Lutovac pozdravio Samofalova pitanjem „kako ide“

– Ko je?

– Novinar.

Reporter je očekivao da vidi ljude koji čekaju da daju potpise, ali aktivisti „1 od 5 miliona“ definitivno nisu očekivali da vide njega. Vrata je otvorio aktivista Martin Bežinarević.

– Dobar dan. Došao sam da vidim kako skupljate potpise – rekao je novinar.

– A vi ste – upitao je Bežinarević.

– Novinar Danasa – odgovorio je reporter.

– Imate nešto zakazano, ili? – uzvratio je aktivista.

– Nemam, obilazim one koji skupljaju potpise, pa sam došao i kod vas. Jeste li skupili potpise? – upitao je novinar.

– Upravo završavamo. Morate da sačekate ovde – rekao je Bežinarević i ušao u kancelariju desno od ulaza.

Ispred vrata te prostorije nalazi se sto sa ekranom koji prikazuje ono što „vide“ kamere za nadzor.

Po hodniku su slike sa protesta, koje vise zakačene strunama za cevi od grejanja. Novinaru će aktivisti kasnije reći da je to donacija jedne štamparije, a da su slike privezane jer nisu smeli da ih lepe ili da buše zidove.

Nakon minut čekanja, Bežinarević je izašao iz desne prostorije i rekao reporteru da će pozvati Valentinu.

Reković se pozdravila sa reporterom i pozvala ga da sedne u prostoriju sa nekoliko stolica, dva laptopa, kutijama sa promo-materijalom i belom „krstačom“, koju su aktivisti koristili prilikom perfomansa u kojem su „sahranjivali budžet“.

– Svako ko uđe ovde prvo se zagleda u nju – prokomentarisala je Reković. Onda je započela priču o skupljanju potpisa.

– Rešili smo da po Srbiji skupljamo potpise, zato što smo imali mogućnost da rezervišemo prostore u opštinama i mesnim zajednicama i da dobijemo opštinskog overivača. Uredno smo zakazivali termine u Smederevskoj Palanci, Petrovcu na Mlavi, Užicu, Loznici, Kraljevu… Skoro svaki dan smo skupljali potpise u Beogradu i Novom Sadu, prethodnih deset do petnaest dana – ispričala je Reković.

Kako je kazala, obilazivši mnoge opštine u Srbiji, aktivisti su na svašta nailazili.

Reković je navela da su u Loznici i Smederevskoj Palanci predsednici opština stajali na ulazu gde su oni skupljali potpise i nadgledali ko dolazi. U Zaječaru je, kako je rekla, sve eskaliralo.

– Jedna devojka, farmaceutkinja, koja nam je dala potpis, sutradan je dobila otkaz. Ona nam se javila i rekla da je to razlog, ali da joj nije žao i da bi ponovo dala potpis za „1 od 5 miliona“ – istakla je Reković.

Na pitanje da li je bilo naporno skupljati potpise po Srbiji, odgovorila je „da, jako naporno“.

– Fizički nam je bilo naporno jer smo išli svuda i to autobusima, a i zbog toga što smo imali različite opstrukcije. U Užicu smo sreli uglednu profesorku srpskog jezika u penziji, koja je rekla da nas podržava i da će svakom koga sretne tog dana pričati da nas je videla. Zbog takvih ljudi i zato što su prva dva dana ovde u Balkanskoj ulici bili redovi nismo odustajali. Oni su nam davali energiju, koliko god da je bilo naporno – istakla je Reković.

Ona je podsetila da su mnogi govorili da „1 od 5 miliona“ neće uspeti da skupe potpise i da naprave listu, te zaključila „izgleda da se sve može“.

– Iskreno, mi uopšte nismo bili svesni podrške dok nismo izašli na ulicu, dok nismo išli po gradovima po Srbiji – dodala je Reković.

Prvog na listi koalicije PSG-a, SDS-a i Nove stranke za Vračar Konsantina Samofalova zatekli smo u ispred stranačkih prostorija u Maksima Gorkog. Dok je Samofalov razgovarao sa reporterom Danasa, iz pravca „Kalenića“ naišao je predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, koji je na pijaci pazario jagode. Nakratko je zastao, rukovao se sa Samofalovim i upitao „kako ide“.

– Evo, skupljamo – odgovorio je Samofalov, a Lutovac produžio svojim putem. U prostorijama SDS-a sedele su dve aktivistkinje i jedna baka koja je došla da podrži listu „Da oslobodimo Vračar“. Nešto kasnije, istim poslom u stranačke prostorije došla je još jedna dama.

U razgovoru sa novinarom Samofalov je poručio da će na lokalne izbore na pomenutoj gradskoj opštini izaći jer su im građani to tražili. Prema njegovim rečima, građani žele borbu i neće da ostave opštinu „naprednjacima“.

– Kako su kriminalnim radnjama došli na vlast 2016. godine, otimanjem odbornika na izborima na kojima su izgubili, tako su na kriminalan način i upravljali opštinom Vračar. Vlada komunalni nered, potpuni urbanistički haos i netransparentno vođenje opštinskih poslova. Za razliku od vremena demokratskih vlasti, nijedna odluka se ne objavljuje na sajtu opštine, što je loša praksa i pobuđuje sumnju u koruptivne radnje – rekao je Samofalov.

On je poručio da su građani ogorčeni načinom na koji se upravlja opštinom, te da su rešili da se suprotstave.

– Mi zajedno sa njima zapravo iz inata izlazimo na ove izbore, hoćemo da ponudimo ljudima mogućnost izbora i da im vratimo opštinu. Vračar je simbolična opština. Ovde su uvek počinjale najveće bitke za demokratiju u Srbiji. Ovde su se dešavale prve velike pobede protiv Miloševića – podsetio je Samofalov.

On je istakao da pomenuta koalicija želi da u osvajanja slobodnog prostora u Srbiji krene sa Vračara. Samofalov je kazao da prikupljanje potpisa ide dobro i da je on veoma zadovoljan, iako su ljudi pod ogromnim pritiskom.

– Ovde su ljudi ipak tvrd orah. Hrabri su, „inadžije su“ i hoće da se suprotstave. Oni više i ne pitaju koje su to stranke. Jednostavno su tražili od opozicije da se udruži i da imaju mogućnost izbora. Ovde dolaze i ljudi koji su možda za bojkot na republičkom nivou, ali „lokal“ ne žele da prepuste. Uostalom, to je i politika SDS-a. Mi bojkotujemo republičke izbore, jer smatramo da nemamo pravo da dajemo legitimitet Vučićevim lažnim izborima. Ali, s druge strane, bojkotovanje lokalnih izbora za nas je od početka prilično apsurdna stvar, jer na taj način građane u lokalnim sredinama prepuštamo na milost i nemilost lokalnim „šerifima“ – naglasio je Samofalov.

On je zaključio da ukoliko postoji minimum prostora da se osvaja centimetar po centimetar slobode, gde god je to moguće u Srbiji, tu priliku treba iskoristiti.