Veroljub ArsićDo kraja godine mogla bi da se uvedu nova fiskalna pravila koja smo predložili još pre dve godine. Sada postoje indicije da je Ministarstvo finansija spremno da o tome razgovara. Ta nova pravila činila bi dva stuba – niski deficit i javni dug, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović, na sednici Skupštine Srbije na kojoj se razmatra izveštaj Fiskalnog saveta za prošlu godinu.
Prema Petrovićevim rečima nizak državni deficit je dostižan, jer je sada, zahvaljujući uspešnoj konsolidaciji, strukturno uravnotežen. I to nije rezultat nekih ad hok većih prihoda ili ad hok manjih rashoda.
“Pošto je to tako već ove godine ćemo imati verovatno izbalansirani budžet ili manji suficit. Bilo bi dobro da se postojeće stanje stavi u zakon i da se to učini čvršćom obavezom Vlade i države“, rekao je Petrović, dodajući da je drugi parametar javni dug koji se trenutno smanjuje.
Prema njegovim rečima javni dug je sada 51 odsto i predviđanja su da će u narednim godinama “nastaviti da pada” na između 45 i 50 odsto, a onda i ispod 45 odsto.
“Maksimalni dug trebalo bi da reafirmišemo i da unesemo u zakon. Onda bi to bila dva temelja koja bi obezbeđivala da buduća fiskalna politika bude pod kontrolom i zdrava. To naravno ima uticaj na kreditni rejting zemlje, preko toga na kamatne stope, na privredni razvoj, uopšte na život građana kada imate stabilnu privredu bez inflacije“, naveo je Petrović.
On je rekao da u oblasti infrastrukture i zaštite životne sredine nije planirano dovoljno investicija za 2019. godinu, budući da one predstavljaju uslov za privredni rast, ali da postoje najave da će se to dogoditi u narednoj godini.
Prema njegovim rečima Vlada Srbije je, prvi put posle 2011. godine, poslala fiskalnu strategiju koju u ovom trenutku razmatra FSS i koji će dati svoje mišljenje.
Petrović smatra da bi zbog transparentnosti vlada trebalo da usvoji budžet početkom novembra i da ga pošalje u Skupštinu, pa da tek onda uđe u skupštinsku raspravu, kako bi se usvojio do sredine decembra. Naveo je da to do sada nije činjeno, što je loše.
Fiskalni savet Srbije ocenio je i da je zamrzavanje zapošljavanja u javnom sektoru postalo kontraproduktivno, jer delovi javnog sektora ne mogu da rade efikasno. Kaže da je neophodna “fleksibilnija” kontrola, što Savet podržava, a mišljenja je i da se neopravdano odlažu platni razredi.
On se osvrnuo i na penzioni sistem, rekavši da ide u dobrom pravcu, ali s nepotrebnim zakašnjenjem, jer je FSS već predlagao da se ukine Zakon o privremenom umanjenju penzija, kao i da se penzije ne usklađuju diskreciono.
Podsetio je da je Fiskalni savet negativno ocenio odredbu Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju da vlada i skupština diskreciono određuju penzije, navodeći da se sada predlaže “švajcarska formula”, što Savet pozdravlja.
Đorđe Milićević, poslanik SPS ocenio je da je lako iz kabineta voditi politiku i sastavljati izveštaje, baviti se teorijom, a realnost je nešto drugo, zamerajući članovima Fiskalnog saveta na izjavi da bi Srbija na duži rok mogla da ima privredni rast od sedam odsto ako bi se sedam miliona Srba zamenilo Nemcima i ako bi se uvela uprava kakva je u Nemačkoj.
“Niti smo mi Nemci, niti želimo nemački siustem, nama je potreban sistem primeren našem ekonomskom stanju“, rekao je Milićević, dodajući da je takvom šaljivom ili sarkastičnom izjavom povređen neko ko je predano radio.
Reagujući na ove zamerke Petrović je rekao da je Nikola Altiparmakov komentarisao samo pitanje Svetske banke koje je glasilo koliko bi Srbija mogla da raste ako bi institucije u Srbiji dostigle nemački nivo.
“To što je on rekao jeste da to nije realna pretpostavka“, objasnio je Petrović, a Milićević mu je replicirao rečima da su mogli da uzmu Japance za primer.
Poslanici Srpske radikalne stranke ocenili su da izveštaj Fiskalnog saveta ne bi video svetlost dana, niti bi se o njemu raspravljalo u parlamentu da nije bilo diktata iz Evropske unije, iako su radikali to tražili još ranije.
Naprednjak Veroljub Arsić zamerio je Petroviću i Fiskalnom savetu što su svoje stavove iznosili na Kopaoniku, na biznis forumu koji organizuje jedno privatno lice, „tvorac propasti srpske privrede“, a ne u parlamentu i odboru.
Iznoseći niz kritika na račun Fiskalnog saveta on je u jednom trenutku upitao Petrovića da li on voli Srbiju, jer ako je voli zbog čega onda 2012. godine nije obavestio građane Srbije i parlament u kakvom su stanju javne finansije tada bilež.
“Da su Boris Tadić i Dragan Đilas i ekipa tada pobedili na izborima vi stvrano mislite da biste tu sedeli. Bili biste članovi Fiskalnog saveta, samo ne znam čega, obzirom na tadašnje stanje u finansijama“, rekao je Arsić, a Petrović, je uz negodovanje naprednjaka primetio da nije prvi put da “Arsić tako udara po Savetu”.
Odgovarajući na primedbe naprednjaka potredsednik Fiskalnog saveta rekao je da izveštaj o stanju javnih finansija iz 2012. godine postoji i da ga ima na sajtu, a da su na ”privatnom biznis forumu”, osim njega bili i Vučić, Ana Brnabić i većina ministara iz Vlade Srbije, kao i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
“Za koga radi Fiskalni savet? Za Narodnu skupštinu i nikoga više. Vi ste naše sredstvo, oruđe i zadatak je da nas izveštavate šta Vlada radi sa javnim finansijama, a ne da šetate po belom svetu. Zbog toga postojite“, rekao je Arsić, dodajući da su predstavnici vlade i NBS na privatnom forumu na Kopaoniku pričali lepo o svojoj državi, samo je Petrović otišao da pred stranim ambasadorima i stranim investitorima priča loše o Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
