Lutovac: Ljudima u Srbiji može da prekipi zbog afere oko Palme

To kaže za Danas Zoran Lutovac, lider Demokratske stranke, komentarišući video-svedočenje o zatvorenim žurkama koje je organizovao lider Jedinstvene Srbije u rodnom Končarevu kojima su prisustvovali ministri, njihovi zamenici i pojedini biznismeni.

* Praksa je do sada pokazala da afere u kojima su akteri ljudi iz vlasti ostaju bez epiloga. Ne zna se ko je prisluškivao predsednika, a i ministar Nebojša Stefanović, sudeći po najnovijim snimcima, izašao je iz Vučićeve nemilosti?

– Moguće je kad nemate nezavisno sudstvo, kada se javno mnjenje kreira u kabinetu jednog čoveka, a kanališe preko kontrolisanih medija, kada su sve državne i paradržavne institucije u njegovoj funkciji. Sada je taj čovek pod budnim okom velikih sila kojima je obećavao i šakom i kapom ne razmišljajući o posledicama. A posledica toga je, između ostalog, da bi želeo da se oslobodi Stefanovića, ali ne može – ne dozvoljavaju mu.

* Kako smo došli u situaciju da predsednik države odlučuje o svemu, pa i o onome što nije u njegovoj nadležnosti. Šta radi DS, da li ste pokrenuli neki postupak pred Ustavnim sudom, zbog kršenja Ustava?

– Nalazimo se u začaranom krugu: Vučić je uzurpirao sve poluge vlasti, ponaša se kao vlasnik Srbije, institucije su zarobljene i ne usuđuju se da rade svoj posao, a onda očekujete od opozicije provučene kroz blato da pokreće postupke protiv njega u okviru institucija koje on direktno kontroliše ili su pod njegovim posrednim uticajem? „Neka institucije rade svoj posao“, floskula koju često čujemo. Koje institucije? Institucije koje su se bavile rušenjem u Savamali, aferom Krušik ili Jovanjica, aferom helikopter, ubistvom Olivera Ivanovića ili Vladimira Cvijana? Pokušavali smo i pred Ustavnim sudom. Pred Ustavnim sudom koji kaže da je u redu uzeti penzije, jer je to mera vlade za konsolidaciju ekonomije…

* Da li smo mi zaista taoci zarobljene države?

– Nema nikakve dileme. Mi smo zarobljena država. Sve ovo što sam nabrojao jesu odlike zarobljene države. Tamo gde nema vladavine prava, nema slobode medija, nema slobodnih izbora, nema ni države. To je samo lični servis autokrate. Zakoni se kreiraju u korist tamničara države, protivno interesu građana i države. Država je zarobljena uz pomoć političke i privredne „elite“ koje su umrežene sa organizovanim kriminalom. Javne politike su u njihovoj službi, a korupcijom obezbeđuju legalizovane privilegije. Oni uporno pokušavaju da kontrolišu građansko društvo kao korektora političkih procesa, formiraju svoje NVO finansiraju ih iz državnog budžeta ili EU fondova potiskujući prave i odgovorne NVO, obesmišljavajući taj veoma važan segment demokratskog društva. U zarobljenoj državi i društvo je zarobljeno, tako da umesto slobodnih građana imate frustrirane, apolitične građane, „zgađene politikom“, povučene u privatnu sferu i one druge, podanike – čuvare i negovatelje zarobljene države i dobrovoljnog ropstva.

* Ćuti se oko Palme, oko Jovanjice, a i DS se, gotovo, nije oglasio ni po pitanju afere u kojoj je Branislav Lečić, bivši član DS, optužen za silovanje.

– Demokratska stranka se oglasila primereno. Pre svega stajući uz žrtve. Na drugoj strani, nije bilo likovanja, iako je u pitanju čovek koji je protivpravno uz pomoć režima hteo da preotme stranku. Bilo bi neukusno da je to korišćeno za dalji politički obračun sa bivšim članovima Demokratske stranke. Oni su otišli svojim putem i neka se oni sada bave tim.

* Dok se opozicija bavi međusobnim nesuglasicama pored vas prolaze raznorazne afere vlasti, koje bi mogle, da je opozicija možda agilnija, zaista da uzdrmaju režim. Možda zato pojedini analitičari tvrde da opozicija liči na avion bez pilota.

– Kako to mislite prolaze pored nas? Pa, nijedne afere ne bi bilo bez opozicije. Od prvog dana sam bio uz Aleksandra Obradovića. Miroslav Aleksić i Marinika Tepić otvaraju aferu za aferom i dobijaju podršku prave opozicije. Dragana Rakić i Srđan Milivojević, takođe. Na protestima smo kada se solidarišemo sa lekarima, kada se borimo za zdravu životnu sredinu… Opozicija ne može da vrši ulogu istraživačkih novinara, policije i tužilaca, ali može da radi ovo šta radi – da ukazuje na probleme, upozorava javnost, alarmira medije, proziva nadležne institucije, na kraju i da pozove na opšti građanski otpor, što je, čini se, sledeći korak.

Konačno, najvažnija stvar koju bi opozicija trebalo da radi je da nudi rešenja za probleme. Naši problemi nisu nestali kada smo oborili Miloševića, neće nestati ni kada padne Vučić. Zato će se DS u naredom periodu fokusirati upravo na to: nudićemo rešenja za najveće probleme sa kojima se suočavaju građani Srbije.

* Vaš bivši zamenik Saša Paunović kaže da se neće pojaviti konjica koja će osloboditi Srbiju, već da to opozicija mora sama, bez sujete da uradi.

– To ne može ni sama opozicija da uradi. Potreban je široki front svih koji žele dostojanstven život i normalnu demokratsku državu. Dakle, i udruženja, sindikati ugledni pojedinci, apolitični, zainteresovani za sopstveni život i život svoje dece…

Sada nije vreme za ideološke i programske rasprave, sada je vreme za univerzalne vrednosti koje su iznad svih naših razlika. Ne smemo da dozvolimo da nas organizovana politička kasta u simbiozi sa organizovanim kriminalom i dalje pljačka, laže i zlostavlja.

* Mnogo vike se podiglo oko povratka Paunovića u DS. Bivše demokrate tvrde da je očigledno postojao dogovor da on ode, pa da se vrati i da je to nastavak uništavanja DS.

– Viku su podigli oni koji ne žele dobro Demokratskoj stranci. Lažne demokrate su htele da podrede DS Vučiću i SNS-u kako bi ostvarili svoje lične ambicije i interese, a istinske demokrate, lojalne svojoj stranci, to nisu dozvolile. I tu se završava svaka dalja priča o njima. Sada imaju svoje udruženje građana pa neka preko njega ostvaruju svoje ciljeve i prave kombinacije sa režimom. Preko Demokratske stranke i leđa njenih članova to više ne mogu. DS ima svoju jasnu politiku i agendu, u kojoj nema prostora za otvorenu ili prikrivenu saradnju sa sadašnjom vlašću i privatne poslove.

* Da li će u DS biti vraćeni i oni koji su zbog podrške drugim listama izbačeni?

– Saša Paunović nije isključen, sam je istupio iz stranke ne želeći da krši statut svoje stranke. Ovi drugi su uradili upravo suprotno, kršili su statut i odluke svoje stranke. Razlika je suštinska.

* To pitanje postavlja i PR Borisa Tadića, lidera SDS.

– Apsolutno me ne zanimaju pitanja PR-ova drugih stranaka.

* Da li ste spremni za dijalog vlasti i opozicije, budući da Ivica Dačić tvrdi da opozicija koja sebe naziva jedinom nije dostavila platformu za pregovore, a Boris Tadić jeste?

– Ivica Dačić nije medijator, nego samo jedna od strana u pregovorima, tako da opozicija nema razlog da mu dostavlja platformu. Upoznaće se sa platformom kada pregovori uz posredovanje Evropskog parlamenta počnu. Mi smo spremni za pregovore, definisali smo ciljeve i pripremili rešenja koja vode ostvarivanju tih ciljeva.

* Koje uslove bi trebalo vlast da prihvati da bi bojkot opozicija izašla naredne godine na izbore? Smeši li se to bojkot i narednih izbora?

– Radi se o tome da se poštuju i sprovode Ustav i zakoni ove zemlje. Mi kroz našu platformu nudimo procedure i mehanizme kako da se do toga dođe. Tražimo da se poštuju građani, njihova prava i slobode. To su principi o kojim se ne možemo pogađati. Kako bi uopšte mogao da izgleda „kompromis“ na primeru zahteva da se spreči kupovina glasova? Da se dogovorimo do kojeg limita glasovi mogu da se kupuju, a da sve preko toga ne bi bilo u redu? Šta je kompromis u zahtevu da se birači ne ucenjuju? Da se ublaže ucene? Pa to ne bi ličilo ni na šta. Ono o čemu mi govorimo uopšte nije apstraktno, kako neki pokušavaju da predstave. Naprotiv, potpuno je jasno šta treba da se uradi, pa da izbori budu pravi izbori. Ako to ne uradimo i ako ne sprečimo krađu, kupovinu i prisilno glasanje, onda suštinski nema izbora, bili oni sprovedeni ili ne. U tom slučaju, građanski otpor je legitiman demokratski odgovor.

* Dačić najavljuje da će pozvati i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da učestvuje u dijalogu?

– Bilo bi prirodno i logično da on učestvuje, možda i kao jedini pregovarač u ime svih onih u čije ime donosi odluke, a to je cela vladajuća koalicija i svi oni koji izlaze na izbore, bez obzira na to kakvi su uslovi.

Ne očekujemo da poslanici EP rade naš posao

* Verujete li da stranci iz EP mogu da ostvare ciljeve opozicije, naročito ako se zna da među evropskim pregovaračima ima predstavnika Evropske narodne partije, koja je starija sestra SNS?

– Evroparlamentarci nemaju ulogu da ostvaruju ciljeve opozicije. To je podmetnuta teza. Mi govorimo o pravu građana na slobodne i poštene izbore, kakve imaju i građani u zemljama iz kojih dolaze evropski posrednici. Radi se o pravima građana da budu informisani i da glasaju slobodno i tajno, bez pritisaka i ucena, a ne o pravima opozicije. Od evroparlamentaraca očekujem da postupaju u skladu sa evropskim standardima i vrednostima i u skladu sa izveštajem koji je EP usvojio, a u kojem se kaže da u Srbiji nema vladavine prava i slobode medija.

Dakle, da budu posrednici u dijalogu koji će voditi sprovođenju vladavine prava i slobode građana i medija. Ne očekujemo i ne tražimo od njih da rade naš posao.