Jutarnji list: Da li se Srbija polako priprema za najgoru moguću vest? 1Foto: EPA-EFE/CLEMENS BILAN

Brisel, odnosno Nemačka i Francuska su čvrsto odlučile da kosovsko-srpski dijalog uzmu pod svoje, smatrajući da je situacija zapaljiva i može da izmakne kontroli, a da pritom iskoriste činjenicu da je Rusija sada „van igre“ i ima važnije brige, tako da se jedna od neuralgičnih kriznih tačaka na jugoistoku Evrope razrešila ka zapadnim uzusima.

Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron prvo su uputili Aleksandru Vučiću veoma sugestivno pismo u kojem nema previše obmana i diplomatskih smicalica koje svako može da tumači kako mu odgovara, a potom najavili dolazak svojih iskusnih diplomatskih „teškaša“, Jensa Pletnera i Emanuela Bona, kao pomoć specijalnom izaslaniku EU Miroslavu Lajčaku, piše  Jutarnji.hr.

Ipak, mnogi veruju da nisu samo „pomoć“, već duo koji će dati ton i završiti i završiti posao. Brisel želi ovo pitanje stavi ad acta i potom se na sličan način posvetiti Bosni i Hercegovini, kao najeksplozivnijoj tački u Evropi. Šolc i Makron žele „punu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova” kao jednog od najvažnijih elemenata za bezbednost i dalju evropsku perspektivu ovog dela Evrope. U pismu koje je najjači evropski dvojac uputio Aleksandru Vučiću, sugerisano mu je da „pokaže maksimalnu odlučnost” i da bude „spreman za teške odluke”, a to se zapravo može protumačiti samo na jedan način – kriza se mora rešavati zajedničkim priznanjem, možda ne formalno, ali Srbija mora da prihvati realnost nezavisnosti Kosova.

Jutarnji prenosi pisanje našeg llista i izjavu Artana Behramija, savetnika bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija, koji je rekao da je kosovski premijer Aljbin Kurti „odustao od predloga za međusobno priznanje Beograda i Prištine”. Naime, to se očigledno radi kako bi Vučić lakše predstavio „gubitak Kosova“ svojoj javnosti.

Behrami navodi da će novi sporazum, koji neće uključivati međusobno priznavanje, biti postignut za nekoliko meseci i da će uz Miroslava Lajčaka biti uključena i bivša šefica evropske spoljne i bezbednosne poslove Ketrin Ešton i američki diplomata Frenk Vizner. njegovu izradu.

Dvojica najznačajnijih evropskih državnika, Šolc i Makron, istakli su da su pismo uputili „u trenutku od presudnog značaja za bezbednost i stabilnost Evrope, a posebno Zapadnog Balkana”, što znači da su proglasili rezoluciju srpske- Kosovski čvor kao jedan od najvažnijih prioriteta briselske politike u kratkoročnom periodu (ne nameravaju da ga produžavaju) i probudio se iz hibernacije u kojoj je Evropa bila svih ovih godina kada je u pitanju ovaj problem.

Zauzvrat, Vučić bi, da zadovolji svoju javnost, mogao da dobije „zajednicu srpskih opština“, ali verovatno ne na nivou i sa ovlašćenjima koja bi želeo – nekakvu Republiku Srpsku ili federalizaciju Kosova – jer se kaže da ZSO mora biti u skladu sa Ustavom Kosova. Podsetimo, Aleksandar Vučić je na kraju pristao da prizna kosovska lična dokumenta na teritoriji Srbije, a Srbima sa Kosova dat je rok od dva meseca da registruju svoje automobile na Kosovu sa registarskim tablicama.

Francusko-nemački diplomatski „specijalci” su, smatra analitičar beogradskog Blica dr. Neven Cvetićanin, radio je na zahtevanju međunarodnih sporazuma poput rusko-ukrajinskog u Minsku i sporazuma o iranskom nuklearnom programu. „To su ljudi koji komuniciraju sa najznačajnijim svetskim liderima poput Džoa Bajdena, Vladimira Putina i Si Đinpinga“, kaže Cvetićanin, pa to pokazuje status koji su Emanuel Makron i Olaf Šolc dali ovom problemu, ali i rešenost Brisela da konačno odradi posao do kraja i kako treba.

Srpski analitičar smatra da Jens Pletner i Emanuel Bon razumeju širi kontekst odnosa na ovim prostorima i razumeju različite uticaje i lokalne frustracije, a iskusne su, pa mogu odlučno da stanu u razgovor sa Vučićem i Aljbinom Kurtijem i obuzdaju njihov radikalizam i populizam. Njih dvojica će uskoro posetiti Beograd i Prištinu gde će, pretpostavlja se, izaći pred ovdašnje čelnike sa predlozima koji bi mogli da budu „uzmi ili ostavi“, ali sa akcentom na „uzmi“, jer tu neće biti mnogo prostora. za manevar za „ostavi to“. Stav Brisela je jasan – Kosovo je nezavisna država i njegov status se uopšte ne dovodi u pitanje i o njemu se mora razgovarati u okviru ovih prerogativa i odnosa.

Osim toga, Vučiću je otvoreno poručeno da mora da se prilagodi zajedničkoj političko-bezbednosnoj agendi EU, što, pak, znači uvođenje ekonomskih sankcija Rusiji zbog njene agresije na Ukrajinu. Brisel već gubi strpljenje sa Vučićevim odugovlačenjem i odugovlačenjem, ali se pretpostavlja da bi moglo doći i do nekog kompromisa, odnosno da će Srbija morati da uvede sankcije Rusiji, ali će se razgovarati koje i kakve sankcije Beograd može da podrži i prihvati.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.