INTERVJU Florans Ferari, nova francuska ambasadorka o Vučiću, Evropi, slobodi medija: „Put ka EU nije lak“

* Kako vidite trenutnu političku situaciju u Srbiji? Trenutno mnogo medija u Srbiji, regionu, ali i u Evropi optužuje predsednika Vučića i njegovu vladu za autoritarizam i da je brutalan prema opoziciji, studentima koji protestuju, da ih prebija… Šta mislite o tome?

– Moja uloga kao diplomate je da posmatram, da razumem i da srećem što više ljudi sa svih strana. Naravno, to je ono čemu sam posvetila, kao ambasadorka, prvih nekoliko meseci ovde. Logično je da se u tim posetama krene najpre od zvaničnika, ali sam se susrela i sa predstavnicima civilnog društva i sa predstavnicima različitih političkih opcija. Naravno, mnogo razgovaramo i na sastancima ambasadora EU, razmenjujemo opservacije i misli jer, kao što znate, imamo redovne sastanke ambasadora i predstavnika EU. Mi nikako nemamo nameru i želju da se mešamo u unutrašnje stvari Srbije, ali na nama je da gledamo u kojoj meri su stvari koje vidimo kompatibilne sa putem koji je Srbija sama za sebe izabrala, a to je put ka Evropskoj uniji. I, naravno, preko evropske komesarke za proširenje Marte Kos ili preko naših ministara koji su u više navrata dolazili u Srbiju, više puta smo skretali pažnju na ono što nam se čini da ne ide u tom pravcu. Bilo je reči i o Mrdićevim zakonima. Tokom svoje posete, ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro je vrlo eksplicitno govorio o tome na konferenciji za medije. Kada je u pitanju nezavisno pravosuđe, koje je stub svake demokratije, od suštinske važnosti je da se razgovara sa predstavnicima Evropske unije, Evropske komisije, sa predstavnicima Venecijanske komisije. Mislim da dobri bilateralni odnosi Srbije i Francuske omogućavaju upravo to – priliku da se prenesu poruke.

* Šta vam srpski zvaničnici kažu kad im kažete da postoje problemi sa vladavinom prava, slobodom medija, korupcijom…? Pošto ispada da bi oni samo evropski novac, ali ne bi baš i evropske vrednosti.

– U svakom slučaju, bilo da se radi o kontaktima sa članovima Evropske komisije ili sa predstavnicima svake zemlje članice, mislim da su sa druge strane čuli njihove argumente, da su ih primili k znanju. To ne izaziva obavezno neku promptnu reakciju ili posledicu, ali mislim da je važno da ta muzika, ti različiti glasovi, idu u istom smeru.

* Mi imamo situaciju da su državne institucije u Srbiji u potpunosti isključene, ugašene, jer iako postoje nemamo ni Ustavni sud, Tužilaštvo za organizovani kriminal je pod stalnim napadima vlasti, tužioci, ali i sudije u Srbiji. Takođe, nezavisni mediji i novinari su skoro pod svakodnevnim napadima vlasti, tako da imamo problem u skoro svakom delu institucionalnog života u Srbiji. Vi ćete imati dosta posla da ubedite vladu da promeni odnos prema ovome što sam naveo, jer Srbija navodno želi u EU.

– Put ka EU nije lak, on je čak ponekad frustrirajući i obeshrabrujući, ali ne treba se obeshrabrivati. Treba sačuvati nadu. Naravno, postoji jedna detaljna, fina opservacija cele situacije u izveštaju Evropske komisije o napretku ka EU i tu se opet vraćamo na početak – sve što se čini ovde čini se sa željom da se udahne, prenese način na koji sve funkcioniše u EU i mislim da je to veoma pozitivno. Stoga, sve države članice sarađuju sa institucijama koje ste spomenuli, uključujući i Francusku. A kad kažem institucije, mislim i na medije. Put je dugačak i treba da ga pređemo zajedno.

* Imamo stanje da srpska vlada ima antievropsku retoriku, a da je većina ministara zapravo protiv Evropske unije, ima prorusku retoriku, što samo potvrđuje ono što sam Vam rekao da njih ne zanimaju evropske vrednosti već isključivo novac Evropske unije da bi ispunili svoje ideje. Rezultat toga je da je po istraživanjima godinama unazad položaj Evropske unije u Srbiji veoma loš, odnosno da samo 29 odsto stanovništva podržava ulazak Srbije u EU.

– Pitanje antievropskog narativa je pitanje kojim se moj kolega Andreas fon Bekerat, ambasador EU u Srbiji, bavi otkako je došao. Taj diskurs, taj zamor od EU, može ponekad da se vidi i izvan Srbije. Ipak, ono što mi kao članica EU vidimo je ono što je strateški cilj – pridruživanje EU. Srbija je suverena zemlja koja se nalazi u središtu Evrope i naravno, ona je slobodna da izabere put kojim će da ide. Ona je izabrala put pridruživanja i to je „muzika“ koja prija našim ušima. Za to se treba vezati i treba stremiti ka tom cilju.

* Da, samo što Srbija u protekle četiri godine nije otvorila nijedno novo poglavlje u pregovorima sa EU i čvrsto stoji u mestu na tom putu ka EU i ne pomera se.

– U pravu ste i to i nama predstavlja problem, jer treba održati elan. I to je razlog, između ostalog, što je Pariz gurao i pokušavao da se otvori klaster 3. Upravo da bi se zadržala dinamika i izbeglo obeshrabrivanje. To nažalost nije uspelo, ali za nas je veoma bitno da usidrimo Srbiju i sve institucije u taj proces, jer je to važno za Evropsku uniju i za bezbednost Evrope. Mi smo ubeđeni da je to veoma važno i za Srbiju, koja će kao suverena država, kao članica EU moći bolje da brani svoje interese. Ali put jeste dugačak i ponekad obeshrabrujući.

* Opozicija i kritički nastrojeni intelektualci, predstavnici civilnog društva, novinari i mediji smatraju da je EU time što je odobrila novac iz plana za razvoj zapravo nagradila Vučića i njegov režim za masovno kršenje ljudskih prava i vladavine prava.

– To je upravo ono što je šteta, jer su nam svi potrebni na tom putu ka EU. Naravno, potrebne su nam vlasti, zato što one predvode na tom putu, ali su nam potrebni i građani i civilno društvo. I zbog toga sve aktivnosti, bilo na bilateralnom ili evropskom planu, treba da vode i vode ka toj perspektivi, ka tom cilju. To nije nagrada, nego je način da se napreduje.

* Pitam Vas to jer u delu javnosti ima optužbi da Vučić nagrađuje velike sile, uključujući i Francusku, davanjem infrastrukturnih projekata za ćutanje o masovnom kršenju ljudskih prava i kršenju vladavine prava u Srbiji. Na primer sa projektom metroa, u koji su uključeni Francuska, Rusija, Kina, Mađarska…

– Pošto govorite o metrou gde je Francuska jedan od aktera, mislim da je važno da se projekti u kojima učestvujemo sagledaju kao način da se doprinese evropskom cilju. Taj projekat je izuzetno važan za stanovnike Beograda, ali je važan i zbog toga što, kao svi projekti u kojima učestvujemo, doprinose tome da se integrišu pravila koja će biti primenjivana sutra, kada Srbija bude bila članica EU. Ta procena koju ste napravili o tome da je to cena nečijeg ćutanja je je pogrešno i pojednostavljeno viđenje stvari.

* Kako Vam je izgledao prvi susret sa predsednikom Vučićem kad ste mu predavali akreditivna pisma?

– Kao i svaki ambasador imenovan ovde, imala sam priliku da predam akreditivna pisma predsedniku Vučiću. Bilo nas je više koji smo predavali akreditivna pisma tog dana. Bili su i ambasadori Irske, Brazila i neki drugi. Ono što me je dojmilo su protokol i izvrsna organizacija. Bila je generalna proba uoči događaja kako bi svako rekao ono što treba u pravom trenutku. Posle predaje akreditivnih pisama, a pre izlaska, uz Marseljezu, pred špalir i palatu, imala sam susret sa predsednikom Vučićem. I taj susret je bio protokolaran s obzirom da sam predstavnica francuske diplomatije i predsednika Makrona na jednom službenom zadatku i da je to bio naš prvi susret. Izložila sam mu kontekst francusko-srpskih bilateralnih odnosa i svoju nameru da učinim sve što mogu da se ispune ciljevi koje sam vam navela. On je sa svoje strane bio veoma srdačan i potvrdio mi je da su francusko-srpski odnosi i za njega veoma važni.

* Da li ste razgovarali o mogućoj poseti predsednika Makrona Srbiji?

– Razgovarali smo o prethodnim posetama predsednika Makrona Srbiji, ali nismo fiksirali neki precizni datum buduće predsednikove posete. Kao što znate, otkako sam došla u Srbiju, predsednik Vučič je bio u Francuskoj, u novembru, gde ga je predsednik Makron pozvao na večeru „u četiri oka“.

* I išli su u vinski podrum.

– Znate više od mene.

* Pitao sam Vas o poseti predsednika Makrona, pošto je predsednik Vučić najavio da će Vaš predsednik doći.

– Kada?

* Nije precizirao kad, samo da će predsednik Makron posetiti Srbiju.

– Kao što znate, predsednik Makron je već više puta bio u Srbiji u poseti i mi nemamo datum neke buduće posete, ali uvek može da se očekuje da će doći.

* Proteklih godina vidimo uspon ekstremne desnice i to ne samo na Balkanu, već i u Evropi. U Francuskoj je uspon Le Pen, u Italiji Meloni, u Nemačkoj AFD, u Austriji Slobodarska stranka… Šta mislite šta će se dešavati u budućnosti?

– Videćemo na sledećim izborima šta će biti. Demokratski život podrazumeva više partija i mogućnost da se izabere, ali mislim da je važno da se ostane veran evropskom projektu i Evrope kao suverene sile, što uključuje i Zapadni Balkan.

* Mislite li da je moguće da se Zapadni Balkan već 2028. a prema planu Evropske komisije 2030. priključi Evropskoj uniji?

– Nemam kristalnu kuglu, postoji mnogo etapa da bi se postalo pravom članicom EU. Ono čemu se ja nadam je da su one zemlje koje su sada u prvom planu, takozvani front runnersi, daju impuls i povuku ostale.

* Mislite li da bi jak autoritarizam u Srbiji mogao biti prepreka na putu ka EU?

– Šta ocenjujete kao jak autoritarizam?

* Jak vođa, koji ne poštuje institucije, ne zanima ga vladavina prava nezavisnost medija, prave sopstvena pravila u politici…

– Naravno, vladavina prava je jedan od stubova pridruživanja Evropskoj uniji. Isto važi i za slobodu, pluralizam i nezavisnost medija koji su stubovi svakog demokratskog društva.

Istorijske veze

* Kako vidite odnose Francuske i Srbije?
– To je dosta široko pitanje. Mislim da francusko-srpski odnosi sežu u daleku prošlost, ali da su posebno vezani za Prvi svetski rat i da su veoma pozitivni, veoma dobri. Te istorijske dimenzije naših veza sam postala svesna kada sam došla ovde, posebno kada smo prilikom posete ministra Žan-Noela Baroa u januaru obišli spomenik Zahvalnosti Francuskoj. Što se tiče sadašnjosti, mislim da treba da se oslonimo na francusku Strategiju za Zapadni Balkan, koja predstavlja osnovu našeg delovanja u regionu. Postoji svest u Francuskoj o važnosti Srbije u srcu Zapadnog Balkana, jer i po brojnosti svoje populacije, i po ekonomskoj snazi, ona ima centralno mesto. To objašnjava česte posete francuskih visokih državnih zvaničnika, posebno predsednika Makrona. Jer postoji jak politički interes da se osnaže odnosi i saradnja na svim poljima. Ali, želim da naglasim da francusko-srpske odnose ne treba izvlačiti iz perspektive pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. To je put koji je Srbija za sebe izabrala i Francuska je spremna da pomogne Srbiji na tom putu, koji je nekad težak. Upravo se u tome sastoji misija koju mi je poverio predsednik Makron kada sam imenovana ovde – da pomognem, da učinim sve što je u mojoj moći na tom putu pridruživanja EU, putu koji je Srbija sebi odredila. Sve što činimo ide ka tom cilju, sve naše aktivnosti koje se odnose na preduzeća, za kulturne aktivnosti i za organizacije civilnog društva, sve aktivnosti francuske ambasade su usmerene ka tome – da se pomogne Srbiji da se pridruži Evropskoj uniji.