Može li lista SNS sama da osvoji 126 poslaničkih mesta?

Aleksandar Vučić, član SNS koji obavlja i funkciju predsednika Srbije, a koji je pozajmio svoje ime ovoj listi, kaže da je upravo to cilj naprednjaka na parlamentarnim izborima 17. decembra.

To se nije dogodilo na prošlim izborima, kada je lista čiji je nosilac bio Vučić imala 120 poslanika, a ni na izborima 2012. sa 73 poslanika, ali jeste na ostalim glasanjima.

Tako je, prema podacima RIK, 2014. koaliciona lista SNS „Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo“ osvojila 158 mandata, 2016. je koaliciona lista „Srbija pobećuje“ imala 131 mandat, a 2020, kada je najveći deo opozicije bojkotovao izbore, osvojila čak 188 mesta u Skupštini Srbije.

Iako naprednjaci imaju dobar skor u osvajanju apsolutne većine, ali i trend pada broja osvojenih mandata, Vučić brine i poručuje da ništa još nije gotovo.

On je napomenio i da ljudi ne misle da je kraj i da je stvar završena, jer je sve veoma neizvesno.

„Sve liste zajedno, osim nas i Saveza vojvođanskih Mađara, od Đilasove liste do socijalističke imaju tri do četiri odsto manje nego mi sami na nivou republike. Ako bi oni uspeli u narednih 20 dana da idu tri odsto gore, a mi dole, bili bismo na ivici sa SVM možemo li da napravimo vladu“, rekao je Vučić.

Lista SNS zavisi i od SPS-a

Predrag Lacmanović, programski direktor Faktor plusa, za Danas objašnjava da dobar rezultat zavisi od rejtinga i odluke građana za koga će da glasaju.

On navodi da Faktor plus, kao i drugi istraživači, imaju istraživanja, a na pitanje da li ti rezltati omogućavaju listi SNS da samostalno ima 126 poslanika, odgovara da ne.

– Nema sama SNS 126. Imate tu i kolaicionog partnera SPS. Istraživanja su prognoza u datom trenutku i mi smo objavili istraživanje pre mesec dana, a zatim je počela izbona kampanja – navodi on.

Upitan šta može da dovede listu naprednjaka da sama ima većinu, odgovara da će rezultat moguće sada biti nešto manji od onog u zenutu i prvih godina vladavine.

– Ali SNS ima najviše šanse da osvoji vlast zajedno sa SPS. SNS ima najjaču infrastrukturu i krenuli su jako da rade po terenu. Imaju ljudstvo i sredstva. Videćemo kako će se to odraziti na krajni rezultat. Ne vidim druge partije da su u toj meri angažovane na terenu – ukazuje on.

Prema njegovim rečima, sada su ljudi politički edukovaniji nego pre.

– Manje glasaju emocijom više racijom. Šta im racio govori? Ako se promeni vlast da li će grupacija opozicionih partija ličiti na neki DOS. Sve veći broj prosečnih glasača gleda šta dobija posle. Sad je dilema prosečnog glasača koji je čak i opozicino nastojen „da li mi se isplati da gasam protv i čekam promenu i prepustim vlast umesto jednom ili dva lidera koji vode dve prilično stabilne partie ili da vlast bude satkana od 10tak partija i lidera koji će da dele svoje feude – kaže Lacmanović.

Kako dodaje, to je kritična grupa glasača koja će da odredi rezultate opozicije na narednim izborima.

Listi SNS pre dvocifren nego trocifren broj poslaničkih mesta

Da će naprednjacima biti potreban SPS, smatra i Đorđe Vukadinović, istraživač Nove srpske političke misli, i kandidat na parlamenzarnim izborima na listi NS.

– Izbori, ako su iole pravi, sa sobom uvek nose neku dozu neizvesnosti. Ali se, uprkos toj ogradi, može reći da bi osvajanje 126 mandata od strane SNS liste bilo ne samo iznenađenje nego i prava senzacija. Mislim da čak ni sam Vučić na to ozbiljno ne računa, iako, razume se, nastojaće da se barem primakne toj brojci. Drugim rečima, SPS će mu ovoga puta, uz manjine, biti neophodan, a ne samo fakultativan partner – kaže on za Danas.

I dodaje da da kada je reč o konkretnim poslaničkim brojkana reč, one dosta zavise od toga da li će i koliko glasova ostati ispod cenzusa.
– Ali mislim da će broj SNS poslanika biti pre (visoko) dvocifren, nego trocifreni – smatra on.

Nije bitno kako se glasa već ko broji glasove

Dok politički analitičar Dragomi Anđelković navodi da je rejting SNS i njenih koalicionih partnera ove 2023. godine sigurno i niži nego 2022, kada je osvojila 120 poslanika.

– Otuda ne postoje ni teorijske šanse da osvoji broj mandata koji je iznad 50 posto. Jedina mogućnost da se to desi je da više listi ne pređe cenzus, pa da najjači SNS u „presipanju“ njihovih glasova po Dontonovom sistemu, dobije dodatne mandate – navodi Anđelković za Danas.

Kako dodaje, s obzirom na to da kod nas postoji veliki manjak demokratije i još veći višak sistemskih devijacija, vlast tom procesu može i da doprinese.

– Ne samo indirektno, vođenjem crne kampanje protiv onih koje želi da potopi, već i direktnim zakulisnim igrama. U zemlji gde i dalje biračka mesta nisu pokrivena kamerama, na nemalom broju njih moguće je „dorađivati“ izborne rezultate tako da se nekome oduzmu glasovi a sebi dodele. Tako vlast dvostruko može da profitira: manje nelegalnim prisvajanjem tuđih glasova, više guranjem nekoliko lista ispod cenzusa i onda „legalnim“ učešćem u deljenju njihovog kolača – objašnjava on.

Kako zaključuje, ako se posle 12 godina loše vlasti i brojnih afera, u okolnostima kada sve ukazuje na silazne trendove, dogodi da SNS lista izađe iz izbora sa 126 ili više mesta u Skupštini, to će biti skoro pa dokaz da je njen neformalni lider organizovao izbore po receptu panamskog diktatora Norijege, koji je isticao da nije bitno kako se glasa već ko broji glasove.