Opozicija na raskrsnici - novo ujedinjenje ili stare podele 1foto: Medija centar

Ujedinjeni za pobedu Srbije, Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije, NADA, Ajmo LJudi, Suverenisti, Moramo… različiti formati ujedinjavanja opozicije nisu dali očekivani izborni rezultat. A posle izbora prisustvujemo i već viđenom scenariju razjedinjavanja među najjačim opozicionim činiocima, iako su prevremeni izbori „raspisani“ još pre nego što su prebrojani svi glasovi.

Desio se novi rascep i međusobni napadi Narodne stranke i Stranke slobode i pravde, za koje urednik Nove srpske političke misli (NSPM) Đorđe Vukadinović kaže da gotovo sigurno na prevremenim beogradskim izborima neće nastupiti zajedno.

I upravo je način na koji se do prevremenih izbora došlo, odnosno to što su oni plod sastanka predsednika Srbije i predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića i lidera SSP Dragana Đilasa, najnovija jabuka razdora ionako već krhkih odnosa u Ujedinjenima za pobedu Srbije. Sem nastavka nejedinstva dvojice bivših lidera Demokratske stranke, urednik NSPM očekuje i da desni spektar opozicije bude drugačije koncipiran na narednim izborima.

– Opozicija na sledeće izbore, gotovo sam siguran, neće izaći u istoj formaciji kao na ovim. Biće različitih i razdruživanja i udruživanja – ocenjuje Vukadinović i dodaje kako je čak moguće da opozicionih kolona bude više nego na trećeaprilskim izborima i da „tehničko ujedinjavanje ne očekuje, osim možda na papiru i rečima“.

Opozicija na raskrsnici - novo ujedinjenje ili stare podele 2
Krivokapić (Za budućnost Crne Gore), Bečić (Mir je naša nacija), Abazović (Crno na bijelo) na TV Vijesti; foto: Printscreen/YouTube/Vijesti Online

Ugledani na crnogorsku opoziciju koja je na parlamentarnim izborima 2020, godina, formatom tri programske kolone, uspela da nakon izbora ima tesnu, a vreme je pokazalo i krhku većinu, ovdašnji opozicioni prvaci pozivali su na takozvani „crnogorski scenario“.

Ipak, samo umesto jedne konzervativne i nacionalističke kolone, kakva je u Crnoj Gori bila „Za budućnost Crne Gore“, birači u Srbiji su 3. aprila na parlamentarnim izborima mogli da biraju između pet desno orijentisanih opcija, ne računajući Narodnu stranku, koja je kao ideja desnog centra bila deo liste „Ujedinjenih za pobedu Srbije“.

Da je takav scenario moguć u Srbiji smatra Vukadinović, ali uz ispunjenje par uslova – da se svi obavežu da neće nakon izbora ići u koaliciju sa vlašću, kao i da se te kolone nakon izbora ujedine kako bi formirale vlast.

– Takođe, da bi to uspelo mora da se odustane od priče o stožeru i lideru opozicije – napominje Vukadinović i dodaje da će zasigurno pre odvajanja u programske kolone doći do prekomponovanja trenutnih opozicionih grupacija.

A da je upravo želja za liderstvom bila jedan od glavnih kamena spoticanja za nešto duže ujedinjavanje, pokazuje i primer gotovo zaboravljene Udružene opozicije Srbije (UOPS), drugog formata nakon gašenja Saveza za Srbiju kojim je pokušano da se opozicione snage zajednički ustreme ka istom cilju. Deo UOPS-a nije bio Srpski pokret Dveri Boška Obradovića koji je do tada bio član SZS-a.

Deo tog udruživanja bio je i sam Vukadinović, kao nezavisni politički subjekt, koji kao razlog za neuspeh UOPS-a vidi neiskrenost glavnih aktera.

Opozicija na raskrsnici - novo ujedinjenje ili stare podele 3
Đorđe Vukadinović na konferenciji povodom osnivanja UOPS-a; foto: Printscreen/YouTube/SRBIN.info

– Žao mi je što taj format Udružene opozicije Srbije nije ni zaživeo, to je šteta. Glavni učesnici toga nisu bili iskreni. Mislio sam da ima nekog smisla i perspektive, ali zbog te neiskrenosti najistaknutijih i po sopstvenom razumevanju najjačih delovi tog saveza SZS se raspao, a UOPS nije ni zaživeo. Ja sam bio za to da se UOPS širi, ali od početka formiranja su bile jasne tenzije i napetosti između SSP-a i Narodne stranke, od prvog sastanka. I bio je zajednički stav da Boris Tadić (predsednik Socijaldemokratske stranke, bivši predsednik Demokratske stranke, prim. nov.), a i ovi drugi iz opozicije tu nemaju šta da traže. Ja sam tu bio izuzetak. Jasno je bilo omeđeno i limitirano, osuđeno na propast, gledao sam to iz prve ruke. Uz to problem je bila i želja za dominacijom, a sada je realniji crnogorski scenario – navodi Vukadinović, inače i narodni poslanik do izbora 2020. godine.

Optimizam da će opozicija neke naredne izbore dočekati u nešto boljim odnosima ulivao je potpis devetnaest organizacija na Zajedničke uslove opozicije za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora, godinu dana pred izbore 2020. godine. Potpisnik je bio i Aris Movsesijan, tada predsednik Saveta, a danas čitave Nove stranke. Movsesijan je tada rekao da ti zajednički uslovi pokazuju da opozicija nakon dužeg vremena govori istim jezikom.

Upitan za razlog zbog koga je do danas opozicija međusobno govorila nemuštim jezikom, ne razumevajući se, kaže da je očigledno da nisu bili isti i najiskreniji ciljevi svih potpisnika u tom trenutku. Predsednik Nove ističe da koliko god se trudili da nađu zajedničke tačke na kojima bi se opozicija spajala „neko ima uvek drugačiji cilj, koji je baziran na nesporazumima i davno završenim bitkama iz prošlosti, kojima danas nije mesto na političkoj sceni“.

Upitan za crnogorski scenario, Movsesijan odgovara da u Srbiji ne postoje tri programske, već tri personalne kolone.

– Ako gledamo šta su politike stranaka, dve kolone su maksimalno što treba da postoji i to i jeste ponuda danas: jedna prozapadna, i jedna desna. To je sasvim dovoljno, ne moramo da kopiramo Crnu Goru bukvalno. Političkoj sceni samo šteti to što se opozicija ne bavi politikom već samo personalnim rešenjima. Građani tako ne biraju politiku, već onog ko im se sviđa u datom momentu – priča Movsesijan.

Predsednik Nove stranke odgovarajući na navode dela javnosti da je koalicija Ajmo ljudi, čiji je Nova deo, oduzela glasove opoziciji u Beogradu, koji su se „prelili“ SNS-u, kaže da ti glasovi jesu „otišli u bunar“, ali da se razlog za to ne može tražiti niti u njemu, niti u stranci čiji je predsednik. Krivicu vidi u drugima.

– Pokušavali smo da se ni sa kim ne zameramo, a naši su telefoni ostali gluvi sa ove druge i treće strane. Ne možemo snositi krivicu za to što neko nije želeo da zajedno učestvujemo na ovim izborima. Pokazalo se da to nije dobro za Beograd jer bi imali većinu da su Ajmo ljudi bili tamo gde im je mesto, uz Ujedinjene – dodaje Movsesijan.

Opozicija na raskrsnici - novo ujedinjenje ili stare podele 4
Foto: Lična arhiva

I upravo su programske kolone u Crnoj Gori dovele do toga da se nijedan opozicione glas ne bude bačen, ukazuje Đorđe Vukadinović.

– Tokom ovih izbora od strane Ujedinjenih za pobedu Srbije su išle priče da su jedino oni i eventualno deo koalicije Moramo prava opozicija, dok su drugi optuživani da su Vučićevi, što je bila greška. Mora se više opozicionih kolona prihvatiti kao legitimne, a one da se obavežu da neće sa SNS. Građanske opcije nisu priznavale desnicu za opoziciju, a desnica cela se nije obavezala da neće sa režimom – ukazuje Vukadinović.

Sa njim se slaže Movsesijan koji pita: „Ko je taj ko ima tantijemu da određuje ko je lažna, a ko prava opozicija?“ i ukazuje da je upravo optuživanje za opozicionu nepravovernost retorika Aleksandra Vučića.

– Onaj ko nas optužuje da nismo prava opozicija poseže za Vučićevom retorikom, ko je nekome dodelio ulogu da na osnovu idiotskih parametara određuje ko je prava, a ko lažna opozicija? I upravo je više faulova dolazilo sa strane onih koji su optuživali neke da nisu prava opozicija. Ta pozicija lagodna je za one koji bi iz politike da izbace neke druge, što je protivustavno. Prosta matematika pokazuje da je svako deseto mesto dato Ajmo ljudi na listi Ujedinjenih, opozicija bi imala vlast u Beogradu – zaključuje Movsesijan i napominje da nije rešenje da se neke stranke ne kandiduju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.