Ivan Vejvoda o situaciji u Srbiji i kako na to gleda EU

Kometarišući stanje u Srbiji, Vejvoda je naveo da je situacija od 1. novembra 2024. godine i tragedije u Novom Sadu ozbiljna.

“Imamo jednu situaciju u kojoj je koaliciji na vlasti sada suprotstavljena jedna široka koalicija koja je započela sa studentskim pokretom, postala je studentsko-građanski pokret, tu su i opozicione stranke i imamo zapravo, da koristimo taj vojni termin, dva fronta koji se nalaze jedan naspram drugog i čekaju razrešenje kroz parlamentarne izbore. U tom smislu smo svi taoci izbornog kalendara, a u stvari odluku drži koalicija na vlasti, odnosno predsednik Vučić i dok se ne dođe do tog trenutka moramo da koristimo taj termin potrebe za strateškom strpljivošću – pogotovo strana koja želi promene, koja smatra da su promene neophodne, da se Srbija vrati vladavini prava, ustavnosti, poštovanju principa podele vlasti,“ naveo je on za N1. 

Osvrćući se na nedavne lokalne izbore u 10 opština i gradova u Srbiji i reakcije koje su stigle iz EU, Vejvoda navodi da stvari ne valjaju, da Srbija negativno odskače, te da nema skrivanja da se ovde demokratija unazadila.

“U isto vreme su se događali lokalni izbori u celoj Francuskoj i imali smo parlamentarne izbore u Sloveniji gde smo videli slike građana koji dolaze i ubacuju svoj glas. Predsednik Makron nije bio nosilac liste u svim francuskim opštinama, niti smo videli bilo kakvo nasilje. Tako, u tom smislu, Srbija zaista negativno odskače i to svi primećuju da nema sakrivanja da se ovde demokratija unazadila. Sve relevantne institucije koje prate demokratsku dinamiku u svetu, poslednja je ova nemačka fondacija Bertelsman koja to prati, Srbija je tu u odnosu na ostale zemlje regiona poslednja, sa definicijom umerena autokratija. Znači, sve druge, i Makedonija, i Bosna i Hercegovina… su ispred nas”, navodi on.

On je podsetio da su ozbiljne osude iz EU stizale i ranije i da ih treba prihvatiti.

“Ne zaboravimo da je Marta Kos već pre godinu dana bila prva koja je u intervju vašim kolegama sa N1 Slovenije rekla u prvoj rečenici – studenski zahtevi su zahtevi Evropske unije. Ne može biti jasnije od toga, odnosno da mora Srbija, pošto se svakog dana deklariše da je strateški cilj pristupanje Evropskoj uniji, ali nažalost reči se ne poklapaju sa delima i mislim da je onda dodatno to bilo tokom poslednje posete Ursule fon der Lajen u Beogradu kada se obratila predsedniku i navela jedan spisak stvari koje znamo svi kao papagaji sad ponavljamo: izborni uslovi, REM, sloboda medija i tako dalje… ali, ništa nije urađeno”, kaže Vejvoda.

Ipak, kako kaže, predsednik Vučić je legalno izabran predsednik Srbije i stoga je legitiman sagovornik evropskih predstavnika, kao što je, kako kaže, to svojevremeno bio i Slobodan Milošević.

„Ali svi koji dođu ovde, susreću se i sa opozicijom, i sa građanskim društvom, i sa medijima i sa studentima. Dakle, ne izbegavaju oni te susrete, i oni traže i žele da shvate ko je ta opozicija u celini i u kom pravcu ide. Najčešće pitanje, naravno, koje čujemo, a to je – ko stoji naspram predsednika Vučića kao kandidat ili kao grupa partija ili pokreta. U tim dnevno-političkim stvarima njima je bilo jednostavnije da ima neko ko stoji naspram, ali to nema, s obzirom da je ovde jedna vrlo specifična situacija, da imamo jedan narodni pokret izazvan nezadovoljstvom jedne generacije koja je odlučila da ovde ostane, da ne diplomira i ode, nego je rekla ovo je naša zemlja”, kaže Vejvoda ističući da je predstavnicima Evropske unije potpuno jasno da sa sadašnjim režimom neće doći do ispunjavanja svega obećanog po pitanju vladavine prava, demokratije, slobode medija…