Evropa mora da stvori svoju kontrajavnost 1Evropska unija je podeljena Merkelova sa drugim liderima EU Foto: Fonet-AP

Samit EU-Balkan u Sloveniji u oktobru opet je pružio dokaze o podbacivanju Unije u jugoistočnoj Evropi. Parada licemerja, praznih reči i bezočne dvoličnosti, opisala je političarka Zelenih Viola von Kramon, ovaj događaj. U proteklih 25 godina nije bilo napretka za građane uprkos milijardama iz Evrope, kaže bivši austrijski visoki diplomata Volfgang Petritč, koji je ranije upravljao EU-angažmanom pre svega u Bosni i Hercegovini.

Zaista, situacija je tišteća:

1) Proevropski severnomakedonski premijer Zoran Zaev je izgubio i lokalne izbore jer EU nije u stanju da konačno otpočne obećane pregovore o pristupanju. Bugarska blokira početak pregovora avanturističkim jezičkim i istorijskim razlozima.

2) Kriza između Srbije i njene bivše, otcepljene i Albancima naseljene pokrajine Kosovo, uprkos deceniji posredovanja EU, udaljenija je nego ikada od rešenja.

3) Bosna i Hercegovina je već dugi niz godina u samoblokadi zbog spora između muslimanskih Bošnjaka, pravoslavnih Srba i katoličkih Hrvata.

Bivši nemački savezni ministar poljoprivrede Kristijan Šmit, koji je u avgustu poslat u zemlju kao predstavnik inostranstva sa gomilom nadležnosti, sedi između svih zamislivih stolica.

„On je za mesec dana uspeo postići da ga ni jedan lokalni političar više ne podržava”, kaže direktor Transparenci Internatcional Srđan Blagovčanin.

4) Dugogodišnju političku „ljubavnu vezu” bivše kancelarke Angele Merkel i predsednika Srbije Aleksandra Vućiča civilno društvo opisuje kao pogubnu: Vućič je uspostavio autokratski sistem po meri sopstvenih potreba, u kojem su državne institucije iznutra uništene, mediji potlačeni, pravosuđe u okovima, a opozicija šikanirana. Od Vućičevih ustupaka u kosovskom sporu, kojima se Merkelova zauzvrat podršci nadala, nema ništa.

5) Populisti, poput mađarskog premijera Viktora Orbana, srpskog Vućiča i slovenačkog premijera Janeza Janše, udružili su snage sa poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim, šefom italijanske desničarske partije Lega Mateom Salvinijem i francuskom desničarskom ekstremistkinjom Le Pen.

6) Dugogodišnji premijer Edi Rama dominira u Albaniji, članici NATO, upitnim metodama. Početka pregovora o pristupanju EU nema zbog veta Francuske i Holandije zbog neimanja sudskih procesa protiv korumpiranih sudija i tužilaca ali imanja krijumčarenja droge velikih razmera, izborne prevare i gušenja slobodnih medija.

Evropa mora da stvori svoju kontrajavnost 2
Foto: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

7) Rumunija i Bugarska se i deceniju i po nakon ulaska u EU i dalje smatraju posebno korumpiranim državama, u kojima moćni političari buše državne institucije u svoju korist i iskrivljuju pravosuđe za svoje interese.

8) Crna Gora, članica NATO, blokirana je trajnim nacionalističkim sukobima u trouglu Crnogorci/Srbi/Srpska pravoslavna crkva.

9) U svim državama u regionu bez izuzetka cveta korupcija od temelja do najviših nivoa. Muze se pre svega preko izmanipulisanih javnih tendera. Trgovinski i ekonomski monopoli diktiraju maksimalne cene. Vrhunski političari serijski kupuju akademske titule i plagiraju disertacije.

10) Moskovska propaganda ima uticaja na široke krugove stanovništva koje Rusiju vidi kao svog najbližeg prijatelja i ekonomskog partnera. Međutim, istina je sušta suprotnost. Izuzimajući isporuke ruskog gasa, zemlje Jugoistočne Evrope najveći deo svoje trgovine obavljaju sa EU.

11) Stanovništvo rezignira i spas traži u emigraciji, posebno u pravcu Nemačke i Austrije. Hrvatska je izgubila oko 10 odsto stanovništva od ulaska u EU 2013. godine. Stotine hiljada ljudi su okrenule leđa Bosni i Hercegovini. Odseljavaju se pre svega obrazovani mladi ljudi.

Pa ipak, u svojim godišnjim Izveštajima o napretku, Komisija EU govori o „umerenim reformskim uspesima“ i papagajski ponavljajući preporučuje podeljenim narodim na Balkanskom poluostrvu: „Počnite se podnositi međusobom!“

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen tokom svog poslednjeg obilaska Balkana pohvalila je „snažne koncentracije na fundamentalnim reformama“, koje su „ogromne“: „Uradili ste mnogo napornog posla.”  Prema vladama kritični novinari i civilno društvo u regionu bili su više nego zapanjeni ovom brutalno pogrešnom procenom.

Navodni politički uspesi

Tokom svoje poslednje posete Srbiji u septembru, kancelarka Merkel je svedržećem predsedniku Vućiču laskala kao garantu društveno-političkih reformi.

Ali, od njene prethodne posete Beogradu 2015. godine „nijedna velika fundamentalna reforma“, nije realizovana, konstatuje beogradsko predstavništvo nemačke Hajnrih Bel fondacije, bliske sada vladajućoj Zelenoj partiji u Berlinu.

Istaknuti srpski profesor ekonomije Miodrag Zec kritikuje da u Srbiji postoji „metastazirajući politički model u kome je Jedan Jedini postao najvažnija i nedidiriva društvena institucija koja diktira kretanje kapitala i raspodelu vrednosti“.

Srpski bestseller autor Marko Vidojković „sa gnušanjem“ gleda na dugogodišnju podršku Merkelove Vućiču: „EU je odlučila da se osloni na stabilokratiju u Srbiji – bez obzira na to što je ona u Srbiji diktatura .“

Kako je moguće da se realna situacija i pseudorealnost, koju prikazuju zapadni političari, toliko razilaze?

Zijad Bećirović, direktor International Institute for Middle East and Balkan Studies (IFIMES), sa sedištem u slovenačkoj prestonici Ljubljani, kaže da evropsku politiku na vrhu ne zanimaju mnogi komplikovani balkanski problemi pa su zato ove teme delegirane na „niže nivoe“.

Armija diplomata na lokalnom balkanskom nivou dobila je odrešene ruke da radi po sopstvenom nahođenju.

„Predstavništva EU su tako postala plodno tlo za kriminal i korupciju“, tvrdi istaknuti politički stručnjak, uprkos tome što je većina osoblja EU ozbiljno angažovana na svom poslu.

Korumpirani deo evropskih eksperata i diplomata radi zajedno sa korumpiranim političkim elitama balkanskog regiona. Poznati su korupcijski poslovi u „Misiji vladavine prava“ (Euleks) na Kosovu (od 2008.), najskupljoj od svih misija EU u inostranstvu.

Ovaj žalosni uticaj korumpiranih predstavnika EU nastavlja se i u vrhunskoj politici: vodeća snaga nove vlade u Rumuniji, članici EU, su Čaušeskuovi postkomunisti (PSD).

Zamenik premijera Sorin Grindeanu je posebno kontroverzan. On je 2017. hitnom uredbom implementirao razvodnjavanje Krivičnog zakona za korumpirane političare, čime je izazvao masovne ulične proteste.

Bivši predsednik PSD Liviu Dragnea pušten je prevremeno iz zatvora u julu, a tamo je boravio zbog korupcije. Protiv njega je u toku još jedan korupcijski postupak. Protiv Kalin Popesku Tariceanua, bivšeg šefa rumunske vlade i predsednika Senata, upravo je pokrenut postupak za korupciju.

U junu 2021. godine zamrznuta su sredstva EU za rumunsku deltu Dunava, kao svetsku baštinu Unesko, u iznosu od 1,1 milijardu eura.

Deo toga se slivao u kompanije uticajnih političara i sa njima povezanih oligarha, koji nikave veze sa deltom Dunava nemaju.

Sistematska korupcija će se verovatno dramatično povećati ogromnim sumama iz Brisela, koje su deo plana obnove posle corone: Bukurešt je podneo zahtev za 15 milijardi eura zajmova sa niskim kamatama i za preko 14 milijardi eura nepovratnih sredstava.

Evropske partijske familije u lošem svetlu

Sergej Stanišev je već devet godina predsednik Partije evropskih socijalista (PES), krovne EU udruge levičara. Njegovu vladavinu u Bugarskoj (2005–2009) obeležilo je zaustavljanje briselskog novca nakon navoda o sistematskoj korupciji i toleranciji mafijaških struktura.

PES tradicionalno drži zaštitničku ruku nad dugogodišnjim šefom albanske vlade Edijem Ramom, koji čak ni među dobronamernima ne važi „besprekornog demokratu“.

Evropa mora da stvori svoju kontrajavnost 3
foto (BETAPHOTO AP Photo/Franc Zhurda)

S druge strane je bugarski premijer Bojko Borisov, koji je navodno duboko umešan u korupciju i koji je vodio vladu jedanaest godina. On se nalazi pod zaštitom konzervativne Evropske narodne Partije (EPP).

Fondacija Hans Sidel, koja je bliska vladajućem bavarskom CSU, bila je kum pri osnivanju Borisovljeve partije GERB a EPP ga je aktivno podržavala, kao svog člana, u predizbornim kampanjama.

Kompromitujuće fotografije Borisova kako spava pored pištolja, gomile novčanica od 500 evra i puno zlatnih poluga – koje su se pojavile na internetu pre godinu i po dana i nikada nisu verifikovane- nisu izazvale veću pažnju u EU. Međutim, izazvale su višemesečne proteste u Sofiji pod motom „Mafija napolje“. Meta protesta je bilo i predstavništvo EU u Bugarskoj. Uglavnom mladi demonstranti glasno su kritikovali „fasadnu demokratiju“.

EPP je imala sumnjivu ulogu i sa svojom članicom Mađarskom, iako premijer Orban otvoreno vuče za nos Brisel, tlači medije i pravosuđe u zemlji i maltretira civilno društvo.

Bez obzira na to, dugo mu je omogućavano da stvara mrežu sa drugim populistima i nacionalistima u EU. Orban je takođe uspeo da zabeleži kao uspeh to što je njegov čovek od poverenja Oliver Varhelji već godinu dana Komesar za proširenje EU, za koga se kaže da posebno štiti Srbiju od neprijatnih kritika.

Sredinom oktobra je izjavio: „U Srbiji postoji obnovljena posvećenost reformama”, što je van svake pameti.  Varhelji je „pogrešan čovek na pogrešnom mestu“, kažu u Evropskom parlamentu, jer kreči i ulepšava negativne izveštaje EU o situaciji u Srbiju.

I kako onda predstavnik Mađarske, koja dugo gazi zajedničke evropske vrednosti, uopšte može da bude uzor članicama i zemljama kandidatima EU u Jugoistočnoj Evropi?

Srpski psiholog Žarko Trebješanin otvoreno kaže: „Svima je jasno da ovde imamo potekminovsku fasadu demokratije, ali i to da iza ove kulisa, iza institucija i zakona, u stvarnosti nema ničega.“

Orban demonstrira solidarnost sa Srbijom čestim sastancima sa predsednikom Vućičem i poglavarom bosanskih Srba Miloradom Dodikom.

Prema poslednjim anketama, samo 36 odsto  ljudi u Srbiji odnose sa EU opisuje kao dobre.

Nasuprot tome, 85 odsto odnosno 82 odsto veruje da njihova zemlja ima najbolje odnose sa Kinom i Rusijom. Međutim, Srbija tri četvrtine sve svoje trgovine obavlja sa EU, iz koje dolazi dve trećine svih stranih investicija.

Većina donacija ili kredita sa niskim kamatama dolazi sa Zapada.

Iako imidž Rusije i Kine vrtoglavo raste, nijednom Srbinu ne pada na pamet da emigrira u Rusiji ili Kinu. „Zemlje zova čežnje“ pre svega su Nemačka i Austrija, ali i Švajcarska, Skandinavija, Velika Britanija i USA.

Svako malo stižu novi predlozi zapadnih Think-tanka da borbu protiv ovog poricanja realnosti od strane velikog dela stanovništva na Balkanu treba voditi dodatnim milijardama eura.

Što ne vodi ničemu. Političke elite Jugoistočne Evrope EU odavno više ne vide kao zajednicu vrednosti, već kao jednostavan mehanizam za transfer milijardi eura a bez ikakvih reformskih obaveza.

Korumpirani vrh politike Balkana je i do sada bio centralni sagovornik administracija i u Briselu i u Vašingtonu.

„Evropa je bukvalno nesposobna“, zaključuje kosovski politički savetnik Adrijan Arifi: „Kao i uvek, sve nade počivaju na Americi.“ Američki predsednik Džo Bajden poslao je u region čitav tim iskusnih poznavaoca Balkana.

Dok EU i njene države-članice i dalje razmišljaju o etničkim kriterijumima, Gabrijel Eskobar, kao jedan od ovih novih američkih izaslanika, kaže: „Problem Bosne i Hercegovine nije etničke prirode, već sistematska korupcija i nedostatak kredibiliteta političkih aktera“.

Ideje za novu politiku na Balkanu

Do sada su članice EU na Balkanu često igrale jedna protiv druge. Ali potrebna je konzistentna i srednjoročno koncipirana politika Brisela prema Jugoistočnoj Evropi – uz:

1) Uslovljavanje „finansijskih sredstava za reforme“ i sankcije protiv nacionalističkih revolveraša. U novembru, na primer, zbog unutrašnjeg neslaganja, EU nije mogla da se dogovori o sankcijama bosansko-srpskom političaru Dodiku zbog njegove politike secesije.

2) Više omladinske razmene: čak i mladi su nacionalistički zatrovani od svojih roditelja, škole i medija. Opcije, kao što je Erazmus + koga je koristilo 30.000 mladih sa Zapadnog Balkana između 2015. i 2020. godine, nisu dovoljne.

3) Povećana saradnja sa organizacijama civilnog društva, čak i ako je opozicija u praktično svim balkanskim zemljama posvađana i nacionalistički obojena.

I pre i iznad svega:

4) Stvaranje kontra-javnosti koja bi se suprotstavila stalnoj propagandi (takođe protiv EU) tabloidnih medija potčinjenih vlastima, medijskim monopolima oligarhija i korozivnom uticaju ruskih državnih medija, poput Sputnjika, u praktično svim zemljama Balkana.

Istraživanja u provincijalnim gradovima, poput Vranja na jugu Srbije, pokazuju da jeste da se ljudi osećaju informisano, ali ih medijski monopoli drže u neznanju, jer tamošnje stanovništo ne zna apsolutno ništa o bezbrojnim aferama i raširenoj korupciji u njihovoj zemlji.

Evropa mora da stvori svoju kontrajavnost 4
Tomas Braj, Privatna arhiva

*Tekst je preuzet sa sajta https://internationalepolitik.de/de/suedosteuropas-fiasko

*Prevod: Mirko Vuletić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.