foto Ministarstvo finansijaItalijanska Unikredit banka predviđa da će ekonomije Centralne i Istočne Evrope (CIE), članice EU, u 2024. godini ostvariti privredni rast za oko 2,6 odsto, a u narednoj godini tri odsto. Pri tome će „Zapadni Balkan rasti neznatno brže“.
U najnovijem izveštaju Unikredit banke navodi se da će privatna potrošnja verovatno dovesti do oporavka, potpomognutog bržim rastom realnih plata, rastućim zaduživanjem i državnim transferima.
Javne investicije će biti drugi najveći pokretač rasta, dok će neto izvoz usporiti dinamiku BDP-a ove godine, ocenio je glavni ekonomista ove banke za CIE, Dan Buksa.
UniCredit grupa zauzima prvo mesto u aktivi u istočnoj Evropi i drugo mesto u centralnoj Evropi na kraju 2023. godine.
Kako se navodi u Izveštaju, Srbija će verovatno biti bolja u pogledu fiskalnog učinka u odnosu na region. Fiskalni deficit za 2024. je ciljan na 2,2 odsto BDP-a, nakon sličnog nivoa za 2023. godinu. Ovo se čini ostvarivo kada se uzme u obzir smanjena podrška energetskim kompanijama i odsustvo jednokratne isplate u 2023. godini.
U 2025. godini planirano je da državni deficit dostigne 1,5 odsto BDP, u skladu sa novim fiskalnim pravilom. Javni dug će verovatno pasti sa 52,3 odsto BDP-a u 2023. na 51,8 odsto BDP-a u 2024. i dalje na 51 odsto u 2025.
Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke u Srbiji napominje da je pred nama pozitivan investicioni ciklus pred nama.
„EKSPO, infrastrukturni projekti, kao i projekti finansirani iz fondova EU, što će posledično uticati na malo veću tražnju za kreditima od strane privrede. Predviđanja su da će kreditna aktivnost, kao i privatna potrošnja u Srbiji biti nešto veća u odnosu na prošlu godinu“, ocenjuje on.
Ekonomisti očekuju budžetski deficit od manje od tri odsto BDP-a u 2024-25. godini u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj i Češkoj, sa deficitom većim od pet odsto u Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj i Rumuniji (sve su u opasnosti od procedura prekomernog deficita), kao i u Turskoj.
Prema ovoj publikaciji, proevropske stranke osvojiće više od dve trećine mesta EU-CEE u Evropskom parlamentu, potom i važnije pozicije u evropskim institucijama i NATO-u.
Zamah proširenja za EU se ubrzava, a Zapadni Balkan će verovatno imati koristi od toga što se reforme sprovode. Proces pristupanja bi takođe mogao biti dobar znak za poboljšanje rejtinga.
Stabilni tokovi kapitala će pokriti deficite tekućeg računa u svim zemljama CIE osim Bosne i Hercegovine, Rumunije i Turske, gde će dodatna sredstva stići od međunarodnih finansijskih institucija, kroz državno spoljno zaduživanje i privatno zaduživanje iz inostranstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
