foto (BETAPHOTO/European Council/Olivier Matthys)Zvanični Beograd ima mehanizme da spreči postizanje konačnog sporazuma sa Prištinom, smatra politikolog Ognjen Gogić, koji napominje da je dogovor o rešavanju krize sa tablicama nužan, ali ne i dovoljan uslov za pregovore o konačnom sporazumu.
Gogić napominje da spor oko KM tablica je pretio da dovede do izbijanja incidenata na severu KiM.
– Dok se taj požar nije ugasio nije bilo moguće razgovarati ni o jednom drugom pitanju. Postizanjem dogovora su stvoreni uslovi da se pređe na druge teme, ali to ne znači da se odmah može reći na pregovore o konačnom sporazumu, kaže ovaj politikolog.
On smatra da na to da teren za takve razgovore nije pripremljen ukazuju različite interpretacije od strane beogradskih i prištinskih zvaničnika onoga što je u Briselu dogovoreno.
– Vučić i Kurti u svojim izjavama stavljaju naglasak na određene elemente dogovore, koje mogu da predstave kao pobedu, a prećutkuju druge, koji su po njih manje povoljni. To u perspektivi može da dovede do novih zaoštravanja ako strane ne budu zadovoljne time kako se stvari odvijaju, ocenjuje Gogić.
On dodaje da je jasno da je Kurtijev metod od početka bio da se radikalizacijom zahteva i stvaranje napetosti na terenu iznude razgovori o finalnom sporazumu. Zahtev za ukidanjem KM tablice za njega nije bio cilj po sebi već taktika da se dođe do pregovora o statusnim pitanjima, ukazuje.
– Nakon postizanja dogovora u Briselu, Kurti je saopštio da je taj cilj postignut i da započinje nova faza pregovora. Suspendovanje odluke o kažnjavanju vozača sa KM tablicama Kurti je predstavio kao ustupak koji je tad u zamenu za garancije da sledi finalni sporazum. Pitanje je, međutim, koliko Kurti u to sam veruje. Kurti je na kraju odustao od represivnih mera pod pritiskom Amerikanaca tako da je priča o finalnom sporazumu možda način da sačuva obraz pred kosovskom javnošću, kaže naš sagovornik.
Čak i da kosovski premijer zaista očekuje da dođe do postizanja tog konačnog ili finalnog sporazuma do proleća 2023. godine, zvanični Beograd ima mehanizme, koje Gogić smatra delotvornim, da spreči takav sporazum.
Beogradski zvaničnici, od predsednika Vučića, preko direktora Kancelarije za KiM Petkovića, pa do premijerke Brnabić, su jasno, kaže naš sagovornik, stavili do znanja da sprovođenje svih preuzetih obaveza predstavlja uslov da se Srbi vrate u kosovske institucije, odnosno započnu pregovori o novim sporazumima.
– To se u prvom redu odnosi na formiranje ZSO. Kurti, naravno, za to neće želeti da čuje, tako da će Beograd imati legitiman izgovor zašto ne želi da prihvati sporazum o normalizaciji odnosa. Ne treba zaboraviti da tek predstoji proces povratka Srba u institucije, kaže Gogić.
Za povratak Srba još nema političke volje, ali i da je ima za povratak je potrebno vreme.
– Na severu KiM se pripremaju lokalni izbori. To će biti novi izvor nestabilnosti jer će Srbi, po svemu sudeći, bojkotovati i izbore i nove organe vlasti koji se potom budu formirali. To će postati nova tema koja će sva druga pitanja gurnuti u drugi plan, uključujući i razgovore o finalnom sporazumu, napominje Gogić.
Srbija neće prihvatiti bilo kakav nastavak dijaloga sve dok se ne formira ZSO, smatra direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi.
– Dogovor oko tablica ne bih nazvao dogovorom jer u suštini sve je ostalo isto i čak na severu Kosova ne postoje više kosovske institucije, ondnosno postoje ali u maksimalnom ograničenju, kaže Šeholi.
S druge strane Kurti zahteva da se dođe do finalnog sporazuma, zahtevajući da mesec postizanja takvog dogovora bude mart sledeće godine, navodi ovaj prištinski analitičar.
On kao presudan za rešavanje kosovskog spora ističe uticaj Sjedinjenih Američkih Država.
– Ja mislim da treba održati međunarodni samit na čelu sa SAD i da na tom samitu bude rešeno svako pitanje u odnosima Kosova i Srbije, poručuje Šeholi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
