„Jablanović istrgovao sa Beogradom i Srpskom listom“: Nenad Radosavljević o povlačenju predsednika PKS sa izbora na Severu Kosova

Jablanović je naveo da na odluku o povlačenju sa izbora nisu uticali pritisci iz centralnih vlasti Beograda i Prištine, ali da je bilo onih lokalnih pritisaka Srpske liste, sa kojom je PKS u sukobu.

Odluku je saopštio u četvrtak kritikujući pre svega Prištinu i Centralnu izbornu komisiju zbog načina na koji se izbori sprovode. Podsetimo da će se, usled nemogućnosti zbog bojkota Srba, izbori održe u školama koje su deo srpskom sistema, gde su do sada bila izborna mesta, izbori održe, glasanje održati u policijskoj stanici i nekoliko montažnih kontejnera uz obezbeđenje Kosovske policije.

Partija kosovskih Srba prijavila se i za učešće na izborima za lokalne odbornike, a ova stranka i njihov kandidat za gradonačelnika, i pored odustajanja, naći će se na izbornom listiću jer je rok za povlačenje prošao 27. marta.

Kandidate će imati samo „Samoopredeljenje“ i Demokratska partija Kosova.

Radosavljević navodi da se spekuliše kako su na predsednika PKS ipak vršeni pritisci i to sa najvišeg nivoa zvaničnog Beograda.

“U suštini pritisaka je naravno bilo i čak su na dosta visokom nivou obavljeni razgovor s Jablanovićem. Ono što se u Leposaviću spekuliše je da je čak i BIA u to uključena”, kaže on.

Direktor RTV “Mir” navodi i da je bilo očekivano da se ovo desi, jer je, kaže, nemoguće bilo da sa tako malim kapacitetom i organizacijom, i malim brojem članova odupreti se primoravanju da se odustane od izbora. Radosavljević ne isključuje mogućnost da je Jablanović izveo i neku vrstu trgovine, odnosno da je svesno ušao u izborni proces kako bi iz njega izašao sa nekom dobiti.

“To se i desilo. Verovatno se i istrgovalo, strukture vlasti Srpske liste, koji su moćni i finansijski, ali i po relacijama sa režimom iz Beograda koji može da učini sve vrste pritisaka. Istrgovano je na način da su neki ustupci učinjeni Jablanoviću. Šta će to biti, ja nisam siguran, ali može se desiti da dođe do povlačenja tužbe za nekakvu korupciju i nenamensko trošenje novca protiv oca Aleksandra Jablanovića, Dragana, koji je bio predsednik opštine Leposavić od 2013. do 2017. godine. To je moguće, a moguće i da će nekakav povratak Jablanovića u nekakve strukture vlasti. PKS je inače deo Vulinove stranke, koji dobro stoji u strukturama vlasti u Beogradu, odnosno SNS-a”, navodi naš sagovornik iz Leposavića.

O pritiscima su svedočili i kandidati i članovi PKS – nekoliko meštana Leposavića prethodno je sedmice protestovalo zbog neisplaćenih zarada, što su videli kao pritisak jer su deo opcije, dok je supruga uhapšenog bivšeg pripadnika Kosovske policije Dragana Nikolića koji se sumnjiči da je bio deo organizovane grupe koja je radila na rušenju ustavnog poretka Srbije, te s tom idejom palila navodno automobile sa RKS tablicama na Severu Kosova, izjavila kako to hapšenje vidi kao vid pritiska s obzirom da je ona sama kandidatkinja za odbornika Jablanovićeve stranke, te da su pritiske navodno trpeli i ranije.

Sam Jablanović se 15. aprila zahvalio Vladi Srbije i predsedniku Vučiću na tome što nisu bili targetirani zbog izlaska na izbore. Radosavljević smatra da je tada “počeo da miriše pomirljiv ton”. Sam predsednik Srbije danas je na prilikom obraćanja povodom početka gradnje dvorane KK Radničkog u Beogradu rekao da je Jablanovića odluka pametna i mudra. Dodaje da će na izbore neće izaći preko stotinu Srba.

“Tada je otprilike počeo da miriše na pomirljiv ton od strane Jablanovića. On je ovde imao kombi izlepljen transparentima poput “Ko je ubio Olivera Ivanovića?” i drugim koji su kritični prema Srpskoj listi. Ono je tu bilo nekoliko dana. Jablanović je svesno ušao u sve to, unapred je planirao da iz toga izađe sa učinjenim ustupcima”, mišljenja je naš sagovornik.

Za Jablanovića je u političkim krugovima slovila priča da je deo prokurtijevskog bloka među srpskim političarima, ali Radosavljević smatra da suštinske podrške Prištine nije bilo.

“Prištini prosto odgovara svako i podržava svakog ko će biti u neskladu sa režimom iz Beograda, ma ko god taj neko bio. To je strašna situacija nas Srba sa Kosova, što su mnogi u politiku ušli znajući da mogu da dobiju određene privilegije i da mogu da se materijalno obezbede. I Samostalna liberalna stranka i mnoge stranke pre njih. Podrška sa strane Prištine i baš nije bila toliko prema Jablanoviću.

Slično se priča i za nezavisnu kandidatkinju za gradonačelnicu Zvečana Slađanu Pantoviću, sada suštinski jedinu kandidatkinju iz srpske zajednice.

“Pantović je toliko puta, jasno, neskriveno podržavala Kurtija i ne mislim da bi Priština bilo šta materijalno učinila za nju. Ali im je ona trenutno potrebna jer im je potreban bilo koji srpski kandidat da bi se pokazao nekakav bar privid slobode izbora za Srbe. Verovatno će nešto iz svega toga ostvariti, ali je ranije nisu preterano podržavali, sem što su je zvali na sastanke”, kaže on.

Da nije odustao od kandidature Jablanović je, smatra Radosavljević, imao šanse da pobedi. Ali ne tako što bi za njega Srbi glasali.

“Mislim da je imao šansu da pobedi, ne zbog toga što bi Srbi mogli da preglasaju 700 stotina albanskih birača, ali mislim da bi mu Priština tada dala pobedu. Da bi glasali za njega da bi stvorili privid multietničkog procesa”, procenje naš sagovornik.

„Ne znam albanske kandidate za gradonačelnika“

Kandidati u Leposaviću su i Ljuljzim Hetemi, ispred Kurtijevog “Samoopredeljenja” i Aljbuljena Behljulji Hetemi, iz opozicione Demokratske partije Kosova, a ove dve stranke imaju i liste za odbornike. Radosavljević navodi da ne zna kandidate iz albanske zajdnice, da to nisu politički profilisane ličnosti.

“Ne znam albanske kandidate. Kad sam završio mandat predsednika opštine, bio je jedan Haki Imeri, ja nisam siguran da li je to taj čovek koji je sada kandidat za odbornika. Bio je jedan od predstavnika njihovog sela. Rečeno mi je da je to on. On je jedan sasvim običan čovek, ne preterano obrazovan i politički iskusan. Ali jeste bio odbornik ispred albanske zajednice”, navodi.

Dodaje da je u tri sela sa albanskom većinom, koja pripadaju Leposaviću, pre rata bilo, kako kaže, oko 600 stanovnika, dok danas ne misli da ima preko pedsesetak kuća.

“Moraće nešto da se desi drugog maja u Briselu. Ne može to tako da ide. Nemoguće. Oni ne mogu da uđu u zgradu opštine. Kako da upravljaju službenicama koji neće sa njima da sarađuju? Bez obzira koliki će biti kabinet koji se stvori. To je neodrživo. A da bude recimo sedište opštine izmešteno u ta neka sela… Mi jesmo trpeli da matična služba bude u jednom od ta tri sela, u Bistrici, to smo trpeli. Penzioneri su taksijima morali da idu da bi izvadila najobičnija dokumenta. Da se tako i opština sad izmesti, to nema smisla. Tako da očekujem da se u Briselu desi nešto”, kaže on.

U većinski srpskom Leposaviću Albanci mahom žive u tri sela. Pre oružanih sukoba na KiM, po Zavodu za statistiku Srbije, bilo ih je u Leposaviću oko 600, a 2010. godine OEBS je izašao sa podatkom u ovoj opštini živi duplo manje građana albanske nacionalnosti. Prema podacima Statističkog zavoda Kosova, u tri sela leposavićke opštine ima oko 150 Albanaca, pisali su mediji pre dve godine, dok su sami meštani 2017. govorili da Albanci žive u osam kuća u Košutovu, dok ih u Šaljskoj Bistrici i Ceranji ima samo u još po 11 kuća.

Radosavljević je siguran da će izborni dan proteći mirno.

“Siguran sam da sad nema i potrebe za incidente, pogotovo izostankom Jablanovića. Albanci će u kontejnerima kod punktova gde se skreće za njihova sela da glasaju, neki će u policijskoj stanici, i to je to. To će naravno biti objavljeno kao zvanični rezultati, to je legalno, procedure su odrađene. Legitimitet neće imati, jer zaista dva odsto stanovništva ne može da upravlja nad svim ostalima”, poručuje Radosavljević.

Nenad Radosavljević je već dve decenije aktivan na kosovskoj političkoj sceni. Karijeru je otpočeo kao predsednik Srpskog nacionalnog veća za Leposavić, tu funkciju obavljao je od 1999. do 2001. godine, zatim je bio gradonačelnik Leposavića u periodu od 2000. do 2001. godine, poslanik koalicije Povratak u Skupštini Kosova 2001, član Državnog saveta za Kosovo i Metohiju 2003 godine i član Koordinacionog centra Kosova i Metohije od 2001. do 2004. godine.

Deo karijere proveo je i u međunarodnim institucijama kada je obavljao funkciju visokog savetnika specijalnog predstavnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija u periodu od 2002. do 2005 godine, pisao je KoSSev.

Osnivač je i predsednik Građanske inicijative “Narodna pravda” koja je ranije bila deo “Saveza za Srbiju za Kosovo i Metohiju”.