Igranje sa cenzusom ili izvrgavanje ruglu zakona: Šta opozicija misli o predlogu da se prag za ulazak u parlament vrati sa tri na pet odsto?

Stoga je pitanje šta opozicija misli o mogućem povećanju cenzusa sa tri na pet odsto, par meseci uoči narednih izbora, imajući u vidu da su rezultati istraživanja javnog mnjenja o popularnosti kako njihovoj tako i režima, najčešće ocenjivani i sa jedne i sa druge strane kao nepouzdani, a u zavisnosti od rezultata koje ispostavljaju, čini se – relevatno.

– Naravno da je problematično i nedemokratski menjati izborne uslove i pravila neposredno pred izbore. Ali, znamo da ovaj režim nije ni demokratski ni pravičan pa će se postupiti prema volji i interesu vrhovnog vladara. Izvrgavanje ruglu značaja svih zakona i elementarne logike je način funkcionisanja i cilj naprednjačke vlasti – kaže za Danas Biljana Stojković, kopredsednica stranke Zajedno.

Opozicija se ne plaši povećanog cenzusa, napominje.

– I sigurni smo da probuđeni građani svakog dana sve jasnije prepoznaju da Aleksandar Vučić i njegova mafijaška klika moraju da odu. Živimo u najezdi nezajažljivih skakavaca koji jedu i uništavaju sve pred sobom. Građani, zajedno sa opozicijom, jesu jedini efikasan insekticid protiv ovih štetočina. Pa neka cenzus bude i pet odsto – zaključuje naša sagovornica.

Prema rečima Đorđa Pavićevića, poslanika Zeleno-levog fronta u Skupštini Srbije, priče o izbornim uslovima, licitiranjem sa terminom izbora i najava podizanju cenzusa jesu uobičajena politička kalkulacija i ispipavanje terena od strane vladajuće stranke.

– Izborni i uslovi ne bi trebalo da se menjaju na način na koji se to u Srbiji čini, pred izbore i bez ozbiljnog dijaloga. Tako je 2020. godine, sa jasnom željom da se što bolje kroje izborni rezultati, smanjen cenzus na tri odsto. Uvođenje visokog ili niskog census ima drugačiju političku i izbornu logiku, ali u videli smo da u neprofilisanim partijskim sistemima, kakav postoji u Srbiji, to ne daje očekivane rezultate, odnosno da visok census ne vodi nužno do ukrupnjaavanja partijskog sistema i da smanjenje cenzusa ne vodi ka profilisanju političke ponude – kaže naš sagovornik.

Razlog za to su, napominje, predizborne koalicije koje vode do skrpljenih i progrmaski nekoherentnih izbornih lista na kojima se nalazi veliki broj različitih partija.

– Možda velike partije misle da im podizanje cenzusa u ovom trenutku ide u prilog, jer će naterati manje da budu na njihovim listama, što im daje veliki ucenjivački potencijal, ali ne rešava problem. ZLF je protiv ovakvom menjenja izbornih uslova jer je to samo jedan oblik izbornog inženjeringa prema kalkulacijama vladajuće partije. Načelno smo i protiv visokog cenzusa, jer to u Srbiji ne vodi do formiranja i ukrupnjavanja političkih blokova, nego do sklapanja neprincipijelnih predizbornih koalicijama sa akterima i partijama koji nikada sami ne proveravaju svoj izborni legitimitet – zaključuje Đorđe Pavićević.

Nijedna odluka Aleksandra Vučića i njegovog režima neće uspeti da skrene pažnju od činjenice da se u našoj zemlji sve teže živi i da su građanke i građani Srbije spremni za promene, mišljenja je Bojan Kostreš, predsednik Lige socijal-demokrata Vojvodine.

Igranje sa cenzusom, dodaje, gde se praktično u dva izborna ciklusa dva puta menjaju izborna pravila govori o tome da je interes vladajuće grupacije važniji od stabilnosti društva i demokratičnosti izbornog procesa.

– Očekujem saradnju svih opozicionih partija a naročito proevropskih na postizanju normalnih izbornih uzlova – zaključuje on.