Bisljimi: Srbija odustala od intervencije da se osnaži uloga UNMIK-a u sporazumu o nestalima

Skoro dva meseca nakon poslednjeg sastanaka, danas je održana nova runda dijaloga. Prvo bilateralni susreti – Petar Petković i Besnik Bisljimi odvojeno sa izaslanikom EU, Miroslavom Lajčakom, a zatim i trilateralni sastanak.

Najpre se oglasio glavni pregovarač Beograda, te naveo da je dogovoren sporazum o nestalima.

„Ono što smo dogovorili jeste da smo uradili taj neophodan poslednji korak kada je reč o pitanju nestalih osoba, pa je sada otklonjena i poslednja prepreka, kada govorimo o primeni deklaracije o nestalim osobama. Dakle, imamo deklaraciju, imamo pravilnik o radu i dogovorili smo sada zajedničku komisiju koja će da pruži podršku radnoj grupi kojom predsedava, kao i do sada, međunarodni komitet Crvenog Krsta“, kazao je Petković, prenosi KoSSev.

I dok Petković navodi da je pokrenuo teme Zajednice srpskih opština, raseljenih lica, energetike, uputio je kritike na račun Prištine.

Tvrdi da ih trenutno interesuje normalizacija odnosa, već budući izbori:

„Tu su eto da budu prisutni. Oni su sada u izbornoj kampanji, interesuje ih samo da napadnu Srpsku listu i Srbe, ne interesuje ih normalizacija“.

S druge strane, ocenio je da je Beograd ovoj rundi dijaloga pristupio – odgovorno.

„Srbija povukla zahtev kojom se osnažuje uloga UNMIK-a u sporazumu o nestalima“

Ubrzo potom, oglasio se i glavni pregovarač Prištine, Besnik Bisljimi. Potvrđuje da je dogovoren sporazum o nestalim licima, međutim, kako kaže, nakon pritiska sa kosovske strane:

„Dogovorili smo se u decembru prošle godine o konačnoj verziji referentnih tačaka za aktiviranje zajedničke komisije, a potom su usledili pokušaji Srbije da interveniše u tekst i ubaci pasus kojim bi se na neki način osnažila uloga i prisustvo UNMIK-a. Mi to nismo prihvatili. Nakon pritiska kosovske strane, uključujući gospodina Andina Hotija, Srbija je pristala da povuče taj zahtev“, rekao je Bisljimi, prenosi Koha.

„Srbija sabotira Briselski sporazum“

Bisljimi je ujedno kazao da je na današnjem sastanku u Briselu pokrenuto i pitanje „kršenja“ Briselskog sporazuma od strane Srbije.

„Obradili smo i oblast energetike, gde smo naglasili poslednja kršenja Srbije, posebno sabotiranje koje Srbija sprovodi prema Briselskom sporazumu, insistiranjem na izmišljenim fusnotama u regionalnim sporazumima“, prenosi Koha.
Razmatrana je i tema zvaničnih poseta, kaže Bisljimi.

„Postoji zabrinutost da se neke posete odbijaju bez dodatnih objašnjenja, što je praksa koju Srbija sprovodi već dugo“.

Navodi i to da je Lajčak danas osudio napad na kanal Ibar – Lepenac, te kazao da je EU spremna da pomogne u istrazi.

Sa druge strane, Bisljimi je podcrtao da je ovo poslednja runda dijaloga u okviru ovog sastava Evropske komisije, odnosno kojem moderira Lajčak.

„Promena bi bilo samo ako se desi nešto neočekivano u pregovorima Kosova i Srbije“, rekao je Bisljimi.

Komisija za nestala lica pri kosovskoj vladi: Značajan trenutak

Inače, upravo je sporazum o nestalima pozdravila i Komisija za nestala lica pri kosovskoj vladi. I oni su kritikovali srpsku stranu u vezi sa ovom temom, ali i izneli više detalja o nadležnostima komisije.

„Nakon tri godine dijaloga, kontinuiranih razgovora i neopravdanih pokušaja Srbije da odugovlači proces, danas je u Briselu odobreno formiranje Zajedničke komisije koja će nadgledati sprovođenje Deklaracije o nestalim osobama“, naveli su u saopštenju na mreži Fejsbuk.

U pitanju je, kako ocenjuju, značajan trenutak „u rešavanju naših zabrinutosti u vezi sa ovim tako osetljivim i važnim pitanjem za naše porodice i društvo“.

Zajednička komisija, kojom predsedava EU, navode – biće najviši organ zadužen za nadzor i obezbeđivanje efikasnog i potpunog sprovođenja Deklaracije o nestalim osobama.

„Istovremeno, služiće će kao platforma na kojoj ćemo konačno moći da adresiramo sva pitanja vezana za zastoje u procesu i neadekvatno rešavanje tih zastoja ili prepreka, uključujući nedostatak saradnje Srbije u Radnoj grupi i odbijanje da otvori relevantne arhive“.

„Nadamo se da će ovaj korak poslužiti kao trenutak napretka ka konačnom i dugo očekivanom rešenju sudbine nestalih osoba i ublažavanju bola njihovih porodica, koje već dugo čekaju pravdu i istinu“.