuje na sedam energenata: benzin, dizel, tečni naftni gas, prirodni gas, električnu energiju, ugalj i koks. U Srbiji se akciza naplaćuje na benzin, dizel i tečni naftni gas, i među najvišima je u regionu.
„Kao člana Fiskalnog saveta najviše me interesuju mogućnosti za povećanje prihoda, a direktive EU upućuju da se akciza naplaćuje na sve energente uključujući i električnu energiju“, rekao je Nikola Altiparmarkov.
„Ja bih kod energenata bio jako oprezan. Mi nismo u EU i besmisleno praćenje EU rešenja nema nikakve logike, čak odricati se nečeg, a da zauzvrat ne dobijate pogodnosti članstva glupo je“, rekao je Svetislav Kostić, sa Pravnog fakulteta u Beogradu.
„Delimično se slažem sa kolegom, ali nema tu mnogo odricanja, nego treba da razmišljamo kako da nešto postupno uvedemo“, rekla je Milica Bisić dok je ekonomista Boško Mijatović Kostićevom stavu dao podršku jer „nisam pristalica brzometnih promena zakona bez ozbiljnog promišljanja i stručne analize“.
Većina država u okruženju ne naplaćuje akcizu na kafu niti ju je EU odredila kao akcizni proizvod. U Srbiji je, međutim, to ubedljivo najveća akciza i iznosi 30 odsto na maloprodajnu cenu ili 2,70 evra po kilogramu. Pored Srbije, u okruženju akcizu na kafu naplaćuju još samo Bosna i Hercegovina i Hrvatska, a u EU Danska i Belgija.
„Prihod od akcize na kafu u Srbiji je relativno mali i iznosi dve milijarde dinara i zato bi trebalo razmisliti da li tu akcizu uopšte da zadržimo, a ako je zadržimo da se sa proporcionalne pređe na specifičnu akcizu“, rekla je Milica Bisić. Njenu dilemu podelio je i član Fiskalnog saveta Altiparmarkov i zapitao se da li je ta akciza, koja čini 30 odsto maloprodajne cene kafe, potrebna u ovom obimu „jer najviše pogađa siromašnije slojeve stanovništva, a možda bi se mogla nadomestiti akcizama na alkohol i eventualno duvan“. Svetislav Kostić , međutim, smatra da pre nego što se predloži ukidanje akcize na kafu, treba proveriti koliko košta sama njena naplata. „Ako je administriranje ovog poreskog oblika jeftino, onda prihod od dve milijarde dinara nije mali“. Što se alkoholnih pića tiče, akcizna politika je učinila, rekla je Milica Bisić, da je u Srbiji najjeftinije piti rakiju. Svetska trgovinska organizacija nas je, rekao je državni sekretar za finansije Vuk Đoković, upozorila da nije dozvoljeno praviti razliku u akciznoj politici između pića, a kod nas se na pića od voća i grožđa plaća akciza od 53,83 dinara po litru, a na pića od žitarica akciza od 136,55 dinara po litru. „Tako štitimo domaću proizvodnju, ali ćemo od te prakse morati da odustanemo“, rekao je Đoković.
Što se uvek zapaljive teme akciza na cigarete tiče, među učesnicima jučerašnjeg sastanka nije bilo velikih razlike. Altiparmarkov je podvukao da se na 70 odsto cigareta u prometu plaća minimalna akciza, koja iznosi 61 dinar, a da je nivo cena nekih kategorija cigareta u Srbiji upola manji nego u okruženju. Srbiji predstoji usaglašavanje sa direktivom EU, prema kojoj bi akciza na cigarete trebalo da iznosi 90 evra na 1.000 komada. Milica Bisić je napomenula da je novim članicama EU dat produžen rok za usklađivanje akcizne politike sa ovom direktivom. „Ali ako ćemo da se usklađujemo, trebalo bi da počnemo što ranije kako nagle promene u akciznoj politici ne bi ogroman deo prometa oterale u crno tržište, kao što se dogodilo u Rumuniji“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
