Ambasadorka Švedske: Posvećeni smo članstvu Srbije u EU, potreban dodatni napredak

U intervjuu agenciji Beta, ambasadorka Ben David je rekla da je „srećna što je godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije (na putu ka EU) dobro primljen u Beogradu“, navodeći da taj dokument predstavlja „priznanje za napredak koji je postignut“, ali da obuhvata „i posao koji još nije urađen“.

„To se naročito odnosi na stanje demokratije, gde vidimo nazadovanje, prema međunarodnim indeksima koji mere demokratske standarde, uključujući izveštaj švedskog Instituta V-Dem. Veoma važne komponente svake snažne demokratije su principi vladavine prava i borba protiv korupcije. U tim oblastima je potrebno učiniti dodatni napredak“, kazala je Ben David.

Navela je da su bezbednost novinara, sloboda medija, pluralizam medija i pristup informacijama „takođe oblasti u kojima je bilo napretka“, ali da je sada „važno da uslede dodatne mere radi daljeg napredovanja, naročito primena dobrih mera koje su usvojene, kako bi proces pristupanja Srbije Uniji mogao da bude ubrzan“.

Švedska ambasadorka je rekla da je podrška pristupanju Srbije Evropskoj uniji „glavna premisa angažmana“ diplomatske misije koju predvodi i odnose dve zemlje ocenila kao „veoma dobre“.

„Mislimo da Srbija pripada Evropskoj uniji. Srbija je evropska zemlja koju treba da imamo u Uniji. To bi bilo dobro i za EU i za Srbiju. Ambasada u Beogradu je treća po veličini diplomatska misija Švedske u Evropi, što govori o našoj posvećenosti odnosima sa Srbijom“, kazala je Ben David.

Ona je navela da je cilj švedske podrške reformama u Srbiji pomoć u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU, pre svega u tri oblasti.

„Jedna oblast je zaštita životne sredine, druga je ekonomski razvoj, a treću čine vladavina prava, odgovornost i sloboda izražavanja koja uključuje pristup informacijama, pluralizam medija, slobodu medija, bezbednost novinara“, rekla je Ben David.

Kao važan deo angažmana Švedske Ben David je izdvojila razvojnu saradnju, navodeći da je njena zemlja investirala u Srbiji više od 200 miliona evra u poslednjih 20 godina.

„Investirali smo ne samo da poboljšamo kvalitet života stanovnika Srbije, već i da istovremeno podržimo i pomognemo Srbiji da ispuni kriterijume za članstvo u EU“, kazala je ambasadorka Švedske.

Ona je ukazala da je Vlada Švedske „snažno posvećena“ pristupanju svih zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, navodeći da je u interesu obe strane da se Zapadni Balkan pridruži mirovnom projektu za ekonomski napredak i prosperitet, za političku stabilnost i prijateljske odnose suseda, kakav je EU.

„Regionalna saradnja je izuzetno važna, naročito na Balkanu koji je mnogo propatio poslednjih decenija. Dobrosusedski odnosi su i preduslov za članstvo u EU. Bilo je dobrih inicijativa koje pozdravljamo, izveštaj EU o Srbiji priznaje te napore i važno je da oni budu nastavljeni. Zapaljiva i retorika podela može biti štetna u tom aspektu“, rekla je Ben David.

Govoreći o odnosima dve zemlje, navela je da su pripadnici srpske dijaspore „odlični ambasadori“ Srbije u Švedskoj.

„Jedan odsto građana Švedske potiče iz Srbije, mnogi od njih su došli 60-ih i 70-ih godina prošlog veka kada je Švedska gradila industriju i kada su joj veoma bili potrebni radnici. Ljudi iz Srbije su u značajnoj meri doprineli veoma razvijenom i inovativnom društvu kakvo imamo danas“, kazala je Ben David.

Kao posebnu sponu Srbije i Švedske ambasadorka Ben David izdvojila je švedsko-srpski jevrejski par, Dinu i Jovana Rajsa, koji su preživeli Holokaust u Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata.

„Dina i Jovan Rajs su posle rata u Švedskoj postali veoma poznati predstavnici srpske dijaspore, možda i najpoznatiji. Prošle nedelje su bili gosti na izložbi fotografija u Narodnoj biblioteci Srbije, na kojoj je predstavljena njihova knjiga ‘Vratiti se u život’. U knjizi govore o svom životu u Jugoslaviji, kako su preživeli Holokaust i kako su povratili svoje živote u Švedskoj“, navela je Bed David.

Povodom prošlonedeljnog foruma u švedskom Malmeu, posvećenog sećanju na Holokaust i borbi protiv antisemitizma, ambasadorka Švedske je rekla da je taj oblik rasizma u porastu širom sveta, uključujući Evropu, i da zahteva jedinstven odgovor.

„Treba da budemo jedinstveni u odgovoru i da preduzmemo konkretnu akciju sa ciljem suzbijanja ne samo antisemitizma, nego i anticiganizma i drugih oblika rasizma i netolerancije“, kazala je.

Navela je da patnje Srbije tokom Drugog svetskog rata mogu da koriste za učenje iz istorije i dodala da „prepoznaje napore koje Srbija preduzima da suzbije antisemitizam i anticiganizam i druge povezane oblike netolerancije“.

Ambasadorka je ukazala i da Švedska i druge nordijske zemlje pridaju veliki značaj prelasku sa linearne na takozvanu cirkularnu ekonomiju, privredni model u kojem se sav otpad reciklira i pretvara u resurs, odnosno proizvod, čime se štiti životna sredina. Na putu ka cirkularnoj ekonomiji neophodne su zelene inovacije i odgovornost svih aktera u društvu.

„U osnovi cirkularne ekonomije je kombinovanje ekonomskog razvoja i vođenje računa o životnoj sredini i klimi. Nordijske kompanije mogu da budu uzori zainteresovanim zemljama. Znamo da postoji veliko interesovanje u Srbiji, čija je vlada veoma posvećena zelenoj agendi“, kazala je švedska ambasadorka.

Dodala je da u Srbiji danas posluje više od 100 švedskih kompanija koje zapošljavaju gotovo 10.000 ljudi.

„Moj utisak je da su švedske kompanije veoma sklone da deluju na održiv način. One razumeju potrebe klijenata, zaposlenih, akcionara, privržene su korporativnim socijalnim obavezama, i kada je reč o uslovima rada i kada se radi o transformaciji ka industriji bez fosilnih goriva ili čistom i zelenom poslovanju“, rekla je Ben David.

Ona je kazala da je Švedska vodeći donator Srbiji u oblasti životne sredine.

„Imamo odličnu tehnologiju i ekspertizu kada je reč o tretmanu otpadnih voda ili merama protiv zagađenja. Videli smo nedavno da je vazduh u Srbiji među najzagađenijim u svetu. Biće nam drago ako možemo da doprinesemo prevazilaženju tog problema tehnologijom, rešenjima i iskustvom“, navela je ambasadorka Švedske.

Ukazala je da je cirkularna ekonomija i veoma praktična, navodeći da je na nedavnu konferenciju „Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva“ došla u polovnoj (second-hand) odeći „od glave do pete“, da bi dočarala kako je lako doprineti zelenoj ekonomiji.

„Moja 18-godišnja ćerka je usvojila princip da kupuje isključivo nošenu (second-hand) odeću. To je način uštede novca, ali je pre svega reč o principu da se korišćenjem odeće doprinosi održivom razvoju“, rekla je Ben David.

Švedska ambasadorka je navela da je uzbuđena zbog dolaska u Srbiju, gde je tek šest nedelja.

„Veoma sam toplo primljena, osećam da sam kod kuće, u Evropi, da postoje snažne veze među ljudima. Odlični su odnosi i među našim vladama. Zaista se radujem istraživanju ove divne zemlje i regiona“, kazala je Anika Ben David za Betu.