Komisija za birački spisak se i dalje bavi sama sobom: Šta može da uradi do 29. marta?

Do predstojećih lokalnih izbora 29. marta ostalo je malo preko dve nedelje, a uskoro će biti zaključen i birački spisak po kojem će se izbori održati.

Novoformirana Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska održala je do sada dve sednice, a kako je istakao Ivo Čolović, zamenik člana Komisije ispred CeSID-a, iza prve dve sednice stoji i “više mukotrpnih sastanaka na kojima su pokušali da odrade, jednu vrstu pionirskog posla”.

Naglasio je i da se, nakon uvida u stanje Jedinstvenog biračkog spiska (JBS) može početi od stvari koje se najčešće pojavljuju u javnosti, kao što su postojanje preminulih ljudi u biračkom spisku i postojanje takozvanih fiktivnih prebivališta.

Objasnio je i da se presek rada nakon devet meseci slučajno poklopio sa parlamentarnim izborima koji će eventualno biti raspisani u tom periodu, pošto to nisu mogli da znaju, kao i da se na formiranju komisije radilo 18 meseci.

„Vrlo je realno da će taj presek biti možda pred same izbore, što na neki način i nije loša stvar. Međutim, pored toga što ćemo imati taj neki izveštaj glavni, imaćemo i neke paralelne izveštaje zavisno od naših aktivnosti u narednom periodu“, istakao je Čolović.

Stevanović: Očekujemo podatke o Knjaževcu i Boru

Dejan Stevanović, član Komisije ispred Narodnog pokreta Srbije, za Danas kaže da je imao pretpostavku da će nešto moći da se uradi u okviru Komisije, ali dodaje da ona, osim zakona koji je bio donet, imala malo toga.

Pojašnjava da je najpre potrebno izvršiti operacionalizaciju svega onoga što je zakonom dato.

“Mi se sad najviše bavimo time i ono što je jako sporo u celom procesu jeste pristup podacima koje bi članovi i zamenici članova komisije trebali da imaju. Znači, podaci o biračkom spisku i drugi relevantni podaci koji bi mogli da dovedu do onog što je i krajnji cilj rada ove komisije”, kaže naš sagovornik.

Ističe da podatke koje su tražili još uvek nisu dobili, da ih očekuju tek u petak, te dodaje da su i Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave postavili pitanja o broju promena adresa u Knjaževcu, a očekuju podatke i o Boru.

“Mi ćemo na taj način pokušati da učinimo ono što je do nas, a to je da u ovih deset gradova i opština nešto učinimo. To nije mnogo, nije u onom obimu koliko bi mi to voleli da bude, ali definitivno ćemo nešto pokušati”, navodi Stevanović.

Govoreći o dosadašnjem radu Komisije, sagovornik Danasa kaže da se ona u velikom delu bavi sama sobom, a ne aktivnostima za koje je formirana.

“Tu je sad utvrđivanje svih puteva i načina komunikacije sa svim koji treba da budu uključeni u ovo, znači, MUP, MDULS, zatim i kancelarija za IT, s kojima moramo da utvrdimo kako ćemo ubuduće raditi”, pojašnjava Stevanović.

Na pitanje šta članovi Komisije mogu da urade sa podacima koje dobiju o opštinama u kojima se održavaju lokalni izbori 29. marta on odgovara da je još uvek pitanje kako idu određene procedure.

“Ako nađemo nepravilnosti ili ljude koji su u tom biračkom spisku, a ne bi trebali da budu, naravno da ćemo se obratiti i da je uloga komisije da traži da ta lica budu uklonjena iz biračkog spiska, ali to je ono što mi možemo da uradimo”, kaže naš sagovornik.

Napominje da i dalje postoji nesaglasje između načina i brzine delovanja drugih organa kojima se obraćaju.

“Naš zadatak nije samo da delujemo odmah, sada, promptno. Mi moramo da nađemo i da analiziramo sve probleme i da se bavimo time kako je došlo do toga, da bismo dali preporuke i da se u budućnosti takve stvari ne dešavaju. Posao komisije je konstantan, stalan i mora da obezbedi da birački spisak odgovara onom što zapravo jeste stanje na terenu”, kaže Stevanović.

Rašuo: Usvajanje različitih akata se pretvorilo u malu pravnu borbu

Član Komisije ispred Zeleno-levog fronta Ognjen Rašuo takođe ističe da je Komisija novi organ, te da nije postojalo ništa slično u našem državnom sistemu.

“Da bi obavljala poslove iz svojih nadležnosti, a njih je mnogo, moraju se prethodno usvojiti pravilnici, odluke, obrasci i slični akti. To usvajanje se pretvorilo u malu pravnu borbu gde, bar je to moje mišljenje, članovi koji dolaze iz vladajućih stranaka pokušavaju da, kroz formulacije u tim odlukama, ograniče nadležnosti članova komisije”, navodi Rašuo.

Na pitanje o dosadašnjem radu i mogućem uticaju na predstojeće lokalne izbore, on ističe da Komisiji i dalje nije dozvoljen uvid u birački spisak.

“Po izjavi predstavnika ministarstva, čak i kada nam dozvole, pretraga građana po matičnom broju će biti ograničena. Nećemo moći tražiti ljude po delimičnom podatku. Na primer, lica čiji je peti broj u JMBG-u 8 su rođena u 19. veku i vrlo verovatno je da su preminula. Na taj način mi ne možemo saznati koliko je takvih lica u biračkom spisku”, pojašnjava naš sagovornik.

On dodaje da će predstavnici opozicije sada će morati da pišu zahteve, vrše razne pritiske i sve što je u njihovoj da dobiju tu mogućnosti, za svaku stvari iz nadležnosti Komisije.

Kada se očekuje presek rada Komisije?

Govoreći o preseku biračkog spiska koji je Ivo Čolović najavio za devet meseci, Dejan Stevanović pojašnjava da Komisija zakonom ima definisane tri “faze rada”.

“Jedna je ova faza u kojoj se mi sada nalazimo, gde donosimo sva pravila, dokumenta, sve ono što je bitno za rad komisije. To traje tri meseca. Zatim će tri meseca, možda i duže, trajati rad na terenu kao i ispitivanje biračkog spiska i angažovanje eksperata koji će nam u tome pomoći, i ukrštenje biračkog spiska sa drugim spiskovima”, navodi on.

Treća faza, koja će trajati još tri meseca će za rezultat imati izveštaj koji se podnosi Skupštini, koja je i birala članove Komisije

“Tako je raspoređeno i predsedavanje Komisijom, prva tri meseca predsedava nevladin sektor, to je definisano zakonom, a onda smo žrebom utvrdili da će vlast biti u ovom periodu od tećeg do šestog meseca, dok će opozicija do devetog meseca imati ulogu predsedavajućeg”, navodi Stevanović.