Jovanović: Srebrenica je naša sramota i greh

Posebno to važi za Dodika i Vulina, i nije slučajno da su se baš oni oglasili posle mog prošlogodišnjeg odlaska u Srebrenicu. Oni vrlo dobro znaju da suočavanje sa posledicama rata, prevazilaženje sukoba i relaksiranje odnosa u regionu njih gura na marginu političkog života, i zato ću uvek biti neko ko stoji na tom polu naspram njih, spreman da se bori, bez obzira na ličnu cenu koju plaćam zbog toga. Srebrenica je naša sramota i greh. Sramota zvanične politike koja se se iz Beograda širila u najmračnijoj deceniji naše bliske prošlosti, i svestan sam da se zbog toga mnogi ne osećaju komforno. Otišao bih tamo koliko god puta treba i poklonio se žrtvama jednog političkog bezumlja. To nije samo moja obaveza kao političara. Najmanje je zbog toga. To je moja obaveza kao čoveka i roditelja, da tamo budem 11. jula. To je najmanje što mogu da učinim, kaže za Danas Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije, uoči odlaska u Srebrenicu na komemoraciju žrtvama, odgovarajući na pitanje očekuje li da ga kao prošle godine Aleksandar Vulin i Milorad Dodik optuže da koristi događaj za ličnu promociju.

Na pitanje šta bi u kontekstu ovog obeležavanja, zvanični Beograd trebalo da uradi, on odgovara da se ne radi se o tome šta je Beograd mogao da uradi baš povodom ovogodišnjeg obeležavanja.

– Radi se o tome šta Beograd treba da radi svakog dana, kako bi region, koji još uvek živi sa ožiljcima rata, uspeo da se izvuče iz tih rovova u kojima smo i dalje i počne život koji je dostojan divnih ljudi koji žive, recimo, u toj Srebrenici. Svaki susret zvaničnika BiH, Srbije i Hrvatske je prilika da se BiH pokloni pažnja koju ona zaslužuje i pošalje poruka da posebno mi nemamo pravo da napustimo te ljude, koji su danas na marginama svih dešavanja na ovom svetu.

Upitan za komentar najave Saše Jankovića da će se odazvati pozivu i doći na komemoraciju, Jovanović kaže da ako Janković oseća potrebu da tamo bude tog dana, to treba i da uradi.

– Tiho, bez nepotrebnog i nepristojnog politikanstva u koje je i mene pokušao da uvuče. Prisustvu u Srebrenici ni sam ne volim da dajem publicitet, jer odlazak u tišini smatram jedino pristojnim s obzirom na to da se greh sa Srbije i mog naroda skida 11. jula tišinom pred nišanima u Potočarima i svakoga drugog dana beskompromisnim ponavljanjem istine na svakom mestu u svakom trenutku po svaku ličnu cenu. Za mene ne postoje partije u Srebrenici, još manje tamo želim da gledam partijske lidere. Postoji odgovornost za učinjeni genocid i velika dužnost da se sa tim suočimo u potpunosti, a ne na nivou sramne teze o individualnoj odgovornosti iza koje, posle godina ćutanja, pritisnuti neumoljivom istinom, staju gotovo svi, pa i Saša Janković. Ipak, bolje da je kada i ja tamo, nego da i tada po Srbiji paktira sa desničarima i svim verzijama DS i njihovim liderima koji su se tokom svoje vlasti u odnosu prema Srebrenici, BiH, Hrvatskoj ili Kosovu razlikovali od Vučića danas toliko da sada svako u regionu, uprkos gorčini radikalske hipoteke predsednika Srbije, upravo za njega vezuje jedine pozitivne iskorake naše države posle onoga što smo mi uradili kao DOS, zbog čega upravo napadaju i mrze DOS – zaključuje Čedomir Jovanović.